Тражи утеху од Јехове

„Бог устрајности и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Исусу Христу“ (РИМЉАНИМА 15:5).

1. Зашто сваки дан доноси све већу потребу за утехом?

 СВАКИ дан који прође носи са собом растућу потребу за утехом. Као што је један библијски писац приметио пре више од 1 900 година, „цела творевина Божја заједно с нама уздише и мучи се до сада“ (Римљанима 8:22, Ча). У наше време ’уздисање‘ и ’мука‘ већи су него икада. Од Првог светског рата, човечанство је подносило једну кризу за другом у облику ратова, криминала и природних катастрофа које су често повезане с човековим рђавим управљањем земљом (Откривење 11:18).

2. (а) Кога највише треба кривити за садашње јаде човечанства? (б) Која чињеница нам пружа темељ за утеху?

² Зашто у наше време има толико много патње? Описујући збацивање Сотоне с небеса након рођења Краљевства године 1914, Библија одговара: „Тешко земљи и мору! Јер ђаво сиђе к вама пун срдње велике, знајући да је кратко време његово“ (Откривење 12:12). Јасан доказ испуњавања тог пророчанства значи да смо стигли скоро до краја Сотониног злог владања. Колико је утешно знати да ће се живот на земљи ускоро вратити у мирно стање које је постојало пре него што је Сотона навео наше прародитеље на побуну!

3. Када људима није била потребна утеха?

³ На почетку, Створитељ човека обезбедио је диван парк као дом за први људски пар. Он се налазио на подручју названом Еден, што значи „Уживање“ или „Задовољство“ (Постање 2:8, фуснота у NW). Осим тога, Адам и Ева су уживали у савршеном здрављу, са изгледом да никада не умру. Размисли само о многим подручјима на којима су могли развијати своје способности — баштованство, уметност, грађевинарство, музика. Размисли такође о свим делима стварања која су могли проучавати док су извршавали свој налог да подложе земљу и да је учине рајем (Постање 1:28). Заиста, живот Адама и Еве био би испуњен, не уздисањем и муком, већ задовољством и уживањем. Очигледно, њима не би била потребна утеха.

4, 5. (а) Зашто су Адам и Ева пали на испиту послушности? (б) Како је човечанству постала потребна утеха?

⁴ Међутим, било је потребно да Адам и Ева развијају дубоку љубав и цењење према свом љубазном небеском Оцу. Таква љубав би их мотивисала да слушају Бога под свим околностима. (Упореди с Јованом 14:31.) Нажалост, оба наша прародитеља пропустила су да слушају свог праведног Суверена, Јехову. Уместо тога, дозволили су себи да дођу под зло владање палог анђела, Сотоне Ђавола. Сотона је био тај који је искушао Еву да сагреши и једе забрањени плод. Затим је Адам сагрешио када је и он јео плод са дрвета у погледу кога је Бог јасно  упозорио: „У који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:17).

⁵ Тако је тај грешни пар почео да умире. Када је изрекао смртну казну, Бог је такође рекао Адаму: „Земља ће бити проклета с тебе. С муком ћеш се од ње хранити свих дана века свога; трње и коров ће ти рађати, и ти ћеш јести зеље пољско“ (Постање 3:17, 18). Тако су Адам и Ева изгубили изглед да необрађену земљу учине рајем. Избачени из Едена, морали су да усредсреде своју енергију на то да се докопају хране са земље која је била проклета. Њиховим потомцима, пошто су наследили то грешно стање умирања, у великој мери је била потребна утеха (Римљанима 5:12).

Утешно обећање испуњено

6. (а) Какво је утешно обећање дао Бог након што је човечанство пало у грех? (б) Које је пророчанство у погледу утехе изговорио Ламех?

⁶ Када је осудио подстрекача човекове побуне, Јехова је доказао да је ’Бог утехе‘ (Римљанима 15:5). Он је то учинио тиме што је обећао да ће послати ’семе‘ које ће коначно ослободити Адамово потомство од катастрофалних последица Адамове побуне (1. Мојсијева 3:15, ДК). С временом, Бог је такође обезбедио предсјаје тог ослобођења. На пример, он је надахнуо Ламеха, далеког Адамовог потомка преко његовог сина Сита, да прорекне оно што ће Ламехов син учинити: „Овај ће нас одморити од послова наших и од тешког труда руку наших што нам задаје земља коју прокле Господ“ (Постање 5:29). У складу с овим обећањем, дечак је био назван Ноје, што се сматра да значи „Одмор“ или „Утеха“.

