Пређи на садржај

Пређи на садржај

Исусов долазак или исусова присутност — шта?

Исусов долазак или исусова присутност — шта?

Исусов долазак или исусова присутност — шта?

„Шта ће бити знак твоје присутности и свршетка система ствари“ (МАТЕЈ 24:3NW).

1. Коју су улогу у Исусовој служби имала питања?

 ИСУСОВА вешта употреба питања нагонила је слушаоце да размишљају, и чак да ствари размотре из новог угла (Марко 12:35-37; Лука 6:9; 9:20; 20:3, 4). Можемо бити захвални што је он такође одговарао на питања. Његови одговори расветљавају истине које иначе не бисмо могли знати нити разумети (Марко 7:17-23; 9:11-13; 10:10-12; 12:18-27).

2. Којем питању сада треба да поклонимо пажњу?

2 У Матеју 24:3 налазимо једно од најважнијих питања на која је Исус одговорио. Док је крај његовог земаљског живота био близу, Исус је управо упозорио да ће јерусалимски храм бити разорен, што ће означити крај јеврејског система. Матејев извештај додаје: „Док је седео на Маслинској гори, приђоше му ученици насамо, говорећи: ’Кажи нам: када ће то бити, и шта ће бити знак твоје присутности [„твога доласка“, Ба] и свршетка система ствари?‘“ (Матеј 24:3NW).

3, 4. Која значајна разлика постоји у томе како Библије преводе кључну реч у Матеју 24:3?

3 Милиони читалаца Библије су се питали: ’Зашто су ученици поставили то питање, и како Исусов одговор треба да утиче на мене?‘ У свом одговору Исус је говорио о појави лишћа које показује да је лето „близу“ (Матеј 24:32, 33). Стога, многе цркве научавају да су апостоли питали за знак Исусовог „доласка“, знак који би доказао да његов повратак непосредно предстоји. Они верују да ће тај ’долазак‘ бити моменат када он узима хришћане на небо а затим изазива крај света. Да ли ти верујеш да је то тачно?

4 Уместо превода ’долазак‘, неки преводи Библије, укључујући и New World Translation of the Holy Scriptures, користе реч „присутност“. Постоји ли могућност да се оно о чему су ученици питали и што је Исус у одговору рекао разликује од онога што се научава у црквама? Шта је заиста питано? И какав одговор је Исус пружио?

Шта су питали?

5, 6. Шта можемо закључити о размишљању апостола када су поставили питање које читамо у Матеју 24:3?

5 С обзиром на оно што је Исус рекао о храму, ученици су вероватно размишљали о јеврејском уређењу када су упитали за ’знак његове присутности [или, „доласка“] и свршетка система ствари [дословно, „доба“]‘. (Упореди ’свет‘ у 1. Коринћанима 10:11 и Галатима 1:4ДК.)

6 У овом моменту апостоли су имали само ограничено схватање Исусових учења. Они су раније замишљали „да ће се одмах јавити царство Божије“ (Лука 19:11ДК; Матеј 16:21-23; Марко 10:35-40). И чак након разговора на Маслинској гори, али пре помазања светим духом, питали су да ли ће Исус тада обновити Краљевство Израелу (Дјела апостолска 1:6ДК).

7. Зашто би апостоли питали Исуса о његовој будућој улози?

7 Ипак, знали су да ће он отићи, јер је скоро био рекао: „Још је мало времена светлост с вама. Ходите док светлост имате“ (Јован 12:35; Лука 19:12-27). Дакле сасвим су се могли питати: ’Ако ће Исус отићи, како ћемо препознати његов повратак?‘ Кад се појавио као Месија, већина га није препознала. А више од годину дана касније, и даље су постојала питања о томе да ли ће испунити све што је требало да Месија учини (Матеј 11:2, 3). Дакле апостоли су имали разлога да га запитају о будућности. Али, опет, да ли су они питали о знаку да ће он ускоро доћи или о нечем другом?

8. На којем су језику апостоли вероватно разговарали с Исусом?

8 Замисли да си био птичица која је слушала тај разговор на Маслинској гори. (Упореди с Проповедником 10:20.) Вероватно би чуо да Исус и апостоли говоре хебрејски (Марко 14:70; Јован 5:2; 19:17, 20; Дела апостолска 21:40). Ипак, вероватно су знали и грчки.

Шта је Матеј написао — на грчком

9. На чему се заснива већина савремених превода Матеја?

9 Извори још из другог века н. е. показују да је Матеј своје јеванђеље написао најпре на хебрејском. Очигледно, касније га је написао на грчком. Многи рукописи на грчком преживели су до нашег времена и послужили као основа за превођење његовог јеванђеља на данашње језике. Шта је Матеј на грчком писао о разговору на Маслинској гори? Шта је писао о „доласку“ или „присутности“ о чему су ученици питали и о чему је Исус коментарисао?

