Пређи на садржај

Пређи на садржај

Самаштво — врата за несметану активност

Самаштво — врата за несметану активност

Самаштво — врата за несметану активност

„[То] значи стално служење Господу без сметње“ (1. КОРИНЋАНИМА 7:35NW).

1. Које је узнемирујуће вести Павле добио о хришћанима у Коринту?

 АПОСТОЛ Павле је био забринут за своју хришћанску браћу у Коринту, у Грчкој. Око пет година раније, он је у том напредном граду чувеном по неморалу основао скупштину. Сада, око 55. н. е., док је био у Ефесу, у Малој Азији, он је примио узнемирујуће вести из Коринта о страначким поделама и подношењу случаја тешког неморала. Надаље, Павле је добио једно писмо од коринтских хришћана који су тражили вођство у вези са сексуалним односима, целибатом, браком, раздвајањем и поновним склапањем брака.

2. Како је неморал који је преовладавао у Коринту изгледа утицао на хришћане у том граду?

2 Велики неморал који је преовладавао у Коринту изгледа да је на локалну скупштину утицао на два начина. Неки хришћани су попуштали атмосфери моралне немарности и подносили су неморал (1. Коринћанима 5:1; 6:15-17). Други су, реагујући на похотна задовољства која су била присутна посвуда у граду, очигледно ишли у крајност препоручујући уздржавање од свих сексуалних односа, чак и за брачне парове (1. Коринћанима 7:5).

3. Којим се стварима Павле најпре позабавио у свом првом писму Коринћанима?

3 У дугом писму које је Павле написао Коринћанима, он се најпре посветио проблему нејединства (1. Коринћанима, поглавља 1-4). Подстакао их је да избегавају да следе људе, што може довести само до штетних раскола. Они треба да буду уједињени као Божји „сарадници“ (NW). Затим им је дао специфична упутства за одржавање моралне чистоће скупштине (поглавља 5, 6). Затим се апостол позабавио њиховим писмом.

Самаштво препоручено

4. Шта је Павле мислио кад је рекао да је „добро човеку да се не додирне жене“?

4 Он је почео: „У погледу онога што ми писасте, мислим да је добро човеку да се не додирне жене“ (1. Коринћанима 7:1). Израз „да се не додирне жене“ овде значи избегавање физичког контакта са женом због сексуалног задовољавања. Пошто је Павле већ био осудио блуд, он је сада указивао на сексуалне односе унутар брачног уређења. Према томе, Павле је сада препоручивао самачко стање (1. Коринћанима 6:9, 16, 18; упореди с Постањем 20:6; Пословицама 6:29). Мало даље, он је писао: „Неожењенима и удовицама велим: Добро им је ако остану као ја што сам“ (1. Коринћанима 7:8). Павле је био неожењен, можда удовац (1. Коринћанима 9:5).

5, 6. (а) Зашто је јасно да Павле није препоручио неки монашки начин живота? (б) Зашто је Павле препоручио самаштво?

5 Хришћани у Коринту вероватно су дошли у контакт с грчком филозофијом, чије су извесне школе уздизале крајњи аскетизам, или самоодрицање. Да ли су можда зато Коринћани питали Павла да ли би било „добро“ да хришћани избегавају све сексуалне односе? Павлов одговор није одражавао грчку филозофију (Колошанима 2:8). За разлику од католичких теолога, он нигде није препоручио целибатски аскетски живот у неком манастиру или самостану, као да су самци и самице били посебно свети и да су могли да допринесу свом спасењу својим начином живота и молитвама.

6 Павле је препоручио самаштво „због тешких времена“ (1. Коринћанима 7:26). Он је можда указивао на тешка времена кроз која су хришћани пролазили, што би још више могло да отежа брак (1. Коринћанима 7:28). Његов савет хришћанима који нису у браку био је: „Добро им је ако остану као ја што сам.“ Удовцима је рекао: „Јеси ли се одријешио од жене, не тражи жене“ (ДК). О хришћанској удовици је писао: „Блаженија [је] ако остане као што јест, по мом савету. А ја мислим да и ја имам Духа Божјега“ (1. Коринћанима 7:8, 27, 40).

