Зашто давати Јехови?

ДОК је сунце пржило над малим сидонским градом Сарептом, једна удовица се сагла да сакупи грање. Требало је да заложи ватру да би могла скувати мршав оброк — вероватно последњи оброк који би она и њен мали син појели. Она се борила да одржи у животу себе и свог дечака током дуге суше и глади, и све је то дошло до овог мизерног краја. Они су умирали од глади.

Приближавао се један човек. Звао се Илија, и удовица је убрзо схватила да је он Јеховин пророк. Изгледа да је чула за тог Бога. Јехова се разликовао од Вала, чије је окрутно, перверзно обожавање преовладавало у њеној земљи Сидону. Стога када је Илија затражио од ње да се напије воде, она је била горљива да помогне. Можда је мислила да ће тиме стећи наклоност код Јехове (Матеј 10:41, 42). Али Илија је затим тражио више — мало хране. Она је објаснила да има тек толико хране за последњи оброк. Ипак, Илија је био упоран, уверавајући је да ће јој Јехова чудом обезбедити храну док суша не престане. Шта је она урадила? Библија каже: „Она отиде и учини по речи Илијиној“ (1. Краљевима 17:10-15). Ове једноставне речи описују једно дело велике вере — у ствари, толико велике да је Исус Христ похвалио ту удовицу скоро хиљаду година касније! (Лука 4:25, 26).

Ипак, може изгледати чудно што је Јехова тражио тако много од једне жене која је имала тако мало. То је нарочито тако кад узмемо у обзир молитву коју је једном изрекао један веома истакнут човек. Кад је краљ Давид сакупљао прилоге за свог сина Соломона да би их користио у изградњи храма то је подстакло велику дарежљивост. Данашњим речима, приложени поклони вредели су милијарде долара! Ипак, Давид је у молитви Јехови рекао: „Ко сам ја и шта је народ мој да бисмо ти добровољно могли приносити ове прилоге? Све од тебе долази, и што ми теби приносимо, из твојих руку примамо“ (1. Летописа 29:14). Као што је Давид рекао, све припада Јехови. Стога кад год дајемо да бисмо унапредили чисто обожавање, ми једноставно приносимо Јехови оно што је већ његово (Псалам 50:10). Отуда се поставља питање: зашто Јехова уопште жели да дајемо?

Битан део правог обожавања

Најједноставнији одговор је да је од давнашњих дана Јехова давање учинио битним делом чистог обожавања. Верни човек Авељ жртвовао је Јехови нешто од своје драгоцене стоке. Патријарси Ноје, Аврам, Исак, Јаков и Јов приносили су сличне жртве (Постање 4:4; 8:20; 12:7; 26:25; 31:54; Јов 1:5).

Мојсијев закон је наређивао и чак регулисао давање прилога Јехови. На пример, свим Израелцима је било заповеђено да дају десетак, то јест десети део приноса од земље и од прираста њихове стоке (Бројеви 18:25-28). Други прилози нису били тако стриктно регулисани. На пример, од сваког Израелца се захтевало да даје Јехови првине од стоке и приноса (Излазак 22:29, 30; 23:19). Ипак, Закон је препуштао сваком појединцу да одлучује колико ће од својих првина дати, све дотле док је давао најбоље. Закон се такође побринуо за приносе за захвалност и завет, који су у потпуности били добровољни (Левитска 7:15, 16). Јехова је подстакао свој народ да даје сразмерно начину на који би их он благословио (Поновљени закони 16:17). Као што је било са изградњом шатора од састанка и касније храма, свако је дао оно што га је срце подстакло да да̂ (Излазак 35:21; 1. Летописа  29:9). Сигурно је да су такви добровољни прилози били сасвим угодни Јехови!

Под ’законом Христовим‘, сва давања требало је да буду добровољна (Галатима 6:2; 2. Коринћанима 9:7). То није значило да су Христови следбеници престали да дају или да су давали мање. Напротив! Док су Исус и његови апостоли проповедали у Израелу, једна група жена их је следила и помагала им својим властитим добрима (Лука 8:1-3). Апостол Павле је исто тако добијао поклоне којима се подупирало његово мисионарско дело, а он је за узврат охрабривао неке скупштине да дају средства другима у случајевима потребе (2. Коринћанима 8:14; Филипљанима 1:3-5). Водеће тело у Јерусалиму одредило је одговорне мушкарце да засигурају да се приложена средства дистрибуишу онима у потреби (Дела апостолска 6:2-4). Очигледно, рани хришћани су сматрали предношћу да на овакве начине подупиру чисто обожавање.

Ипак, можда се питамо зашто је Јехова уопште учинио давање делом његовог обожавања. Размотримо четири разлога.