10. (а) Коју је грчку реч Матеј често употребљавао, и која значења она може имати? (б) Која друга грчка реч је од интереса?

10 У прва 23 поглавља Матеја, преко 80 пута проналазимо уобичајени грчки глагол за „доћи“, еркоме. Он често преноси мисао приближавања или примицања, као у Јовану 1:47: „Угледавши Исус Натанаила где иде к њему...“. У зависности од употребе, глагол еркоме може значити „стићи“, „ићи“, „доћи“, „допрети до“ или „бити на путу“ (Матеј 2:8, 11, NW; 8:28; Јован 4:25, 27, 45; 20:4, 8; Дела апостолска 8:40; 13:51). Али у Матеју 24:3, 27, 37, 39, Матеј је употребио једну другу реч, именицу која се нигде више не може наћи у јеванђељима: парусију. Пошто је Бог надахнуо писање Библије, зашто је Матеја покренуо да у овим стиховима изабере ту грчку реч када је записивао своје јеванђеље на грчком? Шта она значи, и зашто би требало да то желимо знати?

11. (а) Шта парусија значи? (б) Како примери из Јосифовог писања потврђују разумевање парусије? (Види фусноту.)

11 Директно, парусија значи „присутност“. Вајново дело Expository Dictionary of New Testament Words каже: „ПАРУСИЈА... досл[овно], присутност, пара, са, и усија, бити (од ими, бити), означава заједно и пристизање и присутност након тога. На пример, у једном писму на папирусу једна госпођа говори о неопходности њене парусије на неком месту како би се побринула око ствари у вези с њеним имањем.“ Други лексикони објашњавају да парусија означава ’посету неког владара‘. Стога, то није само тренутак пристизања, већ присутност која траје од пристизања па надаље. Интересантно је да је јеврејски историчар Јосиф тако употребљавао парусију, а био је савременик апостола. a

12. Како нам сама Библија помаже да потврдимо значење парусије?

12 Древна литература јасно потврђује значење „присутности“, па ипак хришћани су нарочито заинтересовани за то како Божја Реч користи парусију. Одговор је исти — присутност. То видимо из примера у Павловим писмима. На пример, он је Филипљанима писао: „Као што сте свагда били послушни, не само кад сам код вас [„не само током моје присутности“, NW], него сад још више у мом одсуству, градите своје спасење са страхом и дрхтањем.“ Такође је говорио о остајању с њима како би могли имати изобилну хвалу „кроз [његову] поновну присутност [парусију] с [њима]“ (Филипљанима 1:25, 26, NW; 2:12Ча, курзив наш). Други преводи кажу „моје битисање поново с вама“ (Weymouth; New International Version); „кад опет будем с вама“ (Jerusalem Bible; New English Bible); и „кад ме још једном будете имали међу собом“ (Twentieth Century New Testament). У 2. Коринћанима 10:10, 11NW, Павле је контрастирао „своју личну присутност“ са ’одсутношћу‘. У овим примерима јасно је да он није говорио о свом приближавању или пристизању; употребио је парусију у смислу бити присутан. b (Упореди с 1. Коринћанима 16:17ДС.) Међутим, шта је са указивањима на Исусову парусију? Јесу ли оне у смислу његовог „доласка“, или показују продужену присутност?

13, 14. (а) Зашто морамо закључити да се парусија протеже кроз време? (б) Шта се мора рећи о дужини трајања Исусове парусије?

13 Духом помазани хришћани у Павловим данима били су заинтересовани за Исусову парусију. Али Павле их је упозорио да се ’не поколебају брзо у разборитости‘. Најпре мора да се појави „човек безакоња“, који се показао да представља свештенство хришћанског света. Павле је писао да „појављење [„присутност“, NW] тог бездушника биће по моћи сотониној, са свакојаким чудесима, знацима и чудима лажним“ (2. Солуњанима 2:2, 3, 9Ча). Очито, парусија, то јест присутност, ’човека безакоња‘ није била само тренутак пристизања; она се протезала кроз време, током којег би се стварали лажни знаци. Зашто је то значајно?

14 Осмотри стих непосредно пре тога: „Тад ће се открити бездушник, кога ће Господ Исус оборити дахом уста својих и уништити светлошћу појављења свога [„своје присутности“, NW].“ Баш као што би се присутност ’човека безакоња‘ протезала кроз извесно раздобље, тако би се и Исусова присутност протезала неко време и достигла врхунац у уништењу тог безаконог ’сина погибли‘ (2. Солуњанима 2:8).

Аспекти хебрејског језика

15, 16. (а) Која се специфична реч користи у многим преводима Матеја на хебрејски? (б) Како се бох употребљава у Писму?

