Сви морају дати Богу одговор

„Тако ће дакле сваки од нас дати Богу одговор за себе“ (РИМЉАНИМА 14:12, ДК).

1. Које су границе биле постављене слободи Адама и Еве?

 ЈЕХОВА БОГ је наше прародитеље, Адама и Еву, створио са слободном вољом. Иако су били нижи од анђела, они су били интелигентна створења способна да доносе мудре одлуке (Псалам 8:5, 6). Па ипак, та од Бога дата слобода није била дозвола за исказивање самоопредељења. Они су били одговорни свом Створитељу, а та одговорност се пренела на све њихове потомке.

2. Који ће рачун Јехова ускоро свести, и зашто?

² Сада када се приближавамо врхунцу овог злог система ствари, Јехова ће свести рачун на земљи. (Упореди с Римљанима 9:28, NW.) Ускоро ће безбожни људи морати да Јехови Богу дају одговор за пустошење земљиних извора, уништавање људског живота и посебно за прогоњење његових слугу (Откривење 6:10; 11:18).

3. Која ћемо питања осмотрити?

³ Суочени с тим отрежњавајућим изгледом, за нас је корисно да размишљамо о Јеховином праведном поступању са својим створењима у прошлим временима. Како нам Писмо може помоћи да, што се нас тиче, нашем Створитељу дамо прихватљив одговор? Који примери нам могу користити а које треба да избегавамо да опонашамо?

Анђели су одговорни

4. Како знамо да Бог анђеле сматра одговорнима за њихове поступке?

⁴ Јеховина анђеоска створења на небесима исто су му тако одговорна као и ми. Пре Потопа Нојевог времена, неки анђели су се непослушно материјализовали да би се упустили у сексуалне односе са женама. Као особе са слободном вољом, та духовна створења могла су да донесу ту одлуку, али Бог их је сматрао одговорнима. Кад су се ти непослушни анђели вратили у духовно подручје, Јехова им није дозволио да се врате на свој првобитни положај. Ученик Јуда нам каже да су они ’задржани у оковима мрака за суд великога дана‘ (Јуда 6).

5. Какав су пад доживели Сотона и његови демони, и како ће бити сведен рачун за њихову побуну?

 ⁵ Ти непослушни анђели, или демони, имају за свог владара Сотону Ђавола (Матеј 12:24-26). Тај зли анђео побунио се против свог Створитеља и оспорио исправност Јеховиног суверенитета. Сотона је наше прародитеље навео на грех, а то је довело до њихове коначне смрти (Постање 3:1-7, 17-19). Иако је Јехова известан период након тога допуштао Сотони да има приступ у небеске дворе, библијска књига Откривења прорекла је да ће у Божје право време, тај зли бити збачен у близину земље. Докази показују да се то догодило кратко након што је Исус Христ примио власт у Краљевству године 1914. Ђаво и његови демони ће на крају отићи у вечно уништење. Пошто ће спорно питање о суверенитету коначно бити решено, тада ће бити праведно сведен рачун за побуну (Јов 1:6-12; 2:1-7; Откривење 12:7-9; 20:10).

Божји Син је одговоран

6. Како Исус гледа на властиту одговорност према свом Оцу?

⁶ Какав је диван пример пружио Божји Син, Исус Христ! Као савршен човек једнак Адаму, Исус је с уживањем вршио божанску вољу. Такође му је било драго да буде сматран одговорним за придржавање Јеховиног закона. С обзиром на њега, псалмиста је подесно прорекао: „Извршићу, Боже мој, ја вољу твоју, закон твој је у мом срцу“ (Псалам 40:9; Јеврејима 10:6-9).

7. Кад се молио уочи своје смрти, зашто је Исус могао да каже речи записане у Јовану 17:4, 5?

⁷ Упркос пакосном противљењу које је Исус доживео, он је вршио Божју вољу и одржао интегритет до смрти на мученичком стубу. Тако је платио откупну цену да искупи човечанство од смртоносних последица Адамовог греха (Матеј 20:28). Стога је, уочи своје смрти, Исус могао с поуздањем да се моли: „Ја тебе прославих на земљи, сврших дело које си ми дао да радим; а сад прослави ти мене, Оче, код себе самога, славом коју имадох код тебе пре него свет постаде“ (Јован 17:4, 5). Исус је могао да каже те речи свом небеском Оцу зато што је успешно пролазио на испиту одговорности и био је прихватљив Богу.

