Религиозна слобода потврђена у Јапану

МЛАДИ ученици који су Јеховини сведоци, у Јапану су се годинама суочавали с једном дилемом: да ли треба да следе своју библијски школовану савест, или треба да се држе наставног плана школе који повређује њихову савест. Зашто та дилема? Зато што су вежбе борилачких вештина део физичког образовања у њиховим школама. Млади Сведоци су сматрали да такве вежбе нису у складу с библијским начелима, као што је оно које се налази у 2. поглављу Исаије, у 4. стиху. Оно гласи: „Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити.“

Не желећи да се уче ратним вештинама, које укључују повређивање друге особе, млади хришћански Сведоци објаснили су својим наставницима да не би могли мирне савести учествовати у борилачким вештинама. Након што су покушали да убеде ове ученике да прихвате наставни план школе, многи сусретљиви наставници коначно су пристали да поштују савест ученика и побринули су се за алтернативну активност.

Међутим, неки наставници су почели да отворено изражавају своја осећања, и неке школе су одбиле да младим Сведоцима дају оцене из физичког образовања. Године 1993, најмање девет Сведока нису били пуштени у следећи разред и били су присиљени да прекину школовање или су били истерани зато што нису учествовали у борилачким вештинама.

Очигледно, било је то време да се одбрани право младих хришћана да се школују а да не морају да компромитују своју савест. Пет ученика којима је било ускраћено да пређу у други разред на Градском индустријско-техничком колеџу у Кобеу (скраћено назван Кобе Тек) одлучили су да покрену законски поступак.

Шта је било на коцки?

У пролеће 1990, када су се тих пет ученика уписали на Кобе Тек, објаснили су наставницима да не могу учествовати у вежбама кенда (јапанског мачевања) због својих гледишта темељених на Библији. Наставници из физичког образовања снажно су се противили и ускратили су им било које алтернативно средство да заслуже оцену из физичког образовања. Коначно, ти ученици су пропуштали часове физичког образовања и као последица тога морали су да понављају први разред (прву годину колеџа). Априла 1991. они су повели парницу на Окружном суду у Кобеу, тврдећи да је поступак школе био против уставне гаранције религиозне слободе. a

Школа је тврдила да би се обезбеђивање алтернативне активности свело на показивање наклоности према одређеној религији и да би то нарушило неутралност јавног образовања. Осим тога, они су тврдили да немају ни средстава ни радне снаге да би обезбедили неки програм алтернативног физичког образовања.

Одлука Окружног суда узнемирује упућене

Док је случај био у претресу, двоје од петоро ученика поново нису добили пролазну оцену из физичког образовања, док су остали троје једва прошли и прешли у следећи разред. Правила школе су наводила да би  ученици који имају слаб успех и који две године узастопно понављају исти разред могли бити избачени. С обзиром на то, један од двоје ученика одлучио је да напусти школу пре него што буде избачен, али други, Кунихито Кобајаши, одбио је да напусти школу. Зато је био избачен. Интересантно је да је Кунихитов просек из свих предмета укључујући и физичко образовање, из кога је пао са 48 поена, био 90,2 поена од могућих 100. Био је најбољи у свом разреду од 42 ученика.

Дана 22. фебруара 1993, Окружни суд у Кобеу досудио је у корист Кобе Тека и рекао: „Поступци које је предузела школа нису повредили устав“, иако је признао да се „не може порећи да је тужиоцима на неки начин била ограничена слобода обожавања захтевом школе да учествују у вежбама кенда.“

Попут апостола Павла у првом веку, тужиоци су одлучили да се жале вишим законским властима (Дела апостолска 25:11, 12). Случај је отишао на Виши суд у Осаку.

Несебичан став тужилаца

Један угледан научник, професор Тецуо Шимомура са Универзитета Цукуба, пристао је да сведочи као сведок стручњак на Вишем суду у Осаки. Као стручњак за образовање и закон, он је нагласио колико је школа била безобзирна у поступању са ученицима. Кунихито Кобајаши је на суду изразио своја осећања, и његов искрен став дирнуо је срца оних у судници. Надаље, 22. фебруара 1994, адвокатска комора у Кобеу, објављујући да су поступци школе погазили Кунихитову слободу обожавања и његово право на образовање, препоручила је да га школа поново прими.

Како се приближавало време да на Вишем суду у Осаки одлука буде изречена, сви млади хришћани који су били укључени били су горљиви да буду део ове битке до самога краја. Сматрали су да воде законску битку у корист хиљада младих Сведока који се суочавају са истим спорним питањем у школама широм Јапана. Али пошто они нису били избачени из школе, било је врло вероватно да ће суд обуставити њихов поступак. И, они су могли видети да ако повуку свој захтев, биће истакнута неразумност школе у томе што је истерала Кунихита. Стога су сви ученици осим Кунихита одлучили да напусте случај.