Нема принуде да се остане сам

7, 8. Шта показује да Павле није приморавао ниједног хришћанина да остане сам?

7 Јеховин свети дух несумњиво је водио Павла кад је он давао овај савет. Цело његово излагање о целибату и браку показује равнотежу и уздржавање. Он од тога не прави ствар верности или неверности. Уместо тога, то је питање слободног избора, с тим да та равнотежа нагиње у корист самаштва за оне који могу остати честити у том стању.

8 Одмах након што је рекао да је „добро човеку да се не додирне жене“, Павле је додао: „Али ради избегавања [„преовладавања“, NW] блуда сваки да има своју жену, и свака жена да има свога мужа“ (1. Коринћанима 7:1, 2). Након што је особе које нису у браку и удовице саветовао да „остану као ја што сам“, он је брзо додао: „Али ако нису уздржљиви, нека се жене и удају, јер је боље женити се него упаљивати се [„изгарати од страсти“, NW]“ (1. Коринћанима 7:8, 9). И опет, његов савет удовцима је био: „Не тражи жене. А ако ли се и ожениш, нијеси сагријешио“ (1. Коринћанима 7:27, 28ДК). Овај уравнотежен савет одражава слободу избора.

9. Према Исусу и Павлу, како су и брак и самаштво дарови од Бога?

9 Павле је показао да су и брак и самаштво дарови од Бога. „Ја бих хтео да сви људи буду као ја; али сваки има свој дар милости од Бога: један на један, а други на други начин“ (1. Коринћанима 7:7). Он је без сумње имао на уму оно што је Исус рекао. Након што је потврдио да је брак дошао од Бога, Исус је показао да је вољно самаштво због служења интересима Краљевства један посебан дар: „Не могу сви разумети ту реч, него само они којима је то дано. Јер има евнуха који су такви још од утробе материне, и има их које су људи направили таквим, а има их који су се сами таквим ради краљевства небескога учинили. Ко може разумети нека разуме [„Ко може направити места за то нека направи места за то“, NW]“ (Матеј 19:4-6, 11, 12).

Направити места за дар самаштва

10. Како особа може „направити места“ за дар самаштва?

10 Премда су и Исус и Павле говорили о самаштву као о ’дару‘, ни један ни други нису рекли да је то неки чудесан дар који имају само неки. Исус је рекао да „не праве сви људи места“ (NW) за тај дар и подстакао је оне који то могу да учине да ’направе места за то‘, као што су Исус и Павле учинили. Истина, Павле је писао: „Боље [је] женити се него упаљивати се [„изгарати од страсти“, NW]“, али он је говорио о онима који „нису уздржљиви“ (1. Коринћанима 7:9). У ранијим записима, Павле је показао да хришћани могу избећи да изгарају од страсти (Галатима 5:16, 22-24). Ходити по духу значи допустити Јеховином духу да управља сваким нашим кораком. Да ли млади хришћани могу то да учине? Могу, ако се тесно држе Јеховине Речи. Псалмиста је писао: „Како ли ће младић [или девојка] пут свој чист да одржи? Пазећи на њ по речима твојим“ (Псалам 119:9).

11. Шта значи ’ходити по духу‘?

11 То укључује да се чувамо попустљивих идеја које се шире посредством многих телевизијских емисија, филмова, чланака у часописима, књига и текстова песама. Такве идеје су усмерене ка телу. Млади хришћанин или млада хришћанка која жели да направи места за самаштво треба да ’ходи не по пути него по духу. Јер који су по пути, путено су расположени, а који су по духу, духовно су расположени‘ (Римљанима 8:4, 5). Духовне ствари су праведне, честите, љубазне, крепосне. Хришћани, и млади и стари, чине добро да стално ’мисле о томе‘ (Филипљанима 4:8, 9).

