Муж и старешина — уравнотежити одговорности

’Епископ [„надгледник“, NW] треба да је једне жене муж‘ (1. ТИМОТЕЈУ 3:2).

1, 2. Зашто је свештенички целибат небиблијски?

 У ПРВОМ веку, верни хришћани су били заинтересовани да уравнотеже своје разне одговорности. Кад је апостол Павле рекао да ће хришћанин који остане сам ’учинити боље‘, да ли је он мислио да би такав човек боље одговарао да служи као надгледник у хришћанској скупштини? Да ли је он у ствари правио од самаштва један захтев за старешинство? (1. Коринћанима 7:38). Од католичког свештенства се захтева целибат. Али, да ли је свештенички целибат библијски? Источне православне цркве допуштају својим парохијским свештеницима да буду ожењени, али не и својим епископима. Да ли је то у складу с Библијом?

² Многи од Христових 12 апостола, чланови темеља хришћанске скупштине, били су ожењени људи (Матеј 8:14, 15; Ефесцима 2:20). Павле је написао: „[Имамо] власти да водимо са собом сестру која би нам била жена, као што то чине и остали апостоли и браћа Господња и Кифа [Петар]“ (1. Коринћанима 9:5). New Catholic Encyclopedia признаје да је „закон о целибату црквеног порекла“ и да „слуге Н[овог] З[авета] нису биле обавезне на целибат“. Јеховини сведоци следе библијски образац уместо црквеног закона (1. Тимотеју 4:1-3).

Старешинство и брак се слажу

3. Које библијске чињенице показују да хришћански надгледници могу бити ожењени мушкарци?

³ Далеко од тога да је захтевао да мушкарци који су наименовани за надгледнике треба да буду неожењени, Павле је писао Титу: „Оставих те у Криту да уредиш оно што је недовршено и да постављаш по свим градовима старешине [грчки презбитер], као што ти наредих, ако се нађе неко беспрекоран, једне жене муж и који има децу верну, коју не коре за блуд или за непокорност. Јер епископ [„надгледник“, NW] треба да је беспрекоран као Божји настојник“ (Титу 1:5-7).

4. (а) Како знамо да брак није захтев за хришћанске надгледнике? (б) Коју предност има брат самац који је старешина?

⁴ С друге стране, брак није библијски захтев за старешинство. Исус је  остао самац (Ефесцима 1:22). Павле, истакнути надгледник у хришћанској скупштини из првог века, тада је био неожењен (1. Коринћанима 7:7-9). Данас има много хришћана самаца који служе као старешине. Њихово самачко стање вероватно им пружа више времена да испуњавају своје дужности надгледника.

’Ожењени човек је подељен‘

5. Коју библијску чињеницу треба да схвате ожењена браћа?

⁵ Кад се хришћански мушкарац ожени, он треба да схвати да преузима нове одговорности које ће захтевати његово време и његову пажњу. Библија наводи: „Безбрачни брине се за оно што је Господње, како ће угодити Господу, а ко је ступио у брак брине се за оно што је светско, како ће угодити жени, те је подељен“ (1. Коринћанима 7:32-34, Ча). На који начин подељен?

6, 7. (а) Који је један начин на који је ожењен човек „подељен“? (б) Који савет Павле даје хришћанима који су у браку? (в) Како би то могло да утиче на одлуку неког мушкарца да прихвати неки радни задатак?

⁶ С једне стране, ожењен човек препушта власт над својим телом. Павле је то јасно ставио до знања: „Жена нема власти над својим телом, него муж, а тако исто ни муж нема власти над својим телом, него жена“ (1. Коринћанима 7:4). Неки који размишљају о браку могу сматрати да то и није тако важно зато што сексуални односи неће бити велика ствар у њиховом браку. Међутим, пошто је предбрачна чедност библијски захтев, хришћани у ствари не знају какве су интимне потребе њиховог будућег брачног друга.

⁷ Павле показује да чак и пар који ’мисли на оно што припада духу‘ мора узети у обзир сексуалне потребе оног другог. Он је саветовао хришћане у Коринту: „Муж да даје жени оно што је дужан да јој да, а тако исто и жена мужу. Не забрањујте се једно од другога, ако то није по договору и за неко време, кад постите и кад се молите; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша преко ваше неуздржљивости“ (Римљанима 8:5, Ча; 1. Коринћанима 7:3, 5). Нажалост, постоје случајеви прељубе кад се није следио овај савет. Будући да је тако, ожењени хришћанин треба пажљиво одвагнути ствари пре него што прихвати неки радни задатак који ће га кроз један дужи период одвојити од његове жене. Он више нема исту слободу кретања коју је имао кад је био сам.

8, 9. (а) Шта је Павле мислио кад је рекао да хришћани који су у браку ’брину за ствари света‘? (б) За шта хришћани који су у браку треба да буду забринути?