Зашто дајемо

Прво, Јехова је учинио давање делом правог обожавања зато што је чињење тога добро за нас. Оно наглашава наше цењење за Божју доброту. На пример, ако једно дете купи или направи поклон за родитеља, зашто родитељ сија од задовољства? Да ли тај поклон задовољава неку страшну потребу коју родитељ не би могао задовољити на неки други начин? Вероватно не. Уместо тога, родитељ је одушевљен што види да дете развија дух цењења и давања. Из сличних разлога Јехова нас подстиче да дајемо и он је одушевљен кад ми то радимо. На тај начин ми му показујемо да заиста ценимо сву његову безграничну љубазност и његову великодушност према нама. Он је давалац ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘, стога никада нећемо исцрпсти разлоге да му захваљујемо (Јаков 1:17). Изнад свега, Јехова је дао свог вољеног Сина, дозволивши му да умре тако да бисмо ми могли живети заувек (Јован 3:16). Можемо ли му икада довољно захвалити?

Друго, ако нам давање постане навика, на тај начин учимо да опонашамо Јехову и његовог Сина, Исуса Христа, у најважнијем погледу. Јехова је доследан у давању, постојан у великодушности. Као што Библија каже, он нам дарује „живот и дисање и све“ (Дела апостолска 17:25). С правом му можемо захвалити за сваки дах који удахнемо, за сваки залогај хране у коме уживамо, за сваки срећан и испуњавајућ тренутак у животу (Дела апостолска 14:17). Исус је, попут свог Оца, показивао дух давања. Он је неограничено давао себе. Да ли си знао да када је Исус чинио чуда, он је то чинио на уштрб себе? Писмо нам више пута каже да када је лечио болесне људе, сила ’излажаше из њега‘ (Лука 6:19; 8:45, 46). Исус је био толико великодушан да је чак себе, свој живот, предао смрти (Исаија 53:12).

Дакле, када дајемо, било да су у питању наше време, наша енергија или наши поседи, ми опонашамо Јехову и радујемо његово срце (Пословице 27:11; Ефесцима 5:1). Ми такође следимо савршени пример људског понашања који нам је оставио Исус Христ (1. Петрова 2:21).

Треће, давање испуњава стварне и важне потребе. Истина, Јехова би лако могао задовољити потребе за интересе Краљевства без наше помоћи, баш као што би могао учинити да камење узвикује уместо да користи нас за проповедање речи (Лука 19:40). Али он је изабрао да нас удостоји тим предностима. Дакле, када дајемо од наших средстава да бисмо унапредили интересе Краљевства, ми имамо велику сатисфакцију у томе што знамо да играмо стварну улогу у најважнијем делу које се дешава на овом свету (Матеј 24:14).

 Не треба ни спомињати да је за финансирање светског дела Јеховиних сведока потребан новац. Током службене 1995. године, Заједница је потрошила скоро 60 милиона долара само на специјалне пионире, мисионаре и путујуће надгледнике на њиховим доделама у служби на терену. Међутим, то су релативно мали трошкови у поређењу са изградњом и функционисањем канцеларија подружнице и штампарија широм света. Ипак, све се то омогућује добровољним прилозима!

Јеховин народ обично не претпоставља да ако они сами нису имућни, једноставно могу препустити другима да носе бреме. Такав став би нас могао навести да изоставимо овај аспект нашег обожавања. Према апостолу Павлу, хришћани у Македонији су трпели „велико сиромаштво“. Ипак, они су молили за предност давања. И оно што су дали, посведочио је Павле, било је ’преко њихових могућности‘! (2. Коринћанима 8:1-4).

Четврто, Јехова је давање учинио делом правог обожавања зато што ће нам давање помоћи да будемо срећни. Сам Исус је рекао: „Више има радости у давању неголи у примању“ (Дела апостолска 20:35). Тако нас је Јехова створио. То је још један разлог због ког можемо сматрати да без обзира колико му дајемо, то се никада не може мерити с цењењем које према њему у срцу осећамо. Ипак, на срећу, Јехова не очекује од нас више него што можемо дати. Можемо бити сигурни да је он одушевљен кад радосно дајемо оно што можемо! (2. Коринћанима 8:12; 9:7).

Из духа давања проистичу благослови

Да се вратимо на наш ранији пример, замисли да се удовица из Сарепте оправдавала да се неко други може побринути за Илијину потребу за јелом. Какав би благослов онда пропустила!

Нема сумње да Јехова благосиља оне који показују дух давања (Пословице 11:25). Удовица из Сарепте није морала да пати зато што је уступила оно за шта је мислила да је њен последњи оброк. Јехова ју је наградио једним чудом. Као што је Илија обећао, брашно и уље из њених посуда није се истрошило док суша није прошла. Али она је добила чак и већу награду. Када се њен син разболео и умро, Илија, човек истинитог Бога, оживео јој га је. Како само мора да ју је то изградило у духовном смислу! (1. Краљевима 17:16-24).

