Практичне поуке из Обећане земље

ОБЕЋАНА земља из библијског извештаја заиста је била јединствена. На овом релативно малом подручју налазимо велику разноликост географских одлика. На северу има снегом покривених планина; на југу, жарких предела. Има плодних низија, ненастањених подручја пустоши и брдовите земље за воћњаке и за пашна стада.

Разлика у надморској висини, клими и земљишту омогућује велику разноликост дрвећа, жбуња и других биљака — укључујући и неке које успевају у хладним планинским пределима, друге које расту у жарким пустињама, и још неке које цветају на алувијалним равницама или на каменитим висоравнима. Један ботаничар процењује да се на том подручју може пронаћи око 2 600 биљних врста! Први Израелци који су истражили ту земљу видели су непосредан доказ њеног потенцијала. Они су из једне бујне долине донели толико велики грозд да су га двојица морала носити на једној мотки између себе! Долина је била прикладно названа Ескол, што значи „грозд“ a (Бројеви 13:21-24).

Али погледајмо сада изблиза неке географске карактеристике овог јединственог појаса земље, нарочито јужног дела.

 Шефела

Западно приобаље Обећане земље је њена обала на Медитеранском мору. Реч „Шефела“ значи „низија“, али у стварности то је брдовито подручје и низијом се може назвати једино када се упореди с Јудејским планинама на истоку.

Погледај пропратну мапу попречног пресека и запази везу Шефеле с пределима који је окружују. На истоку су Јудејске планине; на западу, приобална Филистејска равница. Стога је Шефела служила као тампон-зона, као брана која је у библијска времена одвајала Божји народ од њихових древних непријатеља. Било која војска која би упала у земљу са запада морала би продрети кроз Шефелу пре него што би могла кренути на Јерусалим, главни град Израела.

Један такав догађај десио се током деветог века пре н. е. Сиријски краљ Азаило, извештава Библија, „крену и удари на Гат [вероватно на граници са Шефелом] и узе га. Затим Азаило намисли да иде на Јерусалим“. Краљ Јоас је успео да заустави Азаила тако што га је поткупио разним драгоценостима из храма и палате. Ипак, овај извештај илуструје да је Шефела била од пресудног значаја за безбедност Јерусалима (2. Краљевима 12:17, 18).

Из овога можемо извући практичну поуку. Азаило је желео да освоји Јерусалим, али најпре је морао да продре кроз Шефелу. Слично томе, Сотона Ђаво ’тражи да прождре‘ Божје слуге, али често најпре мора пробити снажну тампон-зону — њихово приањање уз библијска начела, као што су она у погледу лошег друштва и материјализма (1. Петрова 5:8; 1. Коринћанима 15:33; 1. Тимотеју 6:10). Компромитовање библијских начела често је први корак према чињењу озбиљних греха. Стога задржи ту тампон-зону безбедном. Следи библијска начела данас, и нећеш кршити Божје законе сутра.

Брдовита земља Јуде

Даље од Шефеле у унутрашњости земље лежи брдовита земља Јуде. То је планинско подручје које производи добре житарице, маслиново уље и вино. Због велике надморске висине, Јуда је такође била изврсно уточиште. Стога је краљ Јотам тамо саградио „замке и куле“. У време невоља̂, људи су могли бежати тамо ради безбедности (2. Летописа 27:4).

Јерусалим, такође назван Сион, био је истакнути део брдовите земље Јуде. Изгледало је да је Јерусалим безбедан јер је с три стране био окружен стрмим долинама, а са северне стране, према историчару Јосифу из првог века, био је заштићен троструким зидом. Али за уточиште је потребно више од зидова и оружја како би се сачувала његова безбедност. Такође мора имати воду. То је преко потребно током опсаде, јер би без воде грађани ухваћени у замку брзо били присиљени да се предају.