15 Као што је примећено, Матеј је очито своје јеванђеље записао најпре на хебрејском језику. Дакле, коју је хебрејску реч употребио у Матеју 24:3, 27, 37, 39? Преводи Матеја преведени на савремени хебрејски имају један облик глагола бох, и у питању апостола и у Исусовом одговору. То би могло водити до текстова попут: „Шта ће бити знак твог [бох] и свршетка система ствари“ и, „Као што су били Нојеви дани, такав ће и [бох] Сина човечјег бити“. Шта бох значи?

16 Иако има различита значења, хебрејски глагол бох у основи значи „доћи“. Theological Dictionary of the Old Testament каже: ’Будући да се појављује 2 532 пута, бох је један од најчешће употребљених глагола у Хебрејским списима а налази се међу главним глаголима који изражавају кретање‘ (Постање 7:1, 13; Излазак 12:25; 28:35; 2. Самуилова 19:30; 2. Краљевима 10:21; Псалам 65:3; Исаија 1:23; Језекиљ 11:16; Данило 9:13; Амос 8:11). Ако су Исус и његови апостоли употребили реч с толиким опсегом значења, око смисла би се могло дебатовати. Али да ли су?

17. (а) Зашто савремени хебрејски преводи Матеја не показују обавезно оно што су Исус и апостоли рекли? (б) Где још можемо наћи индиције о томе коју су реч Исус и апостоли можда користили, и из којег другог разлога је овај извор интересантан за нас? (Види фусноту.)

17 Имај на уму да су савремене хебрејске верзије преводи који можда не приказују тачно оно што је Матеј записао на хебрејском. Чињеница је да је Исус сасвим могао користити неку другу реч а не бох, такву реч која би одговарала смислу парусије. То видимо из књиге Hebrew Gospel of Matthew из 1995, професора Џорџа Хауарда. Ова књига се усредсредила на полемику из 14. века против хришћанства од стране јеврејског лекара Шем-Тоб бен Исака Ибн Шапрута. Овај документ је изложио хебрејски текст Матејевог јеванђеља. Постоје докази да је овај текст Матеја врло стар и да је, уместо да је преведен с латинског или грчког у Шем-Тобово време, првобитно састављен на хебрејском. c Тако нас он може довести ближе ономе што је речено на Маслинској гори.

18. Коју интересантну хебрејску реч користи Шем-Тоб, и шта она значи?

18 У Матеју 24:3, 27, 39, Шем-Тобов Матеј не користи глагол бох. Уместо тога, он користи повезану именицу биах. Ова именица се у Хебрејским списима појављује само у Језекиљу 8:5, где значи ’улазак‘. Уместо да изражава радњу долажења, биах се ту односи на почетак грађевине; кад сте на улазу или на прагу, налазите се у грађевини. Исто тако, небиблијски религиозни документи међу свицима с Мртвог мора често користе биах у погледу пристизања или започињања свештеничких служби. (Види 1. Летописа 24:3-19; Лука 1:5, 8, 23.) А превод из 1986. древне сиријске (то јест, арамејске) Пешите користи биах у Матеју 24:3, 27, 37, 39. Дакле постоји доказ да је у древним временима именица биах могла имати смисао који се донекле разликовао од глагола бох употребљеног у Библији. Зашто је то од интереса?

19. Ако су Исус и апостоли употребљавали реч биах, шта бисмо могли закључити?

19 Апостоли у свом питању и Исус у одговору могли су користити ову именицу биах. Чак и ако су апостоли имали на уму пуку замисао о Исусовом будућем пристизању, Христ је можда употребио биах како би направио места за више од онога што су они мислили. Исус је могао указивати на његово пристизање да започне једну нову службу; његово пристизање било би почетак те његове нове улоге. То би се поклопило са смислом парусије, коју је Матеј касније употребио. Таква употреба речи биах би, разумљиво, морала подржати оно што Јеховини сведоци већ дуго научавају, да сложени „знак“ који је Исус дао треба да одражава да је он присутан.

Очекујући врхунац његове присутности

20, 21. Шта можемо научити из Исусовог коментара о Нојевим данима?

20 Наше проучавање Исусове присутности треба да има директан утицај на наш живот и очекивања. Исус је подстакао своје следбенике да остану будни. Пружио је знак како би се његова присутност могла препознати, иако већина неће обратити пажњу: „Као што је било у време Нојево, тако ће бити и о доласку [„таква ће бити и присутност“, NW] Сина човечјега. Јер у дане пред потопом јеђаху и пијаху људи, жењаху се и удаваху до дана кад Ноје уђе у корабљу; и ни о чему не посумњаху док не дође потоп и све њих не однесе. Тако ће бити и о доласку [„таква ће бити и присутност“, NW] Сина човечјега“ (Матеј 24:37-39).