⁸ На који се начин може рећи да се ожењени хришћански мушкарци, укључујући и старешине, ’брину за ствари света [космос]‘? (1. Коринћанима 7:33). Сасвим је очигледно да Павле није говорио о лошим стварима овог света, које сви прави хришћани треба да избегавају (2. Петрова 1:4; 2:18-20; 1. Јованова 2:15-17). Божја Реч нас упућује да се „одрекнемо бездушности и жудњи овога света [космикос] и да паметно, праведно, побожно поживимо на овоме свету“ (Титу 2:12).

⁹ Према томе, хришћанин који је у браку ’брине се за ствари света‘ тако што је он или она оправдано заинтересована за световне ствари које су део нормалног брачног живота. Ту спада становање, храна, одећа, рекреација — а да не говоримо о безбројним другим бригама ако су ту деца. Али, чак и за пар без деце, да би брак био добар, и муж и жена морају да се брину да ’угоде‘ свом брачном другу. То је од посебног интереса за хришћанске старешине док уравнотежују своје одговорности.

 Добри мужеви а и добре старешине

10. Да би хришћанин испуњавао услове за старешину, шта његова браћа и људи изван скупштине треба да буду у стању да примете?

¹⁰ Премда брак није захтев за старешинство, ако је неки хришћанин ожењен, пре него што се препоручи за наименовање за старешину, он сигурно треба да пружи доказ да настоји да буде добар муж пун љубави, док исказује исправно поглаварство (Ефесцима 5:23-25, 28-31). Павле је писао: „Ако ко жели епископство, он жели добро дело. Али епископ треба да је беспрекоран, једне жене муж“ (1. Тимотеју 3:1, 2). Треба да буде очигледно да старешина чини све што може да буде добар муж, било да је његова жена сухришћанка или није. У ствари, чак и људи изван скупштине треба да буду у стању да примете да се он добро брине о својој жени и о својим другим одговорностима. Павле је додао: „Ваља да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и у замке ђавоље“ (1. Тимотеју 3:7).

11. На шта указује фраза „једне жене муж“, и које мере предострожности зато старешине треба да предузму?

¹¹ Наравно, фраза „једне жене муж“ искључује полигамију, али она такође укључује брачну верност (Јеврејима 13:4). Старешине треба да буду посебно опрезне кад помажу сестрама у скупштини. Они треба да избегавају да буду сами кад посећују сестру којој је потребан савет и утеха. Било би добро да их прати други старешина, слуга помоћник или чак његова жена ако се ради само о охрабрујућој посети (1. Тимотеју 5:1, 2).

12. Којем опису треба да настоје да удовоље жене старешина и слугу помоћника?

¹² Успут, док је набрајао захтеве за старешине и слуге помоћнике, апостол Павле је такође имао реч савета за жене оних који се осматрају за такве предности. Он је написао: „Тако и жене треба да су поштене, да не опадају, да су трезвене и верне у свему“ (1. Тимотеју 3:11). Хришћански муж може много учинити да помогне својој жени да удовољи том опису.

Библијске дужности према жени

13, 14. Чак и ако жена неког старешине није Сведокиња, зашто он треба да остане с њом и да буде добар муж?

¹³ Наравно, овај савет дат женама старешина и слугу помоћника претпоставља да су такве жене и саме предане хришћанке. Уопште узев, то је случај зато што се од хришћана захтева да улазе у брак „само у Господу“ (1. Коринћанима  7:39). Али, шта је с братом који је већ био ожењен женом која није у вери кад је свој живот предао Јехови, или чија жена отпадне од истине а да то није његова кривица?

¹⁴ То само по себи не би спречило да буде старешина. Ипак, то не би ни оправдало да се раздвоји од своје жене само зато што она не дели његова веровања. Павле је саветовао: „Јеси ли се привезао за жену, не тражи да разрешиш ту везу“ (1. Коринћанима 7:27). Он је надаље рекао: „Ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља. Ако ли се онај који није верник раздваја, нека се раздвоји, јер брат или сестра у том случају нису везани. Бог нас позва да у миру живимо. Јер шта знаш, жено, да ли ћеш ти мужа спасти? — или шта знаш, мужу, да ли ћеш ти жену спасти?“ (1. Коринћанима 7:12, 15, 16). Чак и ако његова жена није Сведокиња, старешина треба да буде добар муж.

15. Који савет апостол Петар даје хришћанским мужевима, и какве би могле бити последице ако се покаже да је старешина немаран муж?

¹⁵ Било да је његова жена суверница или није, хришћански старешина треба да схвати да је његовој жени потребна његова пажња пуна љубави. Апостол Петар је писао: „Мужеви, показујте се и ви разумни у односима са својим женама, као са слабијим женским родом, и поштујте их као сунаследнице милости живота. Тако нека буде, да се не смету молитве ваше“ (1. Петрова 3:7). Муж који намерно пропушта да се брине о потребама своје жене угрожава властити однос с Јеховом; то би могло да препречи његов приступ Јехови као ’облак, да не прође молитва‘ (Јеремијине Тужбалице 3:44). То би могло довести до тога да више не испуњава услове да служи као хришћански надгледник.

16. Коју кључну мисао Павле износи, и како старешине треба да гледају на то?

