Назад у прах — како?

„ПРАХ [си] и у прах ћеш се вратити.“ Када је први човек, Адам, чуо ове речи, знао је шта да очекује. Он је био начињен од земаљског праха и вратио би се само у прах. Умро би због непослушности свом Створитељу, Јехови Богу (Постање 2:7, 15-17; 3:17-19).

Библија показује да су људи створени од праха. Она такође каже: „Душа која згреши она ће умрети“ (Језекиљ  18:4; Псалам 103:14). Смрт доноси жалост милионима људи и увек изнова покреће питања око уклањања људских лешева.

Прошли и садашњи обичаји

Како су се у древна времена уклањали људски лешеви међу Божјим народом? Библија на својим почетним странама спомиње различите начине поступања с мртвима, укључујући и сахрањивање у земљу (Постање 35:8). Патријарх Аврам и његова супруга Сара, као и њихов син Исак и унук Јаков били су сахрањени у Макпелској пећини (Постање 23:2, 19; 25:9; 49:30, 31; 50:13). Израелске судије Гедеон и Самсон били су сахрањени ’у гробу отаца својих‘ (Судије 8:32; 16:31). То наводи на помисао да се међу Божјим древним народом давала предност поседовању породичних гробница. Када је Исус Христ умро, у првом веку н. е. његово тело је било положено у гроб који је кратко пре тога био исклесан у камену (Матеј 27:57-60). Дакле, уопште узев, људски лешеви су били закопавани у земљу или полагани у гроб. То је још увек обичај у већини места широм света.

Међутим, данас у неким деловима света озбиљно помањкање простора и висока цена земље знатно отежавају добијање гробног места. Стога неки људи размишљају о другим начинима уклањања људских лешева.

Расипање пепела након кремирања људских лешева постаје све уобичајеније. На овај начин се уклања око 40 процената мртвих у Енглеској. У Шведској, где се у урбаним срединама више од 80 процената покојних кремира, извесни шумовити крајеви одређени су за расипање пепела. А у Шангају и у неколико других поморских градова Кине, градске владе су неколико пута годишње покровитељи масовног расипања по мору.

Где се пепео може расути? Не напросто на сваком месту. Неки се можда плаше да је расипање пепела штетно по околину. Међутим, сваки могући ризик од епидемија у ствари се поништава путем кремирања. Извесна гробља у Енглеској и меморијални паркови у Сједињеним Државама издвајају травнате површине или цветне паркове као тло за расипање. Наравно, хришћане посебно занима библијско гледиште о кремирању и расипању пепела.

Какво је библијско гледиште?

У објави против ’краља Вавилона‘, пророк Исаија је рекао: „Одбачен си без свог гробног места“ (Исаија 14:4, 19, NW). Да ли се расипање пепела треба упоредити с таквим случајем понижења? Не, јер овде нема указивања на кремирање и чување или расипање насталог пепела.

Исус Христ је говорио о земаљском ускрсењу мртвих које ће се догодити за време његове Миленијумске владавине када је рекао: ’Сви који су у гробовима чуће [мој] глас и излазиће из њих‘ (Јован 5:28, 29). Међутим, једним другим  пророчанским описом ускрсења потврђено је да за ускрсење особе није неопходно потребан специфичан гроб. Откривење 20:13 износи: „И море врати мртваце који су у њему били, и смрт и предео мртвих вратише своје мртваце.“ Дакле, није битно где и како се особа ’враћа у прах‘. Уместо тога, битно је да ли је се Бог сећа и да ли ће је ускрснути (Јов 14:13-15; упореди с Луком 23:42, 43). Јехови сигурно нису потребни импресивни гробови да би се сетио људи. Кремирање не спречава ускрсење особе. И ако се расипање пепела обавља са исправним мотивом и без церемонија криве религије, оно не би било неспојиво с Писмом.

Они који се одлуче у корист расипања пепела требаће да обрате пажњу на закон земље. Такође би било прикладно да узму у обзир осећања уцвељених и других. Јеховине слуге поступаће добро ако пазе на то да коришћење њихове библијске слободе у овом погледу не нанесе прекор добром имену које хришћани носе. То је нарочито важно у земљама у којима су кремирање и расипање пепела законски дозвољени, али још увек нису у потпуности прихваћени у друштву. Наравно, хришћанин ће остати по страни што се тиче било каквих обреда или обичаја заснованих на веровању у бесмртност људске душе.

Потпуно ослобођење од гроба!

Неки који заговарају расипање пепела кажу да то значи слободу од сахрањивања у гробовима. Међутим, оно што ће донети највеће олакшање биће испуњење библијског обећања да „последњи непријатељ који ће се уништити то ће бити смрт“ (1. Коринћанима 15:24-28).

То значи да ће гробови, чак и кремирање и расипање пепела, постати ствари прошлости. Да, смрти више неће бити. Под божанским надахнућем апостол Јован је написао: „Ево шатора Божјег међу људима! Он ће пребивати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима. Он ће отрти сваку сузу од очију њихових и смрти неће више бити, ни жалости ни вике, ни болести неће више бити, јер првих ствари нестаде“ (Откривење 21:3, 4).

Све ће се то десити кад људска смрт узрокована Адамовим грехом буде потпуно уништена под Божјим Краљевством. У то време послушно човечанство неће се суочавати са изгледом да се врати у прах.

[Слике на 29. страни]

Уобичајене методе поступања с људским лешевима

[Слика на 31. страни]

Расипање пепела у заливу Сагами, у Јапану

[Извор]

Љубазношћу Koueisha, Tokyo