Питања читалаца

Извештаји већ неколико година показују да је број оних који узимају симболе Меморијала у благом порасту. Да ли то указује да су многе нове особе помазане светим духом?

Постоје ваљани разлози за веровање да је број од 144 000 помазаних хришћана био попуњен деценијама раније.

У Делима апостолским 2:1-4, читамо о првим особама из те ограничене групе: „О педесетници бејаху сви заједно на истоме месту. Одједном настаде хука с неба као од дувања силнога ветра, и она напуни сву кућу у којој су они седели, и показаше им се раздељени језици, као језици огњени, и спустише се на свакога од њих. И сви се они напунише Духа Светога и стадоше говорити разним језицима, као што им Дух даваше да говоре.“

Након тога, Јехова је изабрао и друге, и помазао их својим светим духом. Хиљаде  су биле убројане у првим годинама хришћанства. На прослави Меморијала у наше доба, говорник често обраћа пажњу на речи апостола Павла у Римљанима 8:15-17, које спомињу да су помазаници ’примили дух посињења‘. Павле је додао да свети дух који су примили ’сведочи њиховом духу да су деца Божја, сунаследници Христови‘. Они који заиста имају овај дух помазања знају то са сигурношћу. То није пука жеља или одраз емоционалног и нереалног гледишта о себи.

Ми схватамо да се овај небески позив наставио кроз векове, мада је током такозваног мрачног средњег века било периода када је број помазаних особа био веома мали. a С поновним успостављањем правог хришћанства пред крај прошлог века, више њих је позвано и изабрано. Али изгледа да је средином 1930-их, читав број од 144 000 у основи био попуњен. Стога је почела да се појављује група лојалних хришћана са земаљском надом. Исус је означио такве ’другим овцама‘, које се у обожавању уједињују с помазаницима као једно признато стадо (Јован 10:14-16).

Чињенице током протеклих деценија говоре о завршетку позива за помазанике и о Јеховином благослову над растућим ’великим мноштвом‘ које се нада да преживи ’велику невољу‘ (Откривење 7:9, 14). На пример, на прослави Меморијала године 1935, на којој је било присутно 63 146 особа, број оних који су узели симболе као доказ своје изјаве да су помазаници, износио је 52 465. Тридесет година касније, тј. 1965, број присутних био је 1 933 089, док је број учесника опао на 11 550. Још тридесет година касније, 1995. број присутних скочио је на 13 147 201 али је само 8 645 узело хлеб и вино (1. Коринћанима 11:23-26). Очигледно, како су деценије пролазиле, број оних који изјављују да су остатак у великој мери је опадао — отприлике 52 400 године 1935; 11 500 године 1965; 8 600 године 1995. Међутим, они са земаљском надом су благословљени и њихов број обилно расте.

Најскорији објављени извештај је за 1995. годину, и он показује да је учествовало 28 особа више него у претходној години иако се сразмера између учесника и присутних у ствари смањила. Узимајући све у обзир, то што је још неколико изабрало да узме симболе није разлог за бригу. Током година неки, чак и новокрштене особе, изненада почињу да учествују. У многим случајевима, након кратког времена признали су да је то била грешка. Неки су схватили да је њихово учествовање био емоционални одговор на можда физичку или менталну напетост. Али они су дошли до закључка да нису заиста позвани за небески живот. Они моле за Божје милосрдно разумевање. И они настављају да му служе као добри, лојални хришћани, имајући наду вечног живота на земљи.

Нема потребе да се ико од нас брине ако нека особа почне да узима симболе или прекине да то чини. То заиста није наша ствар да ли је неко стварно помазан светим духом и позван за небески живот или није. Сети се Исусовог чврстог засигурања: „Ја сам пастир добри и знам овце своје.“ Са истим засигурањем, Јехова зна оне које је изабрао као духовне синове. Постоји сваки разлог да верујемо да ће се број помазаних особа и даље смањивати како поодмакле године и непредвиђени догађаји окончавају њихов земаљски живот. Ипак, баш као што се те истински помазане особе доказују вернима до смрти, у ишчекивању круне живота, друге овце, које су опрале своје хаљине у крви Јагњетовој, могу очекивати да преживе предстојећу велику невољу (2. Тимотеју 4:6-8; Откривење 2:10).

[Фуснота]