Јерусалим је из Силоамског језера црпио залиху воде. Међутим, током осмог века пре н. е., у наслућивању опсаде од стране Асираца, краљ Језекија је изградио један спољашњи зид да би заштитио Силоамско језеро,  оградивши га унутар града. Он је такође затиснуо изворе изван града, тако да би Асирци који их опседају имали тешкоће у проналажењу воде за себе (2. Летописа 32:2-5; Исаија 22:11). То није све. Језекија је пронашао начин да скрене додатне залихе воде право у Јерусалим!

У ономе што се назива једним од великих инжењерских подвига давнине, Језекија је ископао тунел од извора Гиона све до Силоамског језера. b Овај тунел, у просеку висок 1,8 метара, био је дугачак 533 метра. Замисли само — тунел дугачак више од пола километра, просеца стену! Данас, неких 2 700 година касније, посетиоци Јерусалима могу газити кроз ово ремек-дело инжењеринга, обично познато као Језекијин тунел (2. Краљевима 20:20; 2. Летописа 32:30).

Језекијини напори да заштити и повећа јерусалимске залихе воде могу нам пружити једну практичну поуку. Јехова је „извор живе воде“ (Јеремија 2:13). Његове мисли, садржане у Библије, одржавају живот. Због тога је лични библијски студиј преко потребан. Али прилике за проучавање, и спознање које проистиче из њега, неће једноставно потећи ка теби. Можда ћеш морати да ’копаш тунеле‘, као што су тунели кроз свакодневну пренатрпану колотечину, да би направио места за њега (Пословице 2:1-5; Ефесцима 5:15, 16). Кад једном почнеш, држи се распореда, дајући висок приоритет личном студију. Пази да ти нико и ништа не украде ову драгоцену залиху воде (Филипљанима 1:9, 10).

Подручја пустоши

Источно од Јудејских планина налази се Јудејска пустош, такође названа Јешимон, што значи „пустиња“ (1. Самуилова 23:19). Код Сланог мора, ова јалова област одликује се стеновитим клисурама и оштрим литицама. Због тога што се стропоштава неких 1 200 метара за само 24 километра, Јудејска пустош је штит од ветрова који доносе кишу са запада, и стога она прима само ограничену количину падавина. Нема сумње да је то пустиња у коју је послат јарац за Азазела на годишњи Дан помирења. Давид је такође тамо бежао од Саула. Тамо је  Исус постио 40 дана а затим га је искушавао Ђаво (Левитска 16:21, 22; Псалам 63:1; Матеј 4:1-11).

Отприлике 160 километара југозападно од Јудејске пустоши налази се Фаранска пустош. Многа израелска логоришта током 40-годишњег путовања од Египта до Обећане земље била су овде смештена (Бројеви 33:1-49). Мојсије је писао о ’пустињи великој и страшној у којој живе змије ватрене и шкорпије, где је суша и нема воде‘ (5. Мојсијева 8:15, ДК). Чудо је што су милиони Израелаца могли опстати! Ипак, Јехова их је подржавао.

Нека ово служи као подсетник да Јехова може и нас подржати чак и у овом духовно јаловом свету. Да, и ми се крећемо међу змијама и шкорпијама, иако оне нису дословне. Можда свакодневно морамо контактирати с људима који се не гаде да бљују отрован говор који би лако могао отровати наше размишљање (Ефесцима 5:3, 4; 1. Тимотеју 6:20). Оне који се труде да служе Богу упркос таквим препрекама треба похвалити. Њихова верност је снажан доказ да их Јехова заиста подржава.

Кармилска брда

Име Кармил значи „воћњак“. Ова плодна област на северу, дугачка неких 50 километара, окићена је виноградима, маслињацима и воћњацима. Предгорје овог брдовитог венца незаборавно је у својој грациозности и лепоти. Исаија 35:2 говори о ’лепоти Кармилској‘ као о симболу плодне славе обновљене земље Израела.