8. (а) Како је Павле показао да Јехови Богу морамо дати одговор за себе? (б) Шта ће нам помоћи да нађемо признање код Јехове?

⁸ За разлику од савршеног човека Исуса Христа, ми смо несавршени. Па ипак, одговорни смо Богу. Апостол Павле је рекао: „Али ти, зашто осуђујеш брата свога?, и ти зашто презиреш брата свога? Јер ћемо сви изићи на Божји суд. Јер је писано: ’Жив сам ја, говори Господ, свако ће се колено преда мном преклонити, и сваки ће језик Богу славу дати.‘ Тако ће дакле сваки од нас дати Богу рачун [„одговор“, ДК] за себе“ (Римљанима 14:10-12). Да бисмо могли да то учинимо и да бисмо нашли признање код Јехове, он нам је у љубави дао и савест и своју надахнуту Реч, Библију, да нас воде у ономе што говоримо и радимо (Римљанима 2:14, 15; 2. Тимотеју 3:16, 17). Потпуно коришћење Јеховиних духовних припрема и слеђење наше библијски школоване савести помоћи ће нам да нађемо признање код Бога (Матеј 24:45-47). Јеховин свети дух, или активна сила, јесте додатан извор снаге и вођства. Ако поступамо у складу с вођством духа и смерницама наше библијски школоване савести, ми показујемо да не ’одбацујемо Бога‘, коме морамо одговарати за све своје поступке (1. Солуњанима 4:3-8; 1. Петрова 3:16, 21).

Одговорни као нације

9. Ко су били Едомци, и шта им се догодило због њиховог поступања према Израелу?

⁹ Јехова позива на одговорност нације (Јеремија 25:12-14; Софонија 3:6, 7).  Осмотримо древно краљевство Едом, смештено јужно од Мртвог мора и северно од Акабског залива. Едомци су били семитски народ, тесно повезан с Израелцима. Иако је праотац Едомаца био Аврамов унук Исав, Израелци нису добили дозволу да путују кроз Едом ’краљским путем‘ док су били на путу за Обећану земљу (Бројеви 20:14-21). Непријатељство Едома према Израелу кроз векове се развило у неумољиву мржњу. Коначно, Едомци су морали да одговарају за своје наговарање Вавилонаца да униште Јерусалим 607. пре н. е. (Псалам 137:7). У шестом веку пре н. е., вавилонске трупе под краљем Набонидом освојиле су Едом, и он је постао пустош, као што је Јехова наредио (Јеремија 49:20; Авдија 9-11).

10. Како су Моавци поступили са Израелцима, и како је Бог позвао Моав на одговорност?

¹⁰ Ни Моав није прошао боље. Моавско краљевство је било северно од Едома и источно од Мртвог мора. Пре него што су Израелци ушли у Обећану земљу, Моавци са њима нису поступили гостољубиво, снабдевајући их хлебом и водом очигледно само због финансијског добитка (Поновљени закони 23:3, 4). Моавски краљ Валак унајмио је пророка Валама да прокуне Израел, а моавске жене су биле употребљене да намаме израелске мушкарце у неморал и идолопоклонство (Бројеви 22:2-8; 25:1-9). Међутим, Јехова није допустио да Моавова мржња према Израелу прође незапажено. Као што је било проречено, Моав је доживео опустошење од руку Вавилонаца (Јеремија 9:25, 26; Софонија 2:8-11). Да, Бог је позвао Моав на одговорност.

11. Попут којих градова су постали Моав и Амон, и на шта библијска пророчанства указују с обзиром на садашњи зли систем ствари?

¹¹ Не само Моав већ и Амон морао је да да̂ одговор Богу. Јехова је прорекао: „Моав ће као Содом бити, а синови Амонови као Гомор, место копривама покривено, слатина и вечна пустош“ (Софонија 2:9). Земље Моава и Амона биле су опустошене, баш као што је Бог уништио градове Содом и Гомор. Према Геолошком друштву Лондона, истраживачи тврде да су на источној обали Мртвог мора пронашли локације разрушеног Содома и Гомора. Сваки поуздан доказ који још може изићи на светло дана у том погледу може само подупрети библијска пророчанства која указују на то да ће Јехова Бог и садашњи зли систем ствари позвати на одговорност (2. Петрова 3:6-12).

