Очувати јединство у овим последњим данима

„Само понашајте се као што доликује јеванђељу... чврсто стојите у истоме духу, једнодушно борећи се за веру јеванђеља“ (ФИЛИПЉАНИМА 1:27).

1. Какав контраст постоји између Јеховиних сведока и света?

 ОВО су ’последњи дани‘. Нема сумње да су сада „критична времена с којима се тешко излази на крај“ (2. Тимотеју 3:1-5, NW). У овим ’последњим временима‘, и њиховим немирима унутар људског друштва, Јеховини сведоци у оштром контрасту одударају због свог мира и јединства (Данило 12:4, ДК). Али сваки појединац који припада глобалној породици Јеховиних обожавалаца позван је да напорно ради да би се то јединство очувало.

2. Шта је Павле рекао о чувању јединства, и које ћемо питање осмотрити?

² Апостол Павле је саветовао сухришћане да чувају јединство. Написао је:  „Само понашајте се као што доликује јеванђељу Христову, те, било да дођем да вас видим, било да вам не дођем, да чујем за вас да чврсто стојите у истоме духу, једнодушно борећи се за веру јеванђеља, ни у чему се не плашећи противника, што је њима знак пропадања, а вама спасења, и то од Бога“ (Филипљанима 1:27, 28). Павлове речи јасно показују да ми морамо заједнички радити као хришћани. Па шта ће нам, онда, помоћи да очувамо наше хришћанско јединство у овим искушавајућим временима?

Подложи се божанској вољи

3. Када су и како први необрезани незнабошци постали Христови следбеници?

³ Један начин за чување нашег јединства је да се у свако доба подлажемо божанској вољи. То може изискивати прилагођавање у нашем размишљању. Осмотри ране јеврејске ученике Исуса Христа. Када је апостол Петар 36. н. е. први проповедао необрезаним незнабошцима, Бог је подарио свети дух тим људима из народа, и они су били крштени (Дела апостолска, 10. поглавље). Све до тада, само су Јевреји, прозелити јудаизма попут етиопског евнуха и Самарјани постајали следбеници Исуса Христа (Дела апостолска 8:4-8, 26-38).

4. Шта је Петар рекао након што је објаснио шта се догодило у вези с Корнелијом, и како је то Исусове јеврејске ученике ставило на испит?

⁴ Кад су апостоли и друга браћа у Јерусалиму сазнали о обраћењу Корнелија и других незнабожаца, били су заинтересовани да чују Петров извештај. Након што је објаснио шта се десило у вези с Корнелијом и другим незнабошцима који су веровали, апостол је закључио речима: „Кад им [тим незнабошцима који верују] дакле Бог даде једнак дар [светог духа] као и нама [Јеврејима] који верујемо у Господа свога Исуса Христа, ја ко бејах да бих се Богу могао противити“ (Дела апостолска 11:1-17). То је јеврејске следбенике Исуса Христа ставило на испит. Хоће ли се подложити Божјој вољи и прихватити незнабошце који верују за своје суобожаваоце? Или ће јединство Јеховиних земаљских слугу бити угрожено?

5. Како су апостоли и друга браћа одговорили на чињеницу да је Бог дао покајање незнабошцима, и шта можемо научити из тог става?

⁵ Извештај каже: „Кад они [апостоли и друга браћа] то чуше, умирише се, и хвалише Бога говорећи: Дакле и паганцима даде Бог покајање за живот“ (Дела апостолска 11:18). Овај став је сачувао и унапредио јединство Исусових следбеника. За само кратко време, дело проповедања је кренуло међу незнабошцима, или људима из народа̂, и Јеховин благослов је био на таквим активностима. И ми треба да се повинујемо када се тражи наша сарадња у погледу формирања нове скупштине или када се врши неко теократско прилагођавање под вођством Божјег светог духа. Наша свесрдна сарадња угодиће Јехови и он ће нам помоћи да у овим последњим данима очувамо наше јединство.

 Прионите уз истину

6. Какав ефекат има истина на јединство Јеховиних обожавалаца?

⁶ Као део Јеховине породице обожавалаца, ми чувамо јединство јер смо сви „поучени од Јехове“ и чврсто се држимо његове откривене истине (Јован 6:45, NW; Псалам 43:3). Пошто су наша учења заснована на Божјој Речи, сви говоримо сагласно. Ми радо прихватамо духовну храну коју Јехова обезбеђује преко ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47, NW). Такво једнообразно учење помаже нам да широм света очувамо наше јединство.

