„Научи нас молити се“

„ГОСПОДЕ, научи нас молити се.“ То је замолио један од ученика Исуса Христа (Лука 11:1). Тај незнани ученик очигледно је био човек с дубоким цењењем за молитву. Прави обожаваоци данас исто тако признају њену важност. Коначно, молитва је средство помоћу кога нас слуша Највиша Личност у свемиру! Замисли само! ’Слушач молитве‘ лично обраћа пажњу на наше немире и бриге (Псалам 65:3). Што је још важније, посредством молитве ми приносимо захвале и хвале Богу (Филипљанима 4:6).

Ипак, речи „научи нас молити се“, покрећу нека озбиљна питања. Широм света различите религије користе многе методе обраћања Богу. Али, постоји ли исправан и неисправан начин да се молимо? У одговору, размотримо најпре неке од популарних религиозних обичаја који обухватају молитву. Усмерићемо се на оне који се упражњавају у Јужној Америци.

Ликови и „свеци заштитници“

Уопште узев, јужноамеричке земље су јако религиозне. На пример, широм Мексика особа може приметити популаран обичај мољења „свецима заштитницима“. Заиста, уобичајено је да мексички градови имају „свеце заштитнике“ за које се  одређеним данима одржавају празници. Мексички католици такође се моле многобројним ликовима. Међутим, ког „свеца“ призвати зависи од тога за шта обожавалац жели да моли. Ако неко тражи особу с којом би се венчао, он може запалити свећу „светом“ Антонију. Неко ко се спрема на пут аутомобилом, може се поверити „светом“ Кристифору, заштитнику путника, нарочито аутомобилиста.

Али одакле потичу такви обичаји? Историја показује да су Шпанци када су стигли у Мексико затекли становништво одано обожавању паганских богова. У својој књизи Los Aztecas, Hombre y Tribu, Виктор Волфганг вон Хаген каже: „Постојали су лични богови, свака биљка је имала свог бога, свака активност је имала свог бога или богињу, чак су и самоубице имале једног. Јакатекутли је био божанство трговаца. У том многобожачком свету, сви богови су имали јасно одређене тенденције и намене.“

Сличност ових богова с католичким „свецима“ била је толико упадљива да када су шпански освајачи покушали да „христијанизују“ урођенике, они су оданост својим идолима једноставно пребацили на црквене „свеце“. Један чланак у листу The Wall Street Journal, признао је паганско порекло католицизма који се упражњава у неким деловима Мексика. Он је приметио да се у једном подручју, већина од 64 „свеца“ које становништво поштује, подудара са „специфичним боговима Маја“.

New Catholic Encyclopedia образлаже да „између свеца и оних на земљи постоји утврђена веза поверљиве интимности... веза која, далеко од тога да однос са Христом и с Богом крњи, обогаћује га и продубљује“. Али како може нека веза која је очигледно траг паганизма продубити нечији однос с правим Богом? Могу ли молитве које се приносе таквим „свецима“ заиста угодити Богу?

Порекло бројанице

Још један популаран обичај обухвата употребу бројанице. Diccionario Enciclopédico Hispano-Americano описује бројаницу као „низ од педесет или сто педесет перли који је другим већим перлама подељен на десетине и на крајевима спојен распећем, коме сада претходе три перле“.

Објашњавајући како се користи бројаница, једна католичка публикација каже: „Света бројаница је облик гласовне и менталне молитве о Мистерији нашег откупа. Сачињена је од петнаест десетина. Свака десетина се састоји од рецитовања једног Оченаша десет Здраво Марија̂ и једног Gloria Patri. О мистерији се медитира током сваке десетине.“ Мистерије су доктрине, тј. учења, које би католици требало да знају, а које у овом случају указују на живот, патњу и смрт Христа Исуса.

The World Book Encyclopedia каже: „Рани облици мољења уз бројаницу почели су у хришћанству током средњег века, али су се распространили тек у 1400-им и 1500-им.“ Да ли се бројаница користи искључиво у католицизму? Не. Diccionario Enciclopédico Hispano-Americano наводи: „Сличне перле су у употреби у исламском, ламаистичком и будистичком обожавању.“ Заиста, Encyclopedia of Religion and Religions примећује: „Сматра се да су муслимани преузели бројаницу од будиста, а хришћани од муслимана у доба крсташких ратова.“

Неки аргументују да бројаница служи само као помоћ при памћењу када се захтева понављање многих молитви. Али, да ли се Богу допада њихова употреба?

Нема потребе да спекулишемо или дебатујемо о прикладности или правоваљаности таквих обичаја. Исус је дао ауторитативан одговор на молбу да поучи своје следбенике како да се моле. Оно што је рекао просветлиће и можда изненадити неке читаоце.

[Слике на 3. страни]

Католици обично користе бројаницу. Какво је њено порекло?