’Давидов дом‘ — чињеница или машта?

ДАВИД — пастирско момче које је постало музичар, песник, војник, пророк и краљ — у великој мери се истиче у Библији. Његово име се спомиње 1 138 пута; израз ’Давидов дом‘ — који често указује на Давидову династију — користи се 25 пута (1. Самуилова 20:16). Да ли су краљ Давид и његова династија били само машта? Шта открива археологија? Извештено је да недавно изванредно откриће приликом археолошког ископавања на локацији Тел Дана у северној Галилеји, подупире историјску веродостојност Давида и његове династије.

У лето 1993, један археолошки тим, предвођен професором Аврамом Бираном, рашчистио је једно подручје изван спољашње капије древног Дана. Открили су поплочани трг. Лако су уклонили један црни базалтни камен који је штрчао из земље. Када су тај камен окренули према поподневном сунцу, изненада су се појавила слова. „О, Боже, имамо натпис!“ узвикнуо је професор Биран.

Професор Биран и његов колега, професор Јосиф Навех са Хебрејског универзитета у Јерусалиму, брзо су написали научни извештај о том натпису. Темељен на овом извештају, један чланак у часопису Biblical Archaeology Review, март⁄април 1994, каже: „Није чест случај да се један археолошки проналазак нађе на насловној страни часописа New York Times (а да и не говоримо о часопису Time). Али прошлог лета то се десило с једним открићем у Тел Дану, на једном дивном брежуљку у северној Галилеји, у подножју планине Хермон крај горњег тока реке Јордан.

„Ту су Аврам Биран и његов тим археолога пронашли изузетан натпис из деветог века пре н. е. који указује и на ’Давидов дом‘ и на ’краља Израела‘. То је први пут да се Давидово име нашло на неком древном натпису ван Библије. Још је изузетније то што овај натпис указује не напросто на неког ’Давида‘ већ на Давидов дом, на династију великог израелског краља.

„’Краљ Израела‘ јесте израз који се често налази у Библији, нарочито у Књизи о краљевима. Међутим, ово је можда најстарије ванбиблијско указивање на Израел на семитском писму. Ако ништа друго, овај натпис показује да су и Израел и Јуда, насупрот тврдњама неких изучавалаца који потцењују Библију, у то време били важна краљевства.“

Датирање је засновано на облику слова, анализама грнчарије која је пронађена близу тог каменог фрагмента и садржају натписа. Све три методе указују на исти период, на девети век пре н. е., нешто више од сто година након краља Давида. Изучаваоци верују да је тај натпис био део споменика о победи који су у  Дану подигли арамејски непријатељи и ’краља Израела‘ и ’[краља] Давидовог дома‘. Арамејци, који су обожавали познатог бога олује, Хадада, живели су на истоку.

Током лета 1994, пронађена су још два фрагмента ове стеле. Професор Бирам извештава: „На ова два фрагмента налази се име арамејског бога Хадада, као и упућивање на једну битку између Израелаца и Арамејаца.“

Главни фрагмент који је пронађен 1993. садржи 13 делимично видљивих редова написаних старим хебрејским писмом. У то време, тачке су се користиле као делиоци речи како би раздвојили речи у тексту. Међутим, ’Давидов дом‘ је написано као једна реч словима „битдвд“ (транслитерирано на ћирилицу) уместо „бит“ (дом), тачка, а затим „двд“ (Давид). Разумљиво, појавила су се питања у погледу тумачења речи „битдвд“.

Лингвистички стручњак професор Ансон Рејни објашњава: „Јосиф Навех и Аврам Биран нису објаснили натпис у детаље, вероватно зато што сматрају да је само по себи разумљиво да ће читаоци знати да се делилац речи између две компоненте у таквој конструкцији често изоставља, нарочито ако је комбинација добро утврђена властита именица. ’Давидов дом‘ је средином деветог века пре н. е. сигурно био таква властита именица у политичком и географском смислу.“

Још једно археолошко сведочанство

Након тог открића, један стручњак за Мешину стелу (такође названу Моавски камен), професор Андре Лимер, известио је да она такође упућује на ’Давидов дом‘. a Мешина стела, откривена 1868, има много заједничког са стелом из Тел Дана. Обе датирају из деветог века пре н. е., од истог су материјала, сличне су величине и написане су скоро идентичним семитским писмом.

Што се тиче нове реконструкције оштећених редова на Мешиној стели, професор Лимер је написао: „Скоро две године пре открића фрагмента из Тел Дана, закључио сам да Мешина стела садржи упућивање на ’Давидов дом‘... Разлог због чега ово упућивање на ’Давидов дом‘ никада раније није било забележено, у великој мери може се захвалити чињеници да Мешина стела никада није имала прикладан editio princeps [прво издање]. То је оно што ја припремам, 125 година након открића Мешине стеле.“

Овакве археолошке информације су занимљиве јер су један анђео, сам Исус, његови ученици, и људи уопште сведочили о историјској веродостојности Давида (Матеј 1:1; 12:3; 21:9; Лука 1:32; Дела апостолска 2:29). Археолошка открића очигледно се слажу с тим да су он и његова династија, ’Давидов дом‘, чињеница, а не машта.

[Фуснота]

[Слика на 31. страни]

Фрагменти из Тел Дана, b откривени 1993. у библијском граду Дану, у северној Галилеји

[Фуснота]