7, 8. (а) Која ситуација је навела Јехову да осећа жалост што је створио човека, и као одговор на то шта је Он намеравао да учини? (б) Како је Ноје живео према значењу свог имена?

⁷ У међувремену, Сотона је придобијао следбенике међу неким небеским анђелима. Они су се материјализовали као људи и узимали за жене привлачне Адамове потомкиње. Такве неприродне везе надаље су исквариле људско друштво и произвеле безбожну расу Нефилима, „обарача“, који су испунили земљу насиљем (Постање 6:1, 2, 4, 11: Јуда 6). „Господ виде да је неваљалство људи велико на земљи... и Господ се покаја што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу“ (Постање 6:5, 6).

⁸ Јехова је намеравао да уништи тај зли свет посредством глобалног потопа, али најпре је уредио да Ноје изгради једну арку да би сачувао живот. Тако су људска раса и животињске врсте били спасени. Које олакшање мора да су осећали Ноје и његова породица након Потопа, када су изашли из арке на очишћену земљу! Колико је било утешно установити да је проклетство над земљом било скинуто, што је пољопривредну активност учинило много лакшом! Заиста, Ламехово пророчанство се показало истинитим, и Ноје је живео према значењу свог имена (Постање 8:21). Као веран слуга Божји, Ноје је био средство за доношење извесне мере „утехе“ човечанству. Међутим, зао утицај Сотоне и његових демонских анђела није био окончан Потопом, а човечанство и даље уздише под теретом греха, болести и смрти.

Неко већи од Ноја

9. Како је Исус Христ доказао да је помоћник и утешитељ за покајнике?

⁹ Коначно, на крају око 4 000 година људске историје, обећано Семе је стигло. Подстакнут великом љубављу према човечанству, Јехова Бог је послао свог јединорођеног Сина на земљу да умре као откуп за грешно човечанство (Јован 3:16). Исус Христ доноси велико олакшање покајничким грешницима који исказују веру у његову жртвену смрт. Сви који предају свој живот Јехови и постану крштени ученици његовог Сина, доживљавају трајно освежење и утеху (Матеј  11:28-30; 16:24). Упркос њиховој несавршености, они проналазе дубоку радост у служењу Богу с чистом савешћу. Колико је за њих утешно сазнање да ће, ако и даље исказују веру у Исуса, бити награђени вечним животом! (Јован 3:36; Јеврејима 5:9). Ако због слабости почине озбиљан грех, они тада имају помоћника, или утешитеља, у ускрснулом Господу Исусу Христу (1. Јованова 2:1, 2, NW). Тиме што признају такав грех и предузимају библијске кораке како би избегли да буду они који упражњавају грех, они постижу олакшање, знајући да је ’Бог веран и праведан да им опрости грехе‘ (1. Јованова 1:9; 3:6; Пословице 28:13).

10. Шта учимо из чуда која је Исус извршавао када је био на земљи?

¹⁰ Док је био на земљи, Исус је такође доносио освежење тиме што је ослобађао демонима опседнуте, лечио сваку врсту болести и подизао у живот вољене умрле. Истина, таква чуда су била само од привремене користи, пошто су они који су тако били благословљени касније остарили и умрли. Ипак, Исус је на тај начин указао на трајне будуће благослове које ће излити на цело човечанство. Пошто је сада моћан небески Краљ, он ће ускоро учинити више од тога да само истера демоне. Он ће их бацити заједно с њиховим вођом, Сотоном, у стање неактивности. Тада ће започети славна Хиљадугодишња Христова владавина (Лука 8:30, 31; Откривење 20:1, 2, 6).

11. Зашто је Исус себе назвао ’господарем од суботе‘?

¹¹ Исус је рекао да је он ’господар од суботе‘, а многа излечења извршавао је на сабатни дан (Матеј 12:8-13; Лука 13:14-17; Јован 5:15, 16; 9:14). Зашто баш тада? Па, сабат је био део Божјег Закона Израелу и стога је служио као ’сенка будућих добара‘ (Јеврејима 10:1). Шест радних дана у седмици подсећају нас на протеклих 6 000 година човековог робовања Сотонином тлачитељском владању. Сабатни дан на крају седмице подсећа нас на утешан одмор који ће човечанство доживети током Хиљадугодишње владавине Већег Ноја, Исуса Христа. (Упореди с 2. Петровом 3:8.)

