Извештај објавитеља Краљевства

Библијске истине и даље се проповедају у Ирској

ПРОТЕКЛИХ година Ирска, земља живописних пејзажа, била је позорница поприличних немира. У исто време, Ирски народ повољно реагује на библијску поруку наде коју им доносе Јеховини сведоци. Следећа искуства из Ирске то потврђују.

■ У Даблину су један Јеховин сведок и његова кћеркица учествовали у делу проповедања од врата до врата. Упознали су једну жену по имену Кети која је била веома заузета око своје многобројне деце. Сведок је питао да ли јој његова кћерка, која је учила како да проповеда, може пренети само једну кратку поруку. Кети је пристала и девојчица је изнела јасну, добро осмишљену презентацију. Кети је била импресионирана очигледном искреношћу и учтивошћу ове девојчице, и прихватила је понуду библијског трактата.

Касније је Кети размишљала о доброј припреми и добрим манирима њеног младог посетиоца. „Била сам импресионирана тиме што је једна мала девојчица могла пренети тако занимљиву поруку а да не скреће пажњу на себе“, рекла је. „Одлучила сам да ћу саслушати Јеховине сведоке кад следећи пут дођу.“

У међувремену Кети се преселила у један мали град на југозападу Ирске близу границе грофовија̂ Корк и Кери. Нешто касније Јеховини сведоци су дошли на њена врата и она их је позвала унутра. Прихватила је редован библијски студиј и сада посећује скупштинске састанке с неколико своје деце. Кети је захвална за искрену жељу оне девојчице да с њом подели добру вест.

■ У подручју Туламора, Сведоци су више од седам година водили библијске разговоре с једном женом по имену Џин. Понекад је показивала интерес и узимала литературу, али други пут би њен интерес јењавао. Једног дана, када су једна Сведокиња по имену Франсис и њена партнерка посетиле Џин, затекле су је у веома непријатном расположењу. „Без обзира шта смо рекле“, извештава та Сведокиња, „постајала је све гора. На крају нам је рекла да се губимо и треснула вратима.“

Франсис се питала да ли ће исто тако бити дочекане и на следећим посетама. ’Можда више није вредно да је посећујем ако она није заиста заинтересована за поруку‘, мислила је Франсис. Међутим, разговарала је о тој ствари са својим супругом, Томасом, и он је имао више наде. Следећи пут кад су били у том подручју, још једном су посетили Џин. Била је пријатељски расположена и узела је примерке часописа Кула стражара и Пробудите се! Наредне посете биле су исто тако пријатне и Томас и Франсис су започели с њом редован кућни библијски студиј.

Откуд та промена? Џин објашњава да у време када је била тако нељубазна према Сведоцима, недавно се била породила и управо је изашла из болнице. Због дојења новорођенчета и храњења старије бебе, ноћу је спавала само сат и по. „Последња ствар коју сам желела“, каже Џин, „била је да разговарам о религији.“

За мање од два месеца Џин је посећивала све скупштинске састанке, а за мање од четири месеца учествовала је у служби на терену. Крстила се десет месеци након што је почела свој библијски студиј. Сада јој њено властито искуство помаже у служби. Она прича: „Ако сретнем некога ко је веома груб, настојим да имам више разумевања. Увек то прибележим. Можда ће се ситуација променити док поново не навратим; можда ће се особа боље осећати и бити пријемљивија.“