На Кармилу се одиграло неколико значајних догађаја. Тамо је Илија изазвао Валове пророке и тамо је ’пао огањ Господњи‘ као доказ Његове надмоћи. Такође, с врха Кармила Илија је скренуо пажњу на један мали облак који је постао велики пљусак, што је на чудесан начин окончало сушу у Израелу (1. Краљевима 18:17-46). Илијин наследник, Јелисеј, био је на планини Кармил када је једна жена из Сунама дошла да тражи његову помоћ за своје мртво дете које је Јелисеј после тога ускрснуо (2. Краљевима 4:8, 20, 25-37).

Обронци Кармила још увек имају воћњаке, маслињаке и винограде. Током пролећа, ти обронци су прекривени величанственом изложбом цвећа. „Глава ти је као Кармил“, рекао је Соломон Суламки, алудирајући можда на раскош њене косе или на начин на који се њена лепа глава величанствено издизала из њеног врата (Песма над песмама 7:5).

Сјај који је био карактеристика Кармилских брда подсећа нас на духовну лепоту коју је Јехова даровао својој савременој организацији обожавалаца (Исаија 35:1, 2). Јеховини сведоци заиста живе у духовном рају, и слажу се са осећањима краља Давида који је написао: „Уже ми је захватило прекрасна места, и дио ми је мој мио“ (Псалам 16:6, ДК).

Истина, има тешких изазова с којима се Божја духовна нација данас мора суочавати, баш као што су се древни Израелци суочавали са сталним противљењем од стране Божјих непријатеља. Ипак, прави хришћани никада не  губе из вида благослове које је Јехова припремио — укључујући стално растуће светло библијске истине, светско братство и прилику да добију вечни живот на рајској земљи (Пословице 4:18; Јован 3:16; 13:35).

„Као башта Господња“

Древна Обећана земља била је привлачна за очи. Она је добро описана као земља „у којој тече млеко и мед“ (Постање 13:10; Излазак 3:8). Мојсије ју је назвао ’добром земљом, земљом потока, извора и језера који извиру по долинама и по брдима; земљом пшенице, јечма, винограда, смокава, нарова; земљом маслина и меда; земљом у којој ћеш се обилато најести хлеба; у којој ти ништа неће недостајати; земљом у којој је камење гвожђе и у којој ћеш из брда њезиних бакар исећи‘ (Поновљени закони 8:7-9).

Ако је Јехова могао обезбедити свом древном народу тако богату, дивну домовину, он својим савременим верним слугама може пружити славан рај који се протеже широм планете — с планинама, долинама, рекама и језерима. Да, древна Обећана земља са свом својом разноликошћу била је само предукус духовног раја који његови Сведоци данас уживају, и будућег Раја у новом свету. Тамо ће се испунити обећање записано у Псалму 37:29: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати.“ Кад Јехова да̂ тај рајски дом послушном човечанству, колико ће само бити срећни да прегледају све његове „собе“ и да то заувек раде!

[Фусноте]

[Мапа на 4. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ГАЛИЛЕЈА

Пл. Кармил

Галилејско море

САМАРИЈА

ШЕФЕЛА

Јудејске планине

Слано море

[Извор]

NASA photo

[Мапа на 4. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Шефела је била брана између Божјег народа и њихових непријатеља

МИ 0 5 10

КМ 0 8 16

Филистејска равница

Шефела

Брдовита земља Јуде

Јудејска пустош

Раседна долина

Слано море

Земља Амона и Моава

[Мапа/Слика на 5. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Језекијин тунел: дугачак 533 метра, просеца чврсту стену

Тиропеонска долина

Силоам

ДАВИДОВ ГРАД

Долина Кедрон

Гион

[Слике на 6. страни]

У Јудејској пустоши Давид је тражио уточиште пред Саулом. Касније је тамо Ђаво искушавао Исуса

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слике на 7. страни]

Планина Кармил, на којој је Илија понизио Валове пророке

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Слике на 8. страни]

„Јер ће те Господ, Бог твој, увести сада у добру земљу, у земљу потока, извора и језера који извиру по долинама и по брдима“ (Поновљени закони 8:7).