12. Шта је у великој мери укључено у прављење места за дар самаштва?

12 Прављење места за дар самаштва у великој мери је ствар усмеравања срца ка том циљу и молитве Јехови за помоћ у тежњи за тиме (Филипљанима 4:6, 7). Павле је писао: „Који је тврдо решио, не силом, већ од своје воље, и у срцу своме одлучио да му кћер остане девица [„да чува своје девичанство“, NW], добро чини. Тако и онај који удаје своју кћер [„ко даје своје девичанство у браку“, NW] добро чини, а који не удаје [„ко не даје“, NW] боље чини“ (1. Коринћанима 7:37, 38).

Самаштво са сврхом

13, 14. (а) Које је поређење апостол Павле направио између хришћана који нису у браку и оних који су у браку? (б) Који је једини начин да хришћанин који није у браку учини „боље“ од оних који су у браку?

13 Самаштво није само по себи хвале вредно. У ком смислу оно онда може бити „боље“? Све зависи од тога како особа користи слободу коју оно доноси. Павле је писао: „Ја бих хтео да сте ви без бриге. Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Господу, а ко је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. И опет има и разлике између жене и девице. Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом, а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу. Ово говорим на корист вама самима, не да вам подметнем замку, него да вас водим ономе што је пристојно и способно да вас привеже [’и што значи стално‘, NW] да служите Господу без сметње“ (1. Коринћанима 7:32-35).

14 Хришћанин који је сам и који своје безбрачно стање користи да тежи за себичним циљевима не чини „боље“ од хришћана који су у браку. Он остаје сам, не „ради краљевства небескога“, већ из личних разлога (Матеј 19:12). Неожењен човек или неудата жена треба да се ’брине за Господње‘, да буде забринут како ће „угодити Господу“ и треба да ’стално служи Господу без сметње‘. То значи да се неподељена пажња поклања служењу Јехови и Христу Исусу. Само на тај начин хришћански мушкарци и жене који нису у браку чине „боље“ од оних хришћана који су у браку.

Несметана активност

15. Шта је срж Павлове расправе у 7. поглављу 1. Коринћанима?

15 Павлова целокупна расправа у овом поглављу је следећа: премда је брак оправдан и, под извесним околностима, препоручљив за неке, самаштво је неоспорно предност за хришћанске мушкарце или жене који желе да служе Јехови с минималном сметњом. Док је особа која је у браку „подељена“ (Ча), хришћанин који није у браку слободан је да концентрише пажњу на ’Господове ствари‘.

16, 17. Како хришћанин који није у браку може боље концентрисати пажњу на ’Господове ствари‘?

16 Шта су Господове ствари којима хришћанин који није у браку може слободније поклонити пажњу од људи који су у браку? У једном другом контексту, Исус је говорио о ’Божјим стварима‘ — стварима које хришћанин не може да да̂ цару (Матеј 22:21). Те ствари у основи се односе на живот, обожавање и службу хришћанина (Матеј 4:10; Римљанима 14:8; 2. Коринћанима 2:17; 3:5, 6; 4:1).

17 Саме особе су уопште узев слободније да посвете време Јеховиној служби, што може користити њиховој духовности и обиму њихове службе. Они могу провести више времена у личном студију и у медитирању. Сами хришћани често могу лакше уклопити своје читање Библије у свој распоред него што могу они који су у браку. Они се могу боље припремати за састанке и за службу на терену. Све је то ’њима на корист‘ (1. Коринћанима 7:35).

18. Како многа браћа самци могу показати да желе да служе Јехови „без сметње“?

18 Многа браћа самци који већ служе као слуге помоћници слободни су да кажу Јехови: „Ево мене, мене пошаљи“ (Исаија 6:8). Они се могу пријавити да присуствују Школи за оспособљавање слугу, која је резервисана за неожењене слуге помоћнике и старешине који су слободни да служе тамо где је потреба већа. Чак и браћа која нису слободна да напусте своју скупштину могу се ставити на располагање да служе својој браћи као слуге помоћници или старешине (Филипљанима 2:20-23).

