Христов закон

„[Ја] сам под законом Христовим“ (1. КОРИНЋАНИМА 9:21).

1, 2. (а) Како су многе грешке човечанства могле бити спречене? (б) Шта је хришћански свет пропустио да научи од јудаизма?

 „НАРОДИ и владе никада ништа нису научили од историје, нити су поступали по начелима изведеним из ње.“ Тако је рекао један немачки филозоф из 19. века. Заиста, пут људске историје се описује као „марш глупости“, као серија грозних грешака и криза, од којих су многе могле бити спречене само да је човечанство било спремно да учи из прошлих грешака.

² Исто одбијање да се учи из прошлих грешака фигурира и у овој дискусији о божанском закону. Јехова Бог је Мојсијев закон заменио чак једним бољим законом — законом Христовим. Ипак, вође хришћанског света, које тврде да научавају овај закон и живе по њему, пропустиле су да извуку поуку из страшних глупости фарисеја. Тако је хришћански свет изопачио и злоупотребио Христов закон баш као што је то јудаизам учинио са Законом Мојсијевим. Како то може бити? Прво, размотримо сам тај закон — шта је он, ким управља и како, и шта га разликује од Мојсијевог закона. Затим ћемо испитати како га хришћански свет злоупотребљава. Научимо од историје и извуцимо корист из ње!

Нови савез

3. Које је обећање Јехова дао с обзиром на нови савез?

³ Ко би сем Јехове могао побољшати савршен закон? Мојсијев савез закона био је савршен (Псалам 19:8). Па ипак, Јехова је обећао: „Ево иду дани... кад ћу чинити с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов савез. Не ко савез који с оцима њиховим учиних.“ Десет заповести — језгро Мојсијевог закона — биле су исписане на каменим плочама. Али за нови савез, Јехова је рекао: „Закон свој ћу у њих ја метнути, написаћу га у срцу њиховом“ (Јеремија 31:31-34).

4. (а) Који Израел је обухваћен новим савезом? (б) Ко још је под законом Христовим, осим духовних Израелаца?

⁴ Ко би био узет у овај нови савез? Сигурно не дословни ’дом Израиљев‘, који је одбацио Посредника овог закона (Јеврејима 9:15). Не, овај нови „Израиљ“ био би ’Израиљ Божји‘, народ духовних Израелаца (Галатима 6:16; Римљанима 2:28, 29). Овој малој, духом помазаној групи хришћана касније би се придружило „мноштво велико“ из свих народа које би такође тражило да обожава Јехову (Откривење 7:9, 10; Захарија 8:23). Иако не учествује у том новом савезу, ово велико мноштво би такође било обавезано законом. (Упореди с Левитском 24:22; Бројеви 15:15.) Као „једно стадо“ под „једним пастиром“, сви би били „под законом Христовим“, како је писао апостол Павле (Јован 10:16; 1. Коринћанима 9:21). Павле је овај нови савез нови савез назвао ’бољим савезом‘. Зашто? Једно је сигурно, заснован је на испуњеним обећањима, а не на сенкама ствари које ће доћи (Јеврејима 8:6; 9:11-14, Ча).

5. Шта је сврха новог савеза, и зашто ће он успети?

⁵ Која је сврха овог савеза? Сврха је да произведе народ краљева и свештеника да би се благословило читаво човечанство (Излазак 19:6, NW; 1. Петрова 2:9; Откривење 5:10). Мојсијев савез закона никада није произвео ту нацију у најпотпунијем смислу, јер се Израел као целина побунио и изгубио своју прилику. (Упореди  с Римљанима 11:17-21.) Међутим, нови савез ће сигурно успети, јер је везан за једну врло другачију врсту закона. Другачију у којим погледима?

Закон који припада слободи

6, 7. Како закон Христов пружа већу слободу него што је то чинио Мојсијев закон?

⁶ Закон Христов се увек изнова повезује са слободом (Јован 8:31, 32). На њега се указује као на „закон слободних људи“ и на „савршени закон који припада слободи“ (Јаков 1:25; 2:12, NW). Наравно, свака слобода међу људима је релативна. Ипак, овај закон пружа далеко већу слободу од његовог претходника, Мојсијевог закона. Како то?