7. Ако лично имамо потешкоће да разумемо одређену мисао, шта треба да урадимо, а шта не?

⁷ Шта ако лично имамо потешкоћа у разумевању или прихватању извесне мисли? Треба да се молимо за мудрост и да истражимо Писмо и хришћанске публикације (Пословице 2:4, 5; Јаков 1:5-8). Разговор с неким старешином могао би помоћи. Уколико мисао још увек није схваћена, може бити најбоље оставити да та ствар одлежи. Можда ће више информација о тој теми бити објављено, и тада ћемо стећи шире разумевање. Међутим, било би погрешно покушати друге у скупштини убеђивати да прихвате наше другачије мишљење. То би било сејање неслоге, а не рад на очувању јединства. Колико је боље ’ходити у истини‘ и охрабривати друге да то исто чине! (3. Јованова 4).

8. Који је став према истини одговарајући?

⁸ У првом веку, Павле је рекао: „Сад гледамо као помоћу огледала — у загонетки, а онда ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а онда ћу сазнати потпуно, као што сам и сам потпуно познат“ (1. Коринћанима 13:12, Ча). Иако рани хришћани нису видели све детаље, остали су уједињени. Ми сада имамо много јасније разумевање Јеховине намере и његове Речи истине. Будимо зато захвални за истину коју смо примили преко ’верног роба‘. И будимо захвални што нас Јехова води посредством своје организације. Иако нисмо увек имали исти степен спознања, ми нисмо гладовали нити жеђали у духовном погледу. Уместо тога, наш Пастир, Јехова, држи нас уједињенима и добро брине о нама (Псалам 23:1-3).

Право управљај језиком!

9. Како се језик може употребити за унапређивање јединства?

⁹ Употребљавање језика за охрабривање других јесте важан начин унапређивања јединства и духа братства. Писмо које је разрешило питање обрезања, онакво какво га је водеће тело из првог века послало, било је извор охрабрења. Након што су га прочитали, незнабожачки ученици у Антиохији су се „радовали услед охрабрења“. Јуда и Сила, који су били послати из Јерусалима с тим писмом, „многим говорима утешише [„охрабрише“, NW] и утврдише браћу“. Без сумње, присуство Павла и Варнаве такође је охрабрило и ојачало сувернике у Антиохији (Дела апостолска 15:1-3, 23-32, NW). И ми можемо то исто чинити када се окупљамо на хришћанским састанцима и „бодримо један другога“ (Јеврејима 10:24, 25, Ча).

10. Да би се сачувало јединство, шта се можда мора урадити уколико дође до понижавања?

¹⁰ Међутим, погрешна употреба језика може угрозити наше јединство. „Језик [је] мали уд, а за много се хвали“, писао је ученик Јаков. „Гле, и мала ватра колико велике шуме може да запали!“ (Јаков 3:5). Јехова мрзи оне који праве свађе (Пословице 6:16-19). Такав говор може створити нејединство. Шта онда, ако дође до понижавања, то јест, гомилања грдњи на некога или подлагања њега или ње увредљивом говору? Старешине ће покушати да помогну преступнику. Међутим, непокајничког понижавача треба искључити тако да се мир, ред и јединство скупштине могу сачувати. На крају крајева, Павле је написао: „А сад, оно што вам писах то је да се не мешате  с оним који се назива брат, па постане... језичав... С таквим да и не једете“ (1. Коринћанима 5:11).

11. Зашто је понизност важна, ако смо рекли нешто што је створило напетост између нас и неког суверника?

¹¹ Кроћење језика нам помаже да чувамо јединство (Јаков 3:10-18). Али рецимо да је нешто што смо ми рекли створило напетост између нас и неког сухришћанина. Зар не би било одговарајуће преузети иницијативу у мирењу с нашим братом, извинивши се ако треба? (Матеј 5:23, 24). Истина, то захтева понизност, али Петар је написао: „Међу собом се с понизношћу лепо пазите, јер ’Одолева Бог силницима, али милост понизнима чини‘“ (1. Петрова 5:5). Понизност ће нас покренути да ’тражимо мир‘ са својом браћом, тако што признајемо наше грешке и одговарајуће се извинимо. То помаже да се очува јединство Јеховине породице (1. Петрова 3:10, 11).

