Утеха за потлачене

ДА ЛИ си приметио да се током твог живота у новинским насловима увек изнова понављају неке речи? Да ли си уморан од читања таквих речи као што су рат, криминал, катастрофа, глад и патња? Међутим, једна реч је упадљиво изостајала у тим новинским извештајима. Ипак, то је реч која представља нешто што је човечанству у великој мери потребно. Та реч је „утеха“.

„Утешити“ значи некоме „пружити снагу и наду“ и „ублажити жалост или невољу“. Уз све невоље кроз које је свет прошао током овог 20. века, нада и ублажавање жалости јесу преко потребни. Истина, неки од нас данас уживају у већим материјалним удобностима него што су наши преци уопште могли замислити. То је у великој мери због научног напретка. Али наука и технологија нас не теше у том смислу да из човечанства уклањају све узроке патње. Који су то узроци?

Пре много векова мудар човек Соломон говорио је о једном од основних узрока патње када је рекао: „Човек над човеком влада, да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9). Наука и технологија не могу да промене човекову склоност да жели да влада над ближњим. У 20. веку, то је водило до угњетавачких диктатура унутар земаља и до грозних ратова између земаља.

Од 1914. више од сто милиона људи било је убијено у рату. Размисли о  људској муци коју ова бројка представља — милиони ожалошћених породица у потреби за утехом. А ратови, осим што воде до насилне смрти, воде и до других врста патње. На крају Другог светског рата, у Европи је било више од 12 милиона избеглица. Недавних година, више од милион и по људи побегло је из ратних зона на југоистоку Азије. Рат на Балкану присилио је више од два милиона људи да побегну из својих кућа — у многим случајевима да би избегли „етничко чишћење“.

Избеглицама је сигурно потребна утеха, нарочито онима који су из својих кућа отишли само са оним што су могли понети, не знајући куда да иду нити каква будућност чека њих и њихове породице. Такви људи спадају међу најјадније жртве тлачења; њима је потребна утеха.

У мирнијим деловима света, милиони практично робују светском економском систему. Истина, неки имају обиље материјалних добара. Ипак, већина се суочава са свакодневном борбом да заради за живот. Многи су у потрази за пристојним смештајем. Растући број људи је незапослен. „Свет“, предвиђају једне афричке новине, „срља у кризу запослења без преседана, уз више од 1,3 милијарде људи који ће до 2020. јурити за послом.“ Онима који су у економском смислу потлачени несумњиво је потребна „снага и нада“ — утеха.

У одговору на безнадежне околности, неки се окрећу криминалу. Наравно, то њиховим жртвама ствара само тешкоће, а високе стопе криминала доприносе осећају потлачености. Скорашњи наслов у јоханесбуршким новинама The Star, у Јужној Африци, гласи: „Један дан у животу ’најубитачније земље на свету‘.“ Тај чланак је описао типичан дан у Јоханесбургу и његовој близини. Само тог дана, четворо људи је било убијено, а осморо је остало без кола. Извештено је седамнаест провала у једном предграђу средњег сталежа. Осим тога, било је и неколико оружаних пљачки.  Према тим новинама, полиција је описала тај дан као „релативно миран“. Разумљиво је што се рођаци жртава убистава и они који су изложени провалама и крађи аутомобила осећају крајње потлачено. Њима је потребно засигурање и нада — утеха.

У неким земљама има родитеља који продају своју децу у проституцију. Извештава се да једна азијска земља у коју се стичу туристи у „секс-турама“ има два милиона проститутки, од којих су многе биле купљене или киднаповане као деца. Да ли је неко потлаченији од ових јадних жртава? Дискутујући о овој прљавој трговини, часопис Time је известио о једној конференцији организација жена југоисточне Азије 1991. Ту је било процењено да је „од средине 1970-их широм света продато 30 милиона жена“.

Наравно, деца не морају бити продата у проституцију да би била мучена. Све већи број деце родитељи и рођаци физички злостављају или чак силују у њиховој властитој кући. Таква деца могу дуго носити емоционалне ожиљке. Свакако, као трагичним жртвама тлачења, потребна им је утеха.