⁷ На пример, нико се није родио под Христовим законом. Такви чиниоци као што су раса и место рођења су небитни. Прави хришћани слободно у својим срцима изабирају да прихвате јарам послушности овом закону. Чинећи то, они утврђују да је то благ јарам, лаки терет (Матеј 11:28-30). На крају крајева, Мојсијев закон је такође био осмишљен да поучава човека да је грешан и да му је страшно потребна откупна жртва која би га искупила (Галатима 3:19). Христов закон научава да је Месија дошао, платио откупну цену својим животом и нама отворио пут да будемо слободни од ужасног угњетавања греха и смрти! (Римљанима 5:20, 21). Да бисмо извукли корист, потребно је да ’исказујемо веру‘ у ту жртву (Јован 3:16, NW).

8. Шта обухвата закон Христов, али зашто живљење по њему не захтева памћење стотина законских уредби?

⁸ ’Исказивати веру‘ укључује живети по закону Христовом. То обухвата послушност свим Христовим заповестима. Да ли ово подразумева памћење стотина закона и уредби? Не. Док је Мојсије, посредник старог савеза, записао Мојсијев закон, Исус, Посредник новог савеза, никада није записао ниједан закон. Уместо тога, он је живео по овом закону. Својим савршеним животним путем, он је поставио образац који сви треба да следе (1. Петрова 2:21). Можда се зато на обожавање раних хришћана указивало као на „пут“ (Дела апостолска 9:2; 19:9, 23; 22:4; 24:22). За њих, закон Христов је био примером показан у Христовом животу. Опонашати Исуса значило је слушати овај закон. Њихова јака љубав према њему значила је да је овај закон заиста уписан у њихова срца, као што је било проречено (Јеремија 31:33; 1. Петрова 4:8). А онај ко је послушан из љубави никада се не осећа угњетеним — што је још један разлог због чега се закон Христов може назвати „закон слободних људи“.

9. Шта је сама суштина закона Христовог, и у ком погледу овај закон укључује једну нову заповест?

⁹ Ако је љубав у Мојсијевом закону била важна, онда је она сама суштина хришћанског закона. Тако закон Христов укључује једну нову заповест — хришћани треба да имају самопожртвовану љубав једни према другима. Они треба да воле као што је Исус волео; он је свој живот добровољно положио у корист својих пријатеља (Јован 13:34, 35; 15:13). Зато се може рећи да је закон Христов још узвишенији израз теократије него што је био Закон Мојсијев. Као што је овај журнал раније истакао: „Теократија је владавина од Бога; Бог је љубав; зато је теократија владавина љубави.“

Исус и фарисеји

10. Какав су контраст Исусова учења у односу на учења фарисеја?

¹⁰ Тешко би нас, онда, изненадило то што је Исус дошао у сукоб с јеврејским религиозним вођама свог времена. „Савршени закон који припада слободи“ био је далеко, далеко од мисли књижевника и фарисеја. Они су покушавали да контролишу људе помоћу људских прописа. Њихова учења постала су угњетавачка, осуђивачка, негативна. У оштром контрасту томе, Исусова учења су била неодољиво изграђујућа и позитивна! Он је  био практичан и бавио се стварним потребама и бригама људи. Поучавао је једноставно, с искреним осећањем, користећи илустрације из свакодневног живота и употребљавајући ауторитет Божје Речи. Тако се „задиви... народ науци његовој“ (Матеј 7:28). Да, Исусово учење је допирало до њихових срца!

11. Како је Исус показао да је Мојсијев закон требало примењивати с разумношћу и милосрђем?

¹¹ Уместо да дода још прописа Мојсијевом закону, Исус је показао како је све време требало да Јевреји примењују тај Закон с разумношћу и милосрђем. Сети се, на пример, прилике када му је приступила жена којој је течење крви задавало муке. Према Мојсијевом закону, свако ко би се дотакао ње постао би нечист, тако да никако није требало да се она меша с масом људи! (Левитска 15:25-27). Али она је тако очајно желела да буде излечена да се пробила кроз масу и дотакла Исусову горњу хаљину. Крварење је престало истог трена. Да ли ју је прекорио зато што је прекршила Закон? Не; уместо тога, он је разумео њено очајно стање и испољио највеће правило Закона — љубав. Саосећајно јој је рекао: „Кћери, вера те је твоја спасла. Иди с миром, и буди излечена од болести своје!“ (Марко 5:25-34).

