Да ли је богатство краља Соломона преувеличано?

„Тежина злата што долажаше Соломону сваке године беше шест стотина и шездесет и шест таланата“ (1. Краљевима 10:14).

ПРЕМА том библијском стиху, краљ Соломон је за једну једину годину добио више од 25 тона злата! Данас би то вредело 240 000 000 долара. То је скоро два пута више злата него што је 1800. године ископано широм света. Да ли је то могуће? Шта показује археолошки доказ? Он указује на то да је библијски извештај о Соломоновом богатству свакако веродостојан. Biblical Archaeology Review каже:

◻ Египатски краљ Тутмос III (други миленијум пре н. е.) даровао је отприлике 13,5 тона златних предмета храму Амон-Ра у Карнаку — а то је био само део поклона.

◻ Египатски написи бележе поклоне који су отприлике износили 383 тоне злата и сребра, а које је краљ Осоркон I (почетак првог миленијума пре н. е.) принео боговима.

Штавише, том Classical Greece из серије Great Ages of Man извештава:

◻ Рудници Пангејум у Тракији сваке године су краљу Филипу II (359-336. пре н. е.) доносили више од 37 тона злата.

◻ Када је Филипов син Александар Велики (336-323. пре н. е.) освојио Сузу, главни град персијског царства, пронађена су блага која износе знатно више од 1 000 тона злата (The New Encyclopedia Britannica).

Стога библијски опис богатства краља Соломона није нереалан. Сети се такође да је Соломон у то време био „богатством и мудрошћу највећи од свих краљева на земљи“ (1. Краљевима 10:23).

Како је Соломон користио своје богатство? Његов престо је био обложен „чистим златом“, купе су биле „златне“, и имао је 200 великих  штитова и 300 малих штитова од „кованога злата“ (1. Краљевима 10:16-21). Пре свега, Соломоново злато коришћено је у вези с Јеховиним храмом у Јерусалиму. Храмски свећњаци и свето посуђе, као што су виљушке, чиније, бокали и умиваонице, били су направљени од злата и сребра. Четири и по метра високи херувими у Светињи над светињама, кадиони олтар и чак целокупна унутрашњост дома били су обложени златом (1. Краљевима 6:20-22; 7:48-50; 1. Летописа 28:17).

А шта је са златом поплочаним храмом? Интересантно је да таква употреба злата нипошто није била необична у древном свету. Biblical Archaeology Review запажа да је египатски краљ Аменофис III „поштовао великог бога Амона са храмом у Теби који је ’скроз био поплочан златом, његови зидови украшени сребром, [а] сви његови портали електрумом‘“ — легуром злата и сребра. Штавише, асиријски краљ Есарадон (седми век пре н. е.) обложио је врата и прекрио зидове Асуровог светилишта златом. У погледу Синовог храма у Харану, вавилонски краљ Набонид (шести век пре н. е.) известио је: „Прекрио сам његове зидове златом и сребром, и учинио да сијају попут сунца.“

Дакле, историјски извештаји указују на то да библијски извештај о богатству краља Соломона није преувеличан.