¹⁶ Као што је примећено, главни правац Павлове расправе јесте да кад се човек ожени, он се одриче извесне мере слободе коју је имао као самац, што му је омогућавало да ’стално служи Господу без сметње‘ (1. Коринћанима 7:35, NW). Извештаји показују да неке ожењене старешине нису увек уравнотежене у резоновању о Павловим надахнутим речима. У својој жељи да постигну оно за шта мисле да добре старешине треба да ураде, они могу превидети неке од својих супружничких дужности. Некима је тешко да одбијају неку скупштинску предност, чак и ако би прихватање тога очигледно било духовно штетно за њихове жене. Они се радују предностима које иду с браком, али јесу ли вољни да удовоље одговорностима које иду с тиме?

17. Шта се догодило неким женама надгледника, и како се то могло избећи?

¹⁷ Сигурно, ревност старешине је за похвалу. Па ипак, да ли је неки хришћанин уравнотежен ако се у извршавању својих дужности у скупштини не обазире на своје библијске одговорности према својој жени? Док жели да подржава чланове скупштине, уравнотежен старешина ће такође бити заинтересован за духовност своје жене. Жене неких старешина постале су духовно слабе, а неке су доживеле духовни ’бродолом‘ (1. Тимотеју 1:19). Премда је жена одговорна да ради на властитом спасењу, у неким случајевима духовни проблем је могао да се избегне да је старешина ’хранио и волео‘ своју жену ’као Христ скупштину‘ (Ефесцима 5:28, 29, NW). Сасвим сигурно, старешине морају ’пазити на себе и на цело стадо‘ (Дела апостолска 20:28). Ако су ожењени, то укључује њихове жене.

 ’Телесна невоља‘

18. Који су неки аспекти ’невоље‘ коју доживљавају хришћани који су у браку, и како би то могло да утиче на активности старешине?

¹⁸ Апостол је такође написао: „Девојка ако се удала, није сагрешила; — али ће имати такови невоље телесне, и ја бих хтео да вас избавим од њих“ (1. Коринћанима 7:28). Павле је желео да оне који су били у стању да следе његов пример самаштва ослободи од брига које неизбежно долазе с браком. Чак и за парове без деце, те бриге могу укључивати здравствене проблеме или финансијске тешкоће као и библијске одговорности према остарелим родитељима једног брачног друга (1. Тимотеју 5:4, 8). Старешина мора, на један примеран начин, удовољити тим одговорностима, а то понекад може утицати на његове активности као хришћанског надгледника. На срећу, већина старешина обавља диван посао док удовољавају и породичним и скупштинским одговорностима.

19. Шта је Павле мислио кад је рекао: „Који имају жену нек буду као да је немају“?

¹⁹ Павле је додао: „Време је кратко и сад који имају жену нек буду као да је немају“ (1. Коринћанима 7:29). Наравно, с обзиром на оно што је већ написао у овом поглављу Коринћанима, очигледно је да он није мислио да ожењени хришћани треба на неки начин да занемаре своје жене (1. Коринћанима 7:2, 3, 33). Он је показао шта је мислио, кад је написао: „[Нека] који овај свет уживају [буду] као да га не уживају [„у потпуности“, NW], — јер пролази обличје овога света“ (1. Коринћанима 7:31). „Свет пролази“, и то још више данас него у Павлово време или у време апостола Јована (1. Јованова 2:15-17). Према томе, хришћани који су у браку и који осећају потребу да чине неке жртве у слеђењу Христа не могу бити искључиво заокупљени радостима и предностима брачног живота (1. Коринћанима 7:5).

Самопожртвоване жене

20, 21. (а) Које су жртве спремне да учине многе хришћанке? (б) Шта жена с правом може да очекује од свог мужа, чак и ако је старешина?

²⁰ Баш као што старешине чине жртве како би били од користи другима, многе жене старешина настоје да уравнотеже своје одговорности у браку с битним интересима Краљевства. Хиљаде хришћанки срећне су што сарађују како би омогућиле својим мужевима да обављају своје дужности као надгледници. Јехова их воли због тога, и он благосиља диван дух који оне показују (Филимону 25). Међутим, Павлов уравнотежен савет показује да жене надгледника могу с правом очекивати разумну количину времена и пажње од својих мужева. Библијска је дужност ожењених старешина да посвете адекватно време својим женама како би уравнотежили своје одговорности као мужеви и као надгледници.

²¹ Али, шта ако је, поред тога што је муж, хришћански старешина и отац? То повећава његове одговорности и отвара једно додатно подручје надгледања, као што ћемо видети у следећем чланку.

За понављање

◻ Које библијске чињенице показују да хришћански надгледник може да буде ожењен човек?

◻ Ако се старешина самац ожени, чега треба да буде свестан?

◻ На које начине хришћанин који је у браку ’брине за ствари света‘?

◻ Како многе жене надгледника показују диван дух самопожртвованости?

[Питања за разматрање]

[Слика на 17. страни]

Иако је заокупљен теократским активностима, старешина треба да својој жени поклони пажњу пуну љубави