12. Како језик можемо употребљавати за унапређивање и очувавање јединства Јеховиног народа?

¹² Уколико језик употребљавамо на исправан начин, ми можемо унапређивати породични дух међу онима унутар Јеховине организације. Пошто је то било оно што је Павле чинио, могао је подсетити Солуњане: „Знате и то да смо за свакога од вас били оно што је отац за децу своју, молећи вас, утешавајући и храбрећи вас, да живите као што се пристоји према Богу“ (1. Солуњанима 2:11, 12). Давши добар пример у овом погледу, Павле је могао подстаћи сухришћане да „утешавају малодушне“ (1. Солуњанима 5:14). Размисли о томе колико добра можемо учинити тиме што језик употребљавамо да утешимо, охрабримо и изградимо друге. Да, „реч у право време, о како је добра!“ (Пословице 15:23, NW). Осим тога, такав говор помаже да се унапреди и очува јединство Јеховиног народа.

Опраштај!

13. Зашто треба да опраштамо?

¹³ Уколико желимо очувати хришћанско јединство, од суштинске је важности опростити ономе ко нас је увредио а који се извинио. А колико често треба да опраштамо? Исус је рекао Петру: „Не велим ти до седам пута, него до седамдесет пута  седам пута“ (Матеј 18:22). Уколико не опраштамо, радимо против наших личних интереса. Како то? Па, непријатељство и гајење зловоље лишиће нас душевног мира. А ако постанемо познати по суровим путевима и путевима неопраштања можемо изазвати да нас други избегавају (Пословице 11:17, NW) Држати се зловоље не угађа Богу и може довести до смртног греха (Левитска 19:18). Упамти да је Јовану Крститељу била одрубљена глава у смицалици коју је сковала зла Иродијада, која је против њега „гајила зловољу“ (Марко 6:19-28, NW).

14. (а) Чему нас поучава Матеј 6:14, 15 у вези с опраштањем? (б) Морамо ли увек чекати на извињење пре него што некоме опростимо?

¹⁴ Исусова узорна молитва укључује следеће речи: „Опрости нам грехе наше, као и ми што опраштамо сваком дужнику својему“ (Лука 11:4). Уколико не опраштамо, излажемо се опасности да једног дана Јехова Бог више не опрашта наше грехе, јер је Исус рекао: „Ако опростите људима увреде њихове, опростиће и вама Отац ваш небески; али ако не опростите људима, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших“ (Матеј 6:14, 15). Дакле ако заиста желимо да учинимо свој део у очувању јединства унутар Јеховине породице обожавалаца, опраштаћемо, можда једноставно тако што заборављамо на увреду која је могуће настала због неразмишљања и којој је недостајала свака зла намера. Павле је рекао: „Сносите један другога и опраштајте један другоме, ако има ко жалбу на кога. Као што је Христос [„Јехова“, NW] вама опростио, тако опраштајте и ви“ (Колошанима 3:13). Кад опраштамо, ми помажемо да се драгоцено јединство Јеховине породице очува.

Јединство и личне одлуке

15. Шта Јеховином народу помаже да очува јединство када доноси личне одлуке?

¹⁵ Бог нас је створио као слободне моралне заступнике, с предношћу и одговорношћу да доносимо личне одлуке (Поновљени закони 30:19, 20; Галатима 6:5). Ипак, у стању смо да очувамо наше јединство јер се подлажемо библијским законима и начелима. Ми их узимамо у обзир када доносимо личне одлуке (Дела апостолска 5:29; 1. Јованова 5:3). Претпоставимо да се постави неко питање у вези с неутралношћу. Ми можемо донети информисану личну одлуку тиме што се сетимо да ’нисмо део света‘ и да смо ’прековали своје мачеве у раонике‘ (Јован 17:16; Исаија 2:2-4). Слично томе, када морамо донети личну одлуку у погледу односа према држави, ми узимамо у обзир шта Библија каже о давању „Богу божјег“, док се подлажемо ’вишим властима‘ у световним стварима (Лука 20:25; Римљанима 13:1-7; Титу 3:1, 2). Да, узимање библијских закона и начела у обзир када доносимо личне одлуке помаже да се очува наше хришћанско јединство.

16. Како можемо помоћи да се очува јединство када доносимо одлуке које библијски нису ни исправне ни неисправне? Илуструј.