Древни изучавалац тлачења

Краљ Соломон је био запрепашћен размером људског тлачења. Он је написао: „Разматрао сам затим и све неправде које се под сунцем чине, и гле, потиштени сузе лију, и никог нема да их утеши! У рукама су оних који их муче, и нико их не теши!“ (Проповедник 4:1).

Ако је овај мудри краљ пре 3 000 година схватио да је потлаченима очајнички потребан утешитељ, шта би рекао данас? Ипак, Соломон је знао да ни један несавршени човек, укључујући и себе, не може пружити утеху која је човечанству потребна. Био је потребан неко већи да сломи силу тлачитеља̂. Постоји ли таква особа?

У Библији, 72. псалам говори о једном великом утешитељу за све људе. Тај псалам је написао Соломонов отац,  краљ Давид. Његов наслов гласи: „Псалам о Соломону“ (ДК). Очигледно га је написао остарели краљ Давид о Ономе ко ће наследити његов престо. Према том псалму, Он ће донети трајно ослобођење од тлачења. „Процветао у дане његове праведник, и мир био све док месец тече! Владао он од мора до мора и... до крајева земље“ (Псалам 72:7, 8).

Када је Давид писао ове речи вероватно је мислио на свог сина Соломона. Али Соломон је схватио да је било изван његове моћи да послужи човечанству на начин описан у том псалму. Он је могао испунити речи из тог псалма само у мањој мери и у корист нације Израел, а не у корист читаве земље. Очигледно је да је овај надахнути пророчански псалам указивао на некога много већег од Соломона. Ко је то био? То је могао бити само Исус Христ.

Када је један анђео најавио Исусово рођење, рекао је: „Даће му Господ, Бог, престо Давида, оца његова“ (Лука 1:32). Штавише, Исус је указао на себе као на ’већег од Соломона‘ (Лука 11:31, ДК). Од када је Исус ускрсао да би био с десне стране Богу, он се налази на небу, на месту с ког може испунити речи из 72. псалма. Осим тога, он је добио моћ и ауторитет од Бога да сломи јарам људских тлачитеља (Псалам 2:7-9; Данило 2:44). Дакле, Исус је онај који испуњава речи из 72. псалма.

Тлачење ускоро окончано

Шта то значи? То значи да ће слобода од свих облика људског тлачења ускоро бити стварност. Патњу и тлачење без преседана које је видео овај 20. век Исус је прорекао као део знака који ће обележити ’свршетак система ствари‘ (Матеј 24:3, NW). Између осталог, он је прорекао: „Устаће народ на народ и краљевство на краљевство“ (Матеј 24:7). Ово обележје пророчанства почело је да се испуњава отприлике 1914. у време када је избио Први светски рат. „И што ће се безакоње умножити“, додао је Исус, „охладњеће љубав многијех“ (Матеј 24:12, ДК). Безакоње и недостатак љубави створили су злу и тлачитељску генерацију. Дакле, време да Исус Христ интервенише као нови Краљ земље мора бити близу (Матеј 24:32-34). Шта ће то значити за потлачене људе који имају веру у Исуса Христа и који гледају на њега као на божански наименованог Утешитеља човечанства?

Ради одговора на ово питање, прочитајмо још неке речи из 72. псалма које су се испуниле у Христу Исусу: „Јер ће он избавити убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема. Смиловаће се јадницима и убогима, и душе ће сиромаха спасти. Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће крв њихова бити пред очима његовим“ (Псалам 72:12-14). Тако ће се Божји наименовани Краљ, Исус Христ, побринути да нико не мора да пати због тлачења. Он има моћ да оконча све облике неправде.

’То дивно звучи‘, могао би неко рећи, ’али шта је са садашњицом? Каква утеха постоји за оне који управо сада пате?‘ У ствари, за потлачене заиста постоји утеха. Следећа два чланка у овом часопису показаће како милиони људи већ доживљавају утеху кроз развијање блиског односа са истинитим Богом, Јеховом, и његовим вољеним Сином, Исусом Христом. Такав однос може нас утешити током овог тлачитељског доба и може водити особу до вечног живота у коме нема тлачења. Исус је рекао у молитви Богу: „Живот је вечни у томе да тебе познају, тебе, јединога истинитога Бога, и онога кога си ти послао, Исуса Христа“ (Јован 17:3).

[Слика на странама 4, 5]

У Божјем новом свету ниједан човек неће тлачити другог