12. Иако је Израел морао да да̂ Богу одговор за своје грехе, шта је било проречено с обзиром на један јеврејски остатак?

¹² Иако је Израел код Јехове био високо повлашћен, он је морао да да̂ Богу одговор за своје грехе. Кад је Исус Христ дошао нацији Израел, већина га је одбацила. Само је један остатак показао веру и они су постали његови следбеници. Павле је извесна пророчанства применио на тај јеврејски остатак кад је писао: „Исаија кличе Израиљу: ’Кад би број синова Израиљевих као морски песак био само ће се остатак спасти. Јер ће Господ испунити потпуно и наскоро на земљи решење своје [„направити обрачун на земљи“, NW].‘ И као што раније рече Исаија: ’Да нам није Господ над војскама потомства оставио, постали бисмо као Содом, једнаки Гомору бисмо били‘“ (Римљанима 9:27-29; Исаија 1:9; 10:22, 23). Апостол је навео пример оних 7 000 у Илијино време који се нису поклонили Валу, а затим је рекао: „Тако и у садашње време постоји остатак по избору милости“ (Римљанима 11:5). Тај остатак је био сачињен од појединаца лично одговорних Богу.

 Примери личне одговорности

13. Шта се догодило Каину кад га је Бог позвао на одговорност због убиства свог брата Авеља?

¹³ Библија наводи многе случајеве личне одговорности Јехови Богу. Осмотримо као један пример Адамовог прворођеног сина, Каина. И он и његов брат Авељ принели су жртве Јехови. Авељова жртва је била прихватљива Богу, али Каинова није. Кад је био позван на одговорност због бруталног убиства свог брата, Каин је бездушно рекао Богу: „Зар сам је чувар брата свога?“ Због свог греха, Каин је био протеран у ’земљу Бегунства источно од Едена‘ (NW). Није показао никакво искрено кајање за свој злочин, жалећи само због своје заслужене казне (Постање 4:3-16).

14. Како је лична одговорност Богу била илустрована у случају првосвештеника Илија и његових синова?

¹⁴ Лична одговорност особе према Богу такође је илустрована у случају израелског првосвештеника Илија. Његови синови Офније и Финес, служили су као активни свештеници, али су „били криви због неправде према људима и због безбожности према Богу и нису се устезали ни од какве врсте злоће“, каже историчар Јосиф. Ти „неваљали“ људи нису признавали Јехову, упуштали су се у светогрдно понашање и били су криви за велики неморал (1. Самуилова 1:3; 2:12-17, 22-25). Као њихов отац и израелски првосвештеник, Илије је имао дужност да их дисциплинује, али он их је само благо укорио. Илије је ’више пазио [’поштовао‘, NW] своје синове него Јехову‘ (1. Самуилова 2:29). На Илијев дом дошла је казна. Оба сина умрла су истог дана кад и њихов отац, а њихова свештеничка лоза је коначно била потпуно прекинута. Тако је рачун био сведен (1. Самуилова 3:13, 14; 4:11, 17, 18).

15. Зашто је син краља Саула Јонатан био награђен?

¹⁵ Потпуно различит пример пружио је син краља Саула Јонатан. Кратко након што је Давид убио Голијата, „душа Јонатанова приону за душу Давидову“, и они су склопили савез пријатељства (1. Самуилова 18:1, 3). Јонатан је вероватно разабрао да је Божји дух напустио Саула, али његова властита ревност за право обожавање остала је несмањена (1. Самуилова 16:14). Јонатаново цењење Давидовог ауторитета који му је дао Бог никада се није поколебало. Јонатан је схватао своју одговорност према Богу, а Јехова га је наградио за његов частан начин поступања тако што је засигурао да се његова породична линија настави генерацијама (1. Летописа 8:33-40).

 Одговорност у хришћанској скупштини

16. Ко је био Тит, и зашто се може да рећи да је он дао Богу добар одговор за себе?