Да ли је закон Христов попустљив?

12. (а) Зашто не треба да закључимо да је Христ попустљив? (б) Шта показује да стварање многих закона води до стварања многих рупа?

¹² Треба ли онда да закључимо да је закон Христов, зато што „припада слободи“, попустљив, док су фарисеји, са својим усменим традицијама, барем држали понашање народа унутар строгих граница? Не. Данашњи правни системи илуструју да је често случај да што је више закона, то људи више рупа нађу у њима. a У Исусовим  данима мноштво фарисејских правила охрабривало је на тражење рупа, на површно извршавање дела лишено љубави, и неговање самоправедне спољашњости да би се маскирала унутрашња исквареност (Матеј 23:23, 24).

13. Зашто закон Христов резултује једним вишим стандардом понашања него било који писмени кодекс закона?

¹³ Као контраст, закон Христов не потхрањује такве ставове. У ствари, слушати закон који се темељи на љубави према Јехови и којем се бива послушан опонашањем Христове самопожртвоване љубави према другима, резултује далеко вишим стандардом понашања него што то чини слеђење неког формалног законског кодекса. Љубав не тражи рупе; она нас чува од тога да чинимо штетне ствари које кодекс закона можда изричито не забрањује. (Види Матеја 5:27, 28.) Дакле, закон Христов ће нас покренути да чинимо ствари за друге — да показујемо великодушност, гостољубивост и љубав — на начине на које нас ниједан формалан закон не би могао натерати (Дела апостолска 20:35; 2. Коринћанима 9:7; Јеврејима 13:16).

14. Какав је утицај живљење по закону Христовом имало на хришћанску скупштину из првог века?

¹⁴ У оној мери у којој су чланови живели по закону Христовом, скупштина је уживала срдачну атмосферу пуну љубави, релативно слободну од строгих, осуђивачких и лицемерних ставова који су били толико заступљени у синагогама тог времена. Чланови ових полетарских скупштина мора да су истински осећали да живе по ’закону слободних људи‘!

15. Који су били неки од Сотониних раних напора да исквари хришћанску скупштину?

¹⁵ Међутим, Сотона је био жељан да исквари хришћанску скупштину изнутра, баш као што је искварио нацију Израел. Апостол Павле је упозоравао на људе сличне вуковима који ће „говорити изврнуту науку“ и угњетавати стадо Божје (Дјела апостолска 20:29, 30, ДК). Он се морао рвати с јудаистима, који су гледали да трампе релативну слободу закона Христовог за робовање Мојсијевом закону, који је Христ испунио (Матеј 5:17; Дела апостолска 15:1; Римљанима 10:4). Након што је и последњи апостол умро, више није било отпора таквом отпадништву. Тако је исквареност узела маха (2. Солуњанима 2:6, 7).

Хришћански свет загађује закон Христов

16, 17. (а) Које је облике исквареност добила у хришћанском свету? (б) Како су закони Католичке цркве унапређивали изопачено гледиште о сексу?

¹⁶ Као што је било и с јудаизмом, исквареност је и у хришћанском свету добила више облика. Он је такође постао плен лажних наука и лабавог морала. А његови напори да заштити стадо од спољашњих утицаја често су се показали да чак нагризају те трунке преосталог чистог обожавања. Множили су се строги и небиблијски закони.

¹⁷ Католичка црква је најистакнутија у стварању огромне количине црквених закона̂. Ови закони су били нарочито искривљени што се тиче ствари повезаних са сексом. Према књизи Sexuality and Catholicism, црква је апсорбовала грчку филозофију стоицизма, која је била сумњичава према сваком облику задовољства. Црква је почела учити да је свако сексуално задовољство, укључујући и задовољство у нормалним брачним односима, грешно. (Контрастирај с Пословицама 5:18, 19.) Тврдило се да је секс намењен само за рађање, и ни за шта више. Тако је црквени закон осудио сваки облик контрацепције као врло озбиљан грех, који понекад захтева многе године покоре. Надаље, свештенству је било забрањено да се венчава, што је био едикт који је изазвао пуно незаконитог секса, укључујући и злостављање деце (1. Тимотеју 4:1-3).