12. Која утешна искуства можемо радосно ишчекивати?

¹² Какво ће олакшање осећати земаљски поданици Христовог владања када, напокон, буду потпуно ослобођени Сотониног злог утицаја! Даљња утеха наступиће док буду доживљавали излечење својих телесних, емоционалних и менталних обољења (Исаија 65:17). Затим, размисли само о њиховом усхићењу док почињу да изражавају добродошлицу вољеним особама које се враћају из мртвих! На ове начине Бог ће „отрти сваку сузу од очију њихових“ (Откривење 21:4). Док се користи од Исусове откупне жртве буду прогресивно примењивале, послушни поданици Божјег Краљевства напредоваће ка савршенству, бивајући потпуно ослобођени од свих лоших последица Адамовог греха (Откривење 22:1-5). Онда ће Сотона бити ослобођен „на мало времена“ (Откривење 20:3, 7). Сви људи који верно буду подржавали Јеховин праведни суверенитет биће награђени вечним животом. Замисли неизрециву радост и олакшање кад будемо потпуно ’ослобођени ропства пропадљивости‘! Тако ће послушно човечанство уживати ’слободу славе деце Божије‘ (Римљанима 8:21, Ча).

13. Зашто је свим правим хришћанима потребна утеха коју Бог обезбеђује?

¹³ У међувремену, ми смо и даље изложени уздисању и муци што је заједничко свима који живе усред Сотониног злог система. Све већи број физичких болести и емоционалних поремећаја погађају све врсте људи, укључујући и верне хришћане (Филипљанима 2:25-27; 1. Солуњанима 5:14). Осим тога, као хришћани често подносимо неправедно изругивање и прогонство којима нас Сотона обасипа  јер ’више слушамо Бога неголи људе‘ (Дела апостолска 5:29). Стога, да бисмо устрајали у вршењу Божје воље све до краја Сотониног света, потребна нам је утеха, помоћ и снага коју Он обезбеђује.

Где пронаћи утеху

14. (а) Какво је обећање дао Исус у ноћи пре своје смрти? (б) Шта је неопходно да бисмо имали потпуну корист из утехе Божјег светог духа?

¹⁴ У ноћи пре своје смрти, Исус је разјаснио својим верним апостолима да ће их ускоро напустити и да ће се вратити свом Оцу. То их је узнемирило и ожалостило (Јован 13:33, 36; 14:27-31). Схватајући њихову потребу за даљњом утехом, Исус је обећао: „Ја ћу умолити Оца, и он ће вам дати другог утешитеља, да буде увек с вама“ (Јован 14:16). Исус је овде указивао на Божји свети дух, који је био изливен на његове ученике 50 дана након његовог ускрсења. a Између осталог, Божји дух их је утешио током њихових кушњи и ојачао их да наставе да врше Божју вољу (Дела апостолска 4:31). Међутим, такву помоћ не треба сматрати као нешто што аутоматски долази. Да би од ње имао потпуну корист, сваки хришћанин се и даље мора молити за утешну помоћ коју Бог обезбеђује посредством свог светог духа (Лука 11:13).

15. Који су неки од начина на које нам Јехова обезбеђује утеху?

¹⁵ Још један начин на који Бог пружа утеху јесте посредством своје Речи, Библије. Павле је написао: „Јер што се унапред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом Писма наду имамо“ (Римљанима 15:4). То указује на потребу да редовно проучавамо и медитирамо о стварима записаним у Библији и у публикацијама темељеним на Библији. Такође треба да будемо редовни у посећивању  хришћанских састанака, на којима се износе утешне мисли из Божје Речи. Један од главних циљева таквих скупова јесте да охрабрујемо једни друге (Јеврејима 10:25).

16. На шта треба да нас подстакну Божје утешне припреме?

¹⁶ Павлово писмо Римљанима надаље показује добре резултате које добијамо ако користимо Божје утешне припреме. „Бог устрајности и утехе“, писао је Павле „да вам да да сложно мислите међу собом по Исусу Христу, да сви заједно на једна уста славите Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа“ (Римљанима 15:5, 6). Да, тиме што у потпуности користимо Божје утешне припреме, постаћемо сличнији нашем храбром Вођи, Исусу Христу. То ће нас подстаћи да и даље користимо наша уста да славимо Бога у нашем делу сведочења, на нашим састанцима, у приватним разговорима са суверницима и у нашим молитвама.