Ми данас не очекујемо да будемо благословљени чудима (1. Коринћанима 13:8). Али Јехова нас уверава да ће подржати оне који му служе целом душом (Матеј 6:33). Стога у том погледу можемо бити попут удовице из Сарепте, дајући великодушно, уверени да ће се Јехова бринути за нас. Исто тако, ми можемо уживати у великим духовним наградама. Ако је наше давање део редовне рутине, уместо нека повремена, случајна ствар, то ће нам помоћи да наше око остане једноставно и усмерено на интересе Краљевства, као што је Исус препоручио (Лука 11:34, NW: упореди са 1. Коринћанима 16:1, 2). То ће нам такође помоћи да се осећамо ближе Јехови и Исусу као њихови сарадници (1. Коринћанима 3:9, Ча). И то ће допринети великодушном духу давања који већ обележава Јеховине обожаваоце широм света.

 [Оквир на 31. страни]

НАЧИНИ НА КОЈЕ НЕКИ ОДЛУЧУЈУ ДА ДАЈУ

ПРИЛОЗИ ЗА СВЕТСКО ДЕЛО:

Многи издвајају или предвиде у буџету извесну суму коју стављају у кутије за прилоге с натписом „Прилози за дело Краљевства (Матеј 24:14)“. Сваког месеца скупштине прослеђују те суме или светској централи у Бруклину, у Њујорку, или локалној канцеларији подружнице.

Добровољне донације у новцу такође се могу послати директно на Treasurer’s Office Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, 25 Columbia Heights, Brooklyn, New York 11201-2483, или на канцеларију подружнице Заједнице која опслужује вашу земљу. Такође се могу даровати накит или друге вредне ствари. Такве прилоге треба да прати кратко писмо у коме се каже да је то непосредан дар.

СПОРАЗУМ О УСЛОВНОЈ ДОНАЦИЈИ:

Новац се може поверити на чување Јеховиним сведоцима — Хришћанској верској заједници, до донаторове смрти, под условом да се у случају личне потребе врати донатору. За више информација, молимо контактирајте с локалном канцеларијом подружнице.

ПЛАНИРАНА ДАВАЊА:

Осим директних поклона у новцу и споразума о условној донацији новца, постоје и други начини давања у корист службе за Краљевство широм света. Они обухватају:

Осигурање: Јеховини сведоци — Хришћанска верска заједница, могу бити именовани као корисник полисе животног осигурања или пензијског осигурања. Заједница треба да буде обавештена о било којој таквој припреми.

Банковни рачуни: Банковни рачуни, депозитне потврде, или појединачни пензијски рачуни могу се дати Јеховиним сведоцима — Хришћанској верској заједници, као депоновани или се могу учинити наплативим у случају смрти у складу с локалним банковним захтевима. Заједница треба да буде обавештена о свакој таквој припреми.

Вредносни папири и обвезнице: Вредносни папири и обвезнице могу се дати Јеховиним сведоцима — Хришћанској верској заједници, било као директан дар или уз споразум да доходак настави да се плаћа дароваоцу.

Некретнине: Некретнине које се могу продати могу се дати Јеховиним сведоцима — Хришћанској верској заједници, било као директан дар или као доживотно власништво донатора који може до краја живота остати да живи у њима. Пре преношења било којих некретнина Заједници, особа треба ступити у контакт са Заједницом.

Тестаменти и задужбине: Имовина или новац може се завештати Јеховиним сведоцима — Хришћанској верској заједници путем законски састављеног тестамента, или Заједница може бити именована као корисник задужбине. Тестамент у корист религиозне организације може омогућити одређене пореске олакшице. Копију тестамента или задужбине треба послати Заједници.

Они који су заинтересовани за било коју од ових припрема за планирано давање треба да контактирају са Planned Giving Deskom на доле наведену адресу или с канцеларијом Заједнице која опслужује вашу земљу. Planned Giving Desk треба да добије копију релевантних докумената који се односе на било коју од ових припрема.

Заједница је припремила једну брошуру на енглеском језику под насловом Планирана давања. Они у Сједињеним Државама који планирају да учине посебан поклон Заједници сада, или да оставе наслеђе након смрти могу установити да су им ове информације од користи. То је нарочито случај ако они желе да остваре неки породични циљ или циљ оставинског планирања док користе пореске олакшице да смање трошкове поклона или наслеђа. Брошура се може добити на захтев, било у писаном облику или телефонски.

PLANNED GIVING DESK

Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania

100 Watchtower Drive, Patterson, New York 12563-9204

Telephone: (914) 878-7000