19. Како су многе сестре самице благословљене, и који је један начин на који оне могу бити благослов за скупштине?

19 Сестре самице, пошто немају људског поглавара да се с њим саветују и да му се поверавају, могу бити спремније да ’ставе своје бреме на Господа‘ (Псалам 55:22ДК; 1. Коринћанима 11:3). То је посебно важно за сестре које су саме из љубави према Јехови. Ако се с временом удају, то би било „само у Господу“, то јест, само за некога ко је предан Јехови (1. Коринћанима 7:39). Старешине су захвалне што у својим скупштинама имају неудате сестре; оне често посећују болесне и старе и помажу им. То доноси срећу свима који су у то укључени (Дела апостолска 20:35).

20. Како многи хришћани показују да ’стално служе Господу без сметње‘?

20 Многи млади хришћани уређују своје ствари тако да ’стално служе Господу без сметње’ (1. Коринћанима 7:35NW). Они служе Јехови као пуновремене слуге пионири, мисионари или у једној од подружница Watch Tower Societyja. И каква су они само срећна група! Како освежава њихова присутност! Па, у Јеховиним и Исусовим очима, они су „као роса“ (Псалам 110:3).

Нема завета трајног целибата

21. (а) Зашто је јасно да Павле није подстицао на давање завета целибата? (б) Шта је он мислио кад је говорио о ’пролажењу цвета младости‘?

21 Једна кључна ствар у Павловом савету јесте да би хришћани учинили „добро“ ако би у свом животу направили места за самаштво (1. Коринћанима 7:1, 8, 26, 37). Међутим, он их ни на који начин не позива да дају неки завет целибата. Насупрот томе, он је написао: „Ако неко мисли да неисправно поступа према свом девичанству, ако је оно прошло цвет младости, и тако треба да буде, нека чини шта жели; он не греши. Нека ступи у брак“ (1. Коринћанима 7:36NW). Једна грчка реч (хиперакмос) која се преводи ’проћи цвет младости‘ дословно значи „иза највише тачке“ и указује на пролазак највишег таласа сексуалне жеље. Зато они који су неколико година провели у самачком стању и који коначно осећају да треба да уђу у брак, потпуно су слободни да уђу у брак са суверником (2. Коринћанима 6:14).

22. Зашто је у сваком погледу корисно да хришћанин не улази у брак премлад?

22 Године које млади хришћанин проведе служећи Јехови без сметње јесу мудра инвестиција. Оне омогућују њему или њој да стекне практичну мудрост, искуство и увид (Пословице 1:3, 4). Особа која је остала сама због Краљевства у далеко је бољем положају да касније, ако то одлучи, преузме одговорности брачног живота и можда родитељства.

23. Шта неки који размишљају о браку могу имати на уму, али које ће питање бити осмотрено у следећим чланцима?

23 Неки хришћани који су више година провели служећи Јехови пуновремено у самачком стању пажљиво бирају свог будућег брачног друга с циљем да остану у неком облику пуновремене службе. То је сигурно крајње похвално. Неки чак могу планирати да уђу у брак с идејом да не дозволе да им њихов брак на било који начин омете службу. Али, да ли хришћанин који је у браку треба да осећа да је слободан да се концентрише на своју службу Јехови као кад је био сам или кад је била сама? То питање биће осмотрено у следећим чланцима.

За понављање

◻ Зашто је апостол Павле осећао потребу да пише скупштини у Коринту?

◻ Зашто знамо да Павле није препоручио неки монашки начин живота?

◻ Како особа може „направити места“ за самаштво?

◻ Како сестрама самицама може користити њихово самачко стање?

◻ На које начине браћа самци могу искористити слободу да служе Јехови „без сметње“?

[Питања за разматрање]