18. Шта је било последица умножавања црквених закона?

 ¹⁸ Како су се црквени закони умножавали, били су организовани у књиге. Те књиге су почеле да засењују и замењују Библију. (Упореди с Матејем 15:3, 9.) Попут јудаизма, католицизам је био неповерљив према световном писању и велики део њега сматрао је претњом. Ово гледиште је ускоро отишло много даље од библијског разумног упозорења о тој ствари (Проповедник 12:14; Колошанима 2:8). Јероним, црквени писац из четвртог века н. е., узвикнуо је: „О Господе, ако икада поново будем поседовао светске књиге или их будем читао, одрекох те се.“ С временом, црква је предузела цензурисање књига — чак и оних са световним темама. Тако је астроном из 17. века Галилеј цензурисан због тога што је писао да се земља окреће око сунца. То што је Црква инсистирала да буде коначан ауторитет у свему — па и у питањима астрономије — на дуге стазе коначно ће деловати да поткопа веру у Библију.

19. Како су манастири унапређивали строги ауторитаризам?

¹⁹ Црквено ковање правила цветало је у манастирима, где су се калуђери одвајали од овог света да би живели у самоодрицању. Већина католичких манастира прионула је уз „Правило св. Бенедикта“. Опат (термин изведен од арамејске речи за „отац“) владао је с апсолутном влашћу. (Упореди с Матејем 23:9.) Ако би неки калуђер добио поклон од својих родитеља, опат би одлучио да ли ће га примити тај калуђер или неко други. Осим што је осуђивало вулгарности, једно правило је забрањивало свако ћаскање и шале, рекавши: „Ниједан ученик не сме говорити такве ствари.“

20. Шта показује да се и протестантизам такође показао вичним у небиблијском ауторитаризму?

²⁰ Протестантизам, који је гледао да реформише небиблијске крајности католицизма, ускоро је постао једнако вичан прављењу ауторитарних правила без икаквог темеља у закону Христовом. На пример, водећег реформатора Жана Калвина почели су називати „законодавцем реновиране Цркве“. Он је Женевом управљао помоћу многих крутих правила на која су приморавале „Старешине“ чија је „служба“, како је Калвин приметио, „да имају надзор над животом свакога“ (Контрастирај с 2. Коринћанима 1:24.) Црква је контролисала гостионице и регулисала које су теме разговора допуштене. Постојале су строге казне за преступе као што је певање неозбиљних песама или плесање. b

Учити на грешкама хришћанског света

21. Какав је свеукупан ефекат тенденције хришћанског света да ’иде даље од онога што је написано‘?

²¹ Јесу ли сва ова правила и закони деловали да заштите хришћански свет од искварености? Баш супротно! Данашњи хришћански свет се расцепкао на стотине секти, почев од изузетно стриктних до јако попустљивих. Све су оне, на један или други начин, ’отишле даље од онога  што је написано‘, дозвољавајући да људско размишљање управља стадом и да се меша с божанским законом (1. Коринћанима 4:6).

22. Зашто неуспех хришћанског света не значи крај закона Христовог?

²² Међутим, историја закона Христовог није трагедија. Јехова Бог неће никада дозволити пуким људима да избришу божански закон. Данас је хришћански закон и те како на снази међу правим хришћанима, и они имају ту велику предност да живе по њему. Али након што смо испитали шта су јудаизам и хришћански свет учинили с божанским законом, сасвим бисмо се могли питати: ’Како живимо по закону Христовом док избегавамо клопку загађивања Божје Речи људским резоновањима и правилима која поткопавају сам дух божанског закона? Које уравнотежено гледиште закон Христов треба да улије у нас?‘ Наредни чланак ће обрадити ова питања.

[Фусноте]

Како би одговорио?

◻ Шта је сама суштина закона Христовог?

◻ Како се Исусов стил поучавања разликовао од стила фарисеја?

◻ Како је Сотона употребио строги, ка стварању правила усмерен дух, да би искварио хришћански свет?

◻ Који су неки позитивни ефекти живљења по закону Христовом?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Исус је Мојсијев закон примењивао с разумношћу и милосрђем