Дана 22. децембра 1994, виши судија Расуки Шимада с Вишег суда у Осаки изрекао је одлуку да се укида одлука Окружног суда у Кобеу. Суд је установио да је Кунихитов разлог за одбијање вежби кенда био искрен и да је штета по њега ради његовог поступка темељеног на његовим религиозним веровањима била изузетно велика. Школа, рекао је виши судија Шимада, треба да обезбеди алтернативну активност. Ова изврсна одлука погодила је праву жицу у срцима оних који су били забринути за људска права. Међутим, школа је поднела случај Врховном суду Јапана, лишавајући Кунихита образовања још више од годину дана.

На Врховном суду

Један уводничар у новинама Kobe Shimbun, касније је изјавио: „Одбор градске школе у Кобеу и школа требало је да приме г. Кобајашија у школу тог тренутка [након одлуке Вишег суда у Осаки]... Њихов  непотребан конфронтацијски став лишио је овог човека једног важног периода његове младости.“ Ипак, Кобе Тек је заузео чврст став у овом случају. Као резултат тога, он је постао тема новинских извештаја у целој земљи. Наставници и школске власти широм земље обратили су пажњу, а одлука највишег суда у земљи представљаће снажнији законски преседан за сличне случајеве у будућности.

Дана 17. јануара 1995, отприлике недељу дана након што је школа поднела случај Врховном суду, земљотрес у Кобеу погодио је град Ашијо у коме су живели Кунихито и његова породица. Отприлике у пола шест тог јутра, неколико минута пре него што је потрес погодио то подручје, Кунихито је изашао из своје куће због посла са скраћеним радним временом. Он је возио бицикл дуж пута испод аутопута Ханшин, и када је ударио потрес он се управо приближавао делу који се срушио. Одмах се вратио кући и установио да је први спрат његове куће потпуно смрвљен. Кунихито је схватио да је лако могао изгубити живот у потресу и захвалио је Јехови што му је дозволио да преживи. Да је погинуо, случај кенда вероватно би се окончао без одлуке Врховног суда.

Врховни суд у Јапану обично разматра молбе само у писаном облику и процењује да ли су одлуке нижег суда исправне или нису. Осим ако не постоји неки озбиљан разлог да се укине одлука нижег суда, не врши се никакав претрес. Суд не обавештава укључене стране када треба дати мишљење. Стога је Кунихито био изненађен ујутру 8. марта 1996, када му је било речено да ће одлука бити изречена тог јутра. На његову радост и одушевљење, сазнао је да је Врховни суд подржао одлуку Вишег суда у Осаки.

Четири судије, којима је председавао судија Шиничи Каваи, једногласно су досудили да „треба сматрати да су спорни поступци изузетно неприкладни са становишта друштвено прихваћених норми, да одступају од области дискреционих права, и да су стога незаконити“. Суд је признао искреност Кунихитовог одбијања да вежба кендо и рекао: „Разлог због кога је окривљени одбио да учествује у вежбама кенда био је искрен и тесно повезан с језгром његове вере.“ Врховни суд је досудио да школа може и треба да обезбеди алтернативно средство тако да се могу поштовати религиозна веровања окривљеног.

Далекосежан учинак

Ова одлука ће без сумње поставити изврстан преседан у корист слободе обожавања у школама. The Japan Times је рекао: „Врховни суд први пут суди по питању образовања и религиозне слободе.“ Међутим, ова одлука не уклања одговорност сваког младог ученика да заузме свој властити савестан став када се суочава са испитима вере.

Професор Масајуки Учино са Универзитета Цукуба коментарисао је да је један од фактора који су подстакли судије да доделе победу Кунихиту био тај што је он био „један искрени ученик чији је успех у школи био изванредан“. Библија даје следећи савет хришћанима који се суочавају са испитима своје вере: „Владајте се добро међу паганцима, да би и у ономе због чега вас опадају као злочинце, приметили ваша добра дела и хвалили Бога у дан похођења“ (1. Петрова 2:12). Верни млади хришћани могу показати да је њихов библијски став вредан поштовања других тиме што у читавом свом животу живе према библијским мерилима.

Након одлуке Врховног суда, Кунихито Кобајаши је поново примљен на Кобе Тек. Већина ученика који су се уписали у школу с Кунихитом већ су дипломирали. Кунихито сада учи са ученицима који су пет година млађи од њега. У очима многих људи света, пет драгоцених година његове младости изгледа да је протраћено. Међутим, Кунихитов интегритет је драгоцен у очима Јехове Бога, и његова жртва сигурно није узалудна.

[Фуснота]

[Слике на 20. страни]

Лево: Кунихитова кућа након земљотреса

Доле: Кунихито данас