¹⁶ Чак и кад доносимо одлуке које су потпуно личне и које библијски нису нити исправне нити погрешне, ми можемо помоћи да се очува хришћанско јединство. Како? Тиме што показујемо обзир пун љубави према другима на које наша одлука може утицати. Да то илуструјемо: у скупштини у древном Коринту настало је питање у вези с месом жртвованим идолима. Наравно, хришћанин не би учествовао у некој идолопоклоничкој церемонији. Међутим, јести исправно искрварене остатке меса ове врсте који су се продавали на јавној пијаци није био грех (Дела апостолска 15:28, 29; 1. Коринћанима 10:25). Па ипак, неки хришћани су имали узнемирену савест због једења оваквог меса. Павле је због тога подстакао друге хришћане да избегавају да их спотичу. У ствари, написао је: „Ако неко јело  саблажњава брата мога, нећу никад јести меса да не саблазним брата свога“ (1. Коринћанима 8:13). Дакле иако није укључен ниједан библијски закон нити начело, како је то пуно љубави узимати у обзир друге при доношењу личних одлука које би могле утицати на јединство Божје породице!

17. Шта је препоручљиво урадити када морамо донети личне одлуке?

¹⁷ Ако нисмо сигурни како да поступимо, мудро је одлучити тако да останемо чисте савести, а други треба да поштују нашу одлуку (Римљанима 14:10-12). Наравно, када морамо донети неку личну одлуку, у молитви треба да тражимо Јеховино вођство. Попут псалмисте, ми се с поуздањем можемо молити: „Пригни к мени ухо своје... Јер си ти мој град и кула моја. За љубав имена свога води ме и управљај са мном“ (Псалам 31:3, 4).

Увек чувај хришћанско јединство

18. Како је Павле илустровао јединство хришћанске скупштине?

¹⁸ У 12. поглављу 1. Коринћанима, Павле је употребио људско тело да би илустровао јединство хришћанске скупштине. Он је нагласио узајамну зависност и значај сваког члана. „Кад би сви уди били један уд, где би било тело?“, запитао је Павле. „Сад су дакле многи уди а једно тело. Али око не може рећи руци: ’Не требаш ми‘“ (1. Коринћанима 12:19-21). Слично томе, унутар породице Јеховиних обожавалаца не обављамо сви исте функције. Па ипак, уједињени смо, и требамо један другог.

19. Како можемо имати користи из Божјих духовних припрема, и шта је један старији брат рекао у овом погледу?

¹⁹ Као што је телу потребна храна, нега и упутство, нама су потребне духовне припреме које Бог пружа преко своје Речи, духа и организације. Да бисмо имали користи од тих припрема, морамо бити део Јеховине земаљске организације. Након много година проведених у Божјој служби, један брат је рекао: „Тако сам захвалан што сам од тих раних дана непосредно пре 1914. живео са спознањем Јеховиних намера, када није све било тако јасно... до овога дана кад истина сјаји као подневно сунце. Ако је за мене ишта било важно, то је била та ствар да останем близу Јеховине видљиве организације. Моје рано искуство поучило ме је колико је нездраво ослонити се на људско резоновање. Кад сам једанпут разрешио ту ствар у мислима, одлучио сам да останем уз верну организацију. Како би иначе човек могао добити Јеховину наклоност и благослов?“

20. Шта треба да будемо решени да чинимо у вези с нашим јединством као Јеховиног народа?

²⁰ Јехова позива свој народ из таме и нејединства света (1. Петрова 2:9). Он нас доводи у благословљено јединство са собом и с нашим суверницима. Ово јединство ће постојати и у новом систему ствари који је сада толико близу. Зато, у овим критичним последњим данима, наставимо да се ’облачимо у љубав‘ и чинимо све што можемо да бисмо унапредили и очували наше драгоцено јединство (Колошанима 3:14).

Како би одговорио?

◻ Зашто нам вршење Божје воље и приањање уз истину помаже да очувамо јединство?

◻ Како је јединство повезано с исправном употребом језика?

◻ Шта је укључено у то да опраштамо?

◻ Како можемо очувати јединство када доносимо личне одлуке?

◻ Зашто чувати хришћанско јединство?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Баш као што овај пастир држи своје стадо на окупу, тако Јехова држи свој народ уједињеним

[Слике на 18. страни]

Тиме што се понизно извинимо кад неког увредимо, помажемо да се јединство унапређује