У време тешке кушње

17. Како је Јехова утешио свог Сина, и с којим резултатом?

¹⁷ Исус је осећао „тугу“ и „муку“ у ноћи пре своје болне смрти (Матеј 26:37, 38). Стога се повукао мало даље од својих ученика и молио се свом Оцу за помоћ. Био је „услишен ради своје побожности“ (Јеврејима 5:7). Библија извештава да се ’[Исусу] јави анђео с неба и крепи га‘ (Лука 22:43). Храбар и мужеван начин на који се Исус после тога суочио са својим противницима јесте доказ да је начин на који је Бог утешио свог Сина био најефикаснији (Јован 18:3-8, 33-38).

18. (а) Који период у животу апостола Павла је био нарочито тегобан? (б) Како ми можемо бити утеха вредним, самилосним старешинама?

¹⁸ Апостол Павле је такође пролазио кроз периоде тешке кушње. На пример, његова служба у Ефесу била је обележена ’сузама [његовим] и јудејским замкама‘ (Дела апостолска 20:17-20). Коначно, Павле је напустио Ефес након што су присталице богиње Артемиде узбуниле град због његове проповедничке активности (Дела апостолска 19:23-29, Ча; 20:1). Док је Павле пловио на север према граду Троади, нешто друго га је страшно тиштало. Нешто пре метежа у Ефесу, добио је један узнемиравајући извештај. Млада скупштина у Коринту била је мучена неслогом, и толерисала је блуд. Стога је из Ефеса Павле написао једно писмо са снажним укором у нади да ће се ситуација поправити. Није му било лако да то уради. „У великој жалости и тужног срца и с многим сузама писах вама“, открио је касније у једном другом писму (2. Коринћанима 2:4). Попут Павла, самилосним старешинама није лако да дају поправни савет и укор, делимично због тога што су одвећ свесни својих властитих слабости (Галатима 6:1). Стога, будимо утеха онима који преузимају вођство међу нама тиме што се спремно одазивамо на љубазан, на Библији темељен савет (Јеврејима 13:17).

19. Зашто је Павле отишао из Троаде за Македонију, и како је на крају добио олакшање?

¹⁹ Док је био у Ефесу, Павле није само писао браћи у Коринту, већ је такође послао Тита да им помогне, наложивши му да га извести о њиховој реакцији на писмо. Павле се надао да ће пресрести  Тита у Троади. Тамо је Павле био благословљен изврсним приликама да прави ученике. Али то није ублажило његову бригу јер Тит још није стигао (2. Коринћанима 2:12, 13). Стога је отпутовао даље у Македонију, надајући се да ће се тамо срести с Титом. Павлову забринутост отежавало је снажно противљење његовој служби. „Од кад дођосмо у Македонију“, објашњава, „никаква мира немаше пут наша, него у свему имасмо невоље: напољу борбе, унутра страх. Али Бог који теши понижене, утеши нас доласком Титовим“ (2. Коринћанима 7:5, 6). Какво је то било олакшање када је Тит коначно дошао да исприча Павлу о позитивној реакцији Коринћана на његово писмо!

20. (а) Као у Павловом случају, који је још један важан начин на који Јехова обезбеђује утеху? (б) Шта ће се разматрати у следећем чланку?

²⁰ Павлово искуство је утешно за данашње Божје слуге, од којих се многи такође суочавају с кушњама које узрокују да буду „обесхрабрени“, или „депресивни“ (Phillips). Да, „Бог који теши“ зна наше појединачне потребе и може нас користити да утешавамо једни друге, баш као што је Павле био утешен Титовим извештајем о покајничком ставу Коринћана (2. Коринћанима 7:11-13). У нашем следећем чланку размотрићемо Павлов срдачан одговор Коринћанима и како нам то може помоћи да будемо ефикасни учесници у данашњој Божјој утехи.

[Фуснота]

Можеш ли одговорити?

◻ Како је човечанству утеха постала потребна?

◻ Како је Исус доказао да је већи од Ноја?

◻ Зашто је Исус себе назвао ’господарем од суботе‘?

◻ Како Бог данас обезбеђује утеху?

[Питања за разматрање]

[Мапа/Слика на 10. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Павле је доживео велику утеху посредством Титовог извештаја о Коринћанима

МАКЕДОНИЈА

Филипи

ГРЧКА

Коринт

АЗИЈА

Троада

Ефес