¹⁶ Хришћански грчки списи повољно говоре о многим мушкарцима и женама који су дали добар одговор за себе. На пример, ту је био грчки хришћанин по имену Тит. Претпоставља се да је он постао хришћанин током Павловог првог мисионарског путовања на Кипар. Пошто су Јевреји и прозелити са Кипра можда били у Јерусалиму током Педесетнице 33. н. е., хришћанство је можда кратко након тога стигло на то острво (Дела апостолска 11:19). Било како било, Тит се показао као један од Павлових верних сарадника. Он је пратио Павла и Варнаву на путовању за Јерусалим око 49. н. е., кад је било решено битно питање о обрезању. Чињеница да је Тит био необрезан придаје важност Павловом аргументу да обраћеници на хришћанство не треба да буду под Мојсијевим законом (Галатима 2:1-3). У Писму се потврђује дивна Титова служба, а Павле му је чак упутио једно божански надахнуто писмо (2. Коринћанима 7:6; Титу 1:1-4). Очигледно до самог краја свог земаљског пута, Тит је наставио да даје Богу добар одговор за себе.

17. Какав је одговор дао Тимотеј, и како тај пример може да утиче на нас?

¹⁷ Тимотеј је био још један реван појединац који је Јехови Богу давао прихватљив одговор за себе. Иако је имао неке здравствене проблеме, Тимотеј је испољавао ’веру без икаквог лицемерја‘ (NW) и ’робовао је с Павлом у унапређивању добре вести‘ (NW). Зато је тај апостол могао да каже сухришћанима у Филипима: „Ја никога немам [осим Тимотеја] овде који би делио моје осећаје и који би се искрено бринуо за вас“ (2. Тимотеју 1:5; Филипљанима 2:20, 22; 1. Тимотеју 5:23). Упркос људским слабостима и другим кушњама, и ми можемо имати нелицемерну веру и дати Богу прихватљив одговор за себе.

18. Ко је била Лидија, и какав је дух она испољила?

¹⁸ Лидија је била побожна жена која је очигледно давала Богу добар одговор за себе. Она и њено домаћинство били су међу првим појединцима у Европи који су прихватили хришћанство због Павлове активности у Филипима око 50. н. е. Рођена у Тијатири, Лидија је вероватно била јеврејска прозелиткиња, али можда је у Филипима било мало Јевреја и можда није било синагоге. Она и друге богобојазне жене биле су се састале поред реке кад им је Павле говорио. Као резултат, Лидија је постала хришћанка и наговорила је Павла и његове пратиоце да остану код ње (Дела апостолска 16:12-15). Гостољубивост коју је показала Лидија остаје ознака правих хришћана.

19. Којим је добрим делима Дорка дала Богу добар одговор за себе?

¹⁹ Дорка је била још једна жена која је Јехови Богу давала добар одговор за себе. Кад је умрла, Петар је отишао у  Јопу у одговору на захтев ученика који су тамо живели. Двојица мушкараца која су срела Петра „уведоше га у горњу собу. Око њега скупише се све удовице плачући, и показаше му сукње и хаљине што је радила Срна [Дорка] док је била с њима“. Дорка је била враћена у живот. Али, да ли она треба да се памти искључиво због свог великодушног духа? Не. Она је била „ученица“ и сигурно се и сама ангажовала у делу стварања ученика. Данашње хришћанке на сличан начин ’чине много добрих дела милостиње‘. Оне су такође радосне што имају активно учешће у објављивању добре вести о Краљевству и у стварању ученика (Дела апостолска 9:36-42; Матеј 24:14; 28:19, 20).

20. Која питања можемо себи поставити?

²⁰ Библија јасно показује да нације и појединци морају дати одговор Сувереном Господу Јехови (Софонија 1:7). Зато се, ако смо предани Богу, можемо питати: ’Како гледам на своје од Бога дате предности и одговорности? Какав одговор за себе дајем Јехови Богу и Исусу Христу?‘

Какви су твоји одговори?

◻ Како би доказао да су анђели и Божји Син одговорни према Јехови?

◻ Који библијски примери постоје да покажу да Бог нације сматра одговорнима?

◻ Шта Библија каже о личној одговорности Богу?

◻ Ко су били неки појединци из библијског извештаја који су Јехови Богу дали добар одговор?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Исус Христ је свом небеском Оцу дао добар одговор за себе

[Слика на 15. страни]

Авељева смрт⁄The Doré Bible Illustrations/Dover Publications, Inc.

[Извор слике на 13. страни]

Попут Дорке, данашње хришћанке дају Јехови Богу добар одговор за себе