21 Током Нојевих дана, већина људи те генерације једноставно је наставила са својим нормалним стварима. Исус је прорекао да ће бити исто у ’присутности Сина човечјега‘. Људи око Ноја можда су сматрали да се ништа неће десити. Али ти знаш да је било другачије. Ти дани, који су се протезали извесно време, водили су до врхунца, ’дође потоп и све их однесе‘. Лука пружа сличан извештај у којем је Исус „време Нојево“ упоредио с ’данима Сина човечјега‘. Исус је опоменуо: „Тако ће бити и у онај дан кад се појави Син човечји“ (Лука 17:26-30).

22. Зашто треба нарочито да будемо заинтересовани за Исусово пророчанство из 24. поглавља Матеја?

22 Све ово добија посебно значење за нас јер живимо у времену када препознајемо догађаје које је Исус прорекао — ратове, земљотресе, поморе, глади и прогонства његових ученика (Матеј 24:7-9; Лука 21:10-12). Они су очигледни још од сукоба који је променио историју, значајно названог Први светски рат, иако га већина људи сматра нормалним делом историје. Међутим, прави хришћани схватају значење ових важних догађаја, баш као што људи који опажају разумеју на темељу листања смоквиног дрвета да је лето близу. Исус је саветовао: „Тако и кад будете видели да се ово збива, знајте да је близу краљевство Божје“ (Лука 21:31).

23. За кога Исусове речи у 24. поглављу Матеја имају посебно значење, и зашто?

23 Исус је већи део свог одговора на Маслинској гори упутио својим следбеницима. То су били они који ће учествовати у животоспасавајућем делу проповедања добре вести по читавој планети пре него што дође крај. Они су били ти који су могли распознати ’одвратну ствар која узрокује пустошење... како стоји на светом месту‘. Они ће бити ти који ће реаговати ’бекством‘ пред великом невољом. И они ће бити ти на које ће нарочито утицати додате речи: „Да се они дани не скрате, нико се не би спасао, али избраних ради скратиће се ти дани“ (Матеј 24:9, 14-22). Али шта у ствари значе ове отрежњавајуће речи, и зашто се може рећи да нам оне пружају основе да сада имамо већу срећу, поуздање и ревност? Наредна студија Матеја 24:22 пружиће те одговоре.

[Фусноте]

a Јосифови примери: На планини Синај муње и громови су „објавили да је Бог ту присутан [парусија]“. Чудесна манифестација у шатору од састанка „показала је Божју присутност [парусију]“. Показавши Јелисејевом слузи кола око њега, Бог је „обзнанио свом слузи своју моћ и присутност [парусију]“. Кад је римски службеник Петроније покушао да умири Јевреје, Јосиф је тврдио да је ’Бог показао своју присутност [парусију] Петронију‘ тиме што је послао кишу. Јосиф није примењивао парусију само на пуко приближавање или на тренутак пристизања. Она је значила текућу, чак невидљиву, присутност (Излазак 20:18-21; 25:22; Левитска 16:2; 2. Краљевима 6:15-17). (Упореди с делом Antiquities of the Jews, књига 3, поглавље 5, одломак 2 [80]; поглавље 8, одломак 5 [202]; књига 9, поглавље 4, одломак 3 [55]; књига 18, поглавље 8, одломак 6 [284].)

b У публикацији A Critical Lexicon and Concordance to the English and Greek New Testament, Е. В. Булингер истиче да парусија значи ’бити или постајати присутан, стога, присутност, пристизање; долазак који обухвата идеју о трајном пребивању од тог доласка надаље‘.

c Један доказ јесте то што садржи хебрејски израз „Име“, потпуно исписан или скраћен, 19 пута. Професор Хауард пише: „Појава Божанског имена у хришћанском документу који цитира јеврејски полемичар је изузетна. Ако би то био превод на хебрејски с грчког или латинског хришћанског документа, човек би очекивао да у тексту наиђе на адонај [Господ], а не на симбол табу божанског имена ЈХВХ... Необјашњиво би било да он дода то табу име. Доказ снажно указује на то да је Шем-Тоб добио свог Матеја већ с Божанским именом унутар текста и он га је вероватно задржао радије него да се изложи ризику да буде крив што га је уклонио.“ Превод Светог писма Нови свет — с референцама користи Шем-Тобовог Матеја (J2) као подршку за то што употребљава божанско име у Хришћанским грчким списима.

Како би одговорио?

◻ Зашто је важно видети разлику између тога како Библије изражавају Матеја 24:3?

◻ Шта значи парусија, и зашто је то битно?

◻ Која могућа паралела може постојати у Матеју 24:3 на грчком и на хебрејском?

◻ Који кључ у погледу времена треба да познајемо у разумевању 24. поглавља Матеја?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Маслинска гора, која се уздиже над Јерусалимом