Пензија — отворена врата ка теократској активности?

ПЕНЗИЈА — она многима затвара врата дугог периода стреса и секирације. Након што су били забрављени досадном или помамном рутином, многи једва чекају да им пензија отвори врата ка годинама спокојства и личне слободе. Додуше, веома често та врата воде ка досади и равнодушности. Рекреација и хобији једноставно не пружају осећај вредности који пружа посао.

Јеховиним сведоцима пензија може отворити „велика врата која воде ка активности“ (1. Коринћанима 16:9, NW). Иако поодмакло доба носи са собом проблеме и ограничења, неке старије особе су установиле да уз Јеховину помоћ могу појачати своју службу. Размисли о искуствима неких старијих хришћана у Холандији. Током службене 1995. године, 269 од преко 1 223 пионира (пуновремених објавитеља Краљевства) имало је 50 година или су били старији. Од њих, 81 особа је имала 65 или више година.

Неки могу пионирити једноставно тако што настављају с активним темпом који су изградили док су радили на световном послу. (Упореди с Филипљанима 3:16.) Један хришћанин који је у пензији, по имену Карел, присећа се: „Док сам радио на световном послу, обично сам почињао с радом у 7.30. Кад сам отишао у пензију, одлучио сам да наставим са истом рутином. Започињао бих дан тако што бих сваког јутра у седам сати испред железничке станице обављао улично сведочење с часописима.“

Брижљиво планирање такође је кључ успеха (Пословице 21:5). На пример, неки су могли да уштеде довољно средстава како би се издржавали у служби. Неки су одлучили да смање личне трошкове и да пронађу запослење с пола радног времена. Размисли о Теодору и Ен. Они су започели брачни живот као пионири и пионирили су све док породичне обавезе нису захтевале да престану с тим. Али њихов пионирски дух је и даље живео! Док су њихове кћерке одрастале, стално су били охрабривани на пионирење. Што је још важније, Теодор и Ен су пружили добар пример тиме што су често служили као помоћни пионири. Кад су девојчице поодрасле, Теодор и Ен су почели да скраћују световни посао како би имали више времена за службу на терену.

Након што су њихове кћерке започеле с пуновременом службом и отишле од куће, Ен је почела с пионирењем. Једног дана је охрабрила Теодора да напусти посао. „Обоје можемо пионирити“, предложила је. Теодор је обавестио послодавца о својим намерама. На његово изненађење шеф се понудио да помогне тако што му је дао посао са скраћеним радним временом, рекавши: „Претпостављам да желиш да радиш пуно радно време за свог шефа тамо горе [на небу].“ Теодор и Ен се сада радују заједничком пионирењу.

Неки су почели да пионире као одговор на околности које су се развиле у њиховом животу. Трагична смрт њихове кћерке и унуке, навела је један старији пар да озбиљно размишљају о начину на који користе своје преостале године (Проповедник 7:2). Уместо да буду скрхани тугом, латили су се пуновремене службе којој се сада радују више од осам година!

Додуше, заиста је потребна стварна одлучност да би се остало у пуновременој служби. На пример, Ернст и његова супруга Рик, почели су да пионире чим су њихова деца отишла од куће. Кратко  након тога бивши колега понудио је Ернсту уносан посао. Ернст је одговорио: „Ми имамо најбољег послодавца и нисмо спремни да му дамо отказ!“ Зато што су Ернст и његова супруга остали „запослени“ код Јехове, отвориле су им се друге предности службе. Они су служили у покрајинском делу више од 20 година и наставили су да буду пионири до дан-данас. Да ли жале због свог самопожртвованог пута? Пре неког времена овај пар је написао: „Ако буде Јеховина воља, за три месеца очекујемо да прославимо нашу 50-годишњицу брака, која се често зове златна годишњица. Али с пуним уверењем кажемо да су наше праве златне године почеле када смо започели с пионирењем.“

Многи су установили да врата која воде ка појачаној активности такође воде и ка појачаној радости! Један брат који је почео да пионири две седмице након што је напунио 65 година каже: „Морам рећи да никада у свом животу нисам доживео период који је био тако богато испуњен благословима као протеклих десет година пионирења.“ Један брачни пар који пионири више од седам година каже: „Шта би друго требало да ради пар наших година и у нашим околностима? Често на подручју виђамо људе у сличним околностима — удобно су смештени код куће, само се дебљају, старе и коче се. Служба нас одржава здравима у менталном и физичком смислу. Увек смо заједно. Много се смејемо и радујемо животу.“

Наравно, немају све старије особе околности које им дозвољавају да пионире. Ови хришћани могу бити сигурни да Јехова цени шта год они могу учинити у његовој служби. (Упореди с Марком 12:41-44.) На пример, једна неспособна сестра је ограничена на старачки дом. Међутим, њој су још увек отворена врата активности! Један доктор ју је питао како успева да проведе време. Она прича: „Рекла сам му да ми увек фали време. Није то могао схватити. Рекла сам му да је то тако јер су ми дани испуњени задовољавајућим активностима. Нисам усамљена, али тражим друге који јесу усамљени и настојим да им говорим о ономе што је Бог припремио за човечанство.“ Она сажима ствари говорећи: „Од некога ко има скоро 80, особа не може превише очекивати. Молите се за мене тако да још увек могу многе довести ка Јехови.“

Да ли си у годинама за пензију? Врата ка спокојству могу бити веома примамљива, али то нису врата ка духовном благослову. У молитви размишљај о својим околностима. Можда ћеш моћи да прођеш кроз врата која воде ка већој активности у Јеховиној служби.

[Слике на 25. страни]

Пензија може водити ка појачаној активности у служби