Да ли опонашаш нашег непристраног Бога?

НЕПРИСТРАНОСТ — где се може наћи? Постоји Неко ко је потпуно непристран, без предрасуда, повлађивања и дискриминације. То је Јехова Бог, Створитељ човечанства. Међутим, с обзиром на људе, енглески писац из 19. века Чарлс Ламб искрено је написао: „Ја сам, просто речено, гомила предрасуда — сачињена од симпатија и несимпатија.“

Што се тиче непристраности, људски односи ни издалека не задовољавају. Пре много векова мудри израелски краљ Соломон приметио је да „човек над човеком влада, да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9). Расна мржња, национални сукоби и породичне размирице и даље се умножавају. Стога, да ли је реално веровати да људи сами од себе могу развити једно непристрано друштво?

Потребан је свестан напор да бисмо контролисали своје ставове и да бисмо се отарасили било којих дубоко укорењених предрасуда (Ефесцима 4:22-24). И несвесно можемо нагињати да имамо ставове које је обликовала наша друштвена и васпитна средина и који су укорењени у нашем породичном, расном и националном пореклу. Ова на изглед блага нагињања често су дубоко уврежена и унапређују ставове који воде до тога да се буде пристран. Шкотски правник и уредник лорд Франсис Џефри чак је признао: „Не постоји ништа чега човек толико дуго не може бити свестан, као величине и снаге својих предрасуда.“

Лена a је једна особа која признаје да је потребан свестан напор да би се борило против нагињања да се буде пристран. Да би у себи угушио осећања предрасуде, каже она, „потребно је много труда јер је васпитање један веома снажан утицај“. Лена такође признаје да су потребни стални подсетници.

Запис о Јеховиној непристраности

Јехова је савршен пример непристраности. Од почетних страница Библије читамо како је он испољавао своју непристраност у опхођењу с људима. Можемо научити много тога из ових одличних примера и подсетника.

Јехова је показао непристраност у маневрисању стварима тако да је 36. н. е. јеврејски апостол Петар објавио добру вест Корнелију и другим паганима. Том приликом Петар је рекао: „Заиста видим да Бог нема личних обзира, него у свакоме народу који се год боји њега и праведно поступа, мио је њему“ (Дела апостолска 10:34, 35).

У свим својим поступцима с људском породицом, Јехова је доследно показивао своју непристраност. Христ Исус је рекао о свом Оцу: „Он чини да сунце његово гране и злима и добрима, и пушта кишу и на праведнике и на неправеднике“ (Матеј 5:45). Надаље величајући Јехову као непристраног Бога, Петар је сведочио: „[Он] показује своју стрпљивост према вама јер не жели да ико  пропадне, него да сви дођу до покајања“ (2. Петрова 3:9, Ча).

У Нојевим данима, када је ’неваљалство људи било велико на земљи, и када су све мисли срца њихова свагда биле само ка злу управљене‘, Јехова је одлучио да уништи тај свет човечанства (Постање 6:5-7, 11, 12). Међутим, на Божју заповест и наочиглед својим савременицима, Ноје је градио једну арку. Док су он и његови синови градили арку, Ноје је био и ’проповедник правде‘ (2. Петрова 2:5). Упркос томе што је знао да срце те генерације нагиње ка злу, Јехова им је непристрано слао јасну поруку. Он је апеловао на њихов ум и срце тиме што је дао да Ноје гради и проповеда. Они су имали сваку прилику да се одазову, али уместо тога они „ни о чему не посумњаху док не дође потоп и све њих не однесе“ (Матеј 24:39).

Какав одличан пример Јеховине непристраности! У овим критичним последњим данима, то покреће Божје слуге да објављују добру вест о Краљевству с том истом непристраношћу. Штавише, они се не устручавају да објаве дан Јеховине освете. Пред очима јавности, они без пристраности презентују Јеховину поруку да би је сви чули (Исаија 61:1, 2).

Јеховина обећања патријарсима Авраму, Исаку и Јакову доказала су да је он непристран Бог. Кроз њихову посебну породичну линију дошао је Наименовани преко кога ће се „благословити сви народи земље“ (Постање 22:18; 26:4; 28:14). Христ Исус је доказао да је тај Наименовани. Исусовом смрћу и ускрсењем, Јехова је обезбедио пут спасења за цело послушно човечанство. Да, користи Христове откупне жртве доступне су без пристраности.

У Мојсијевим данима, Јеховина непристраност манифестовала се на веома интересантан начин у вези са Салпадовим кћерима. Тих пет жена суочило се с једном дилемом која се односила на наслеђе њиховог оца у Обећаној земљи. То је био случај зато што је у Израелу био обичај да се земљишно наслеђе преноси преко синова. Међутим, Салпад је умро а да није оставио сина који би добио наслеђе. Стога је пет Салпадових кћери изнело свој захтев пред Мојсија да се с њима поступи непристрано, рекавши: „Зашто да се избрише име оца нашега из породице његове, зато што није имао синова? Дајте нам део међу  браћом оца нашега.“ Јехова је саслушао њихову молбу и упутио Мојсија: „Кад неко умре а нема синова, преносићете наслеђе његово на кћер његову“ (Бројеви 27:1-11).

Какав непристран преседан пун љубави! Да би се засигурало да се племенско наслеђе не преноси на друго племе када се кћери удају, од њих се захтевало да се удају само у „породици свог племена“ (Бројеви 36:5-12).

Даљњи увид у Јеховину непристраност видео се у данима судије и пророка Самуила. Јехова га је овластио да помаже новог краља из Јудиног племена из породице Јесеја Витлејемца. Али Јесеј је имао осам синова. Ко ће бити помазан као краљ? Самуило је био импресиониран Елијавовом физичком појавом. Међутим, на Јехову није утицао спољашњи изглед. Он је рекао Самуилу: „Не обазири се на лице његово ни на стас његов... Не гледа Господ на оно што човек гледа. Човек гледа оно што очи виде, а Господ гледа на срце.“ Био је изабран Давид, Јесејев најмлађи син (1. Самуилова 16:1, 6-13).

Учити из Јеховине непристраности

Хришћанске старешине добро чине кад опонашају Јехову тиме што гледају на духовне особине суверника. Лако је просудити неког појединца према нашим властитим мерилима, дозвољавајући нашим личним осећањима да затамне наше расуђивање. Као што се један старешина изразио: „Настојим да се опходим с другима на начин који се допада Јехови, а не на начин који је заснован на мојим личним замишљеним идејама.“ Колико је корисно за све Јеховине слуге да користе његову Реч као своје мерило!

Претходни библијски примери нам помажу да се боримо против дуготрајних осећања расне или националне предрасуде. Опонашањем Јеховине непристраности, ми штитимо хришћанску скупштину од предрасуда, дискриминације и повлађивања.

Апостол Петар је научио да „Бог није пристран“ (Дела апостолска 10:34, NW). Повлађивање је непријатељ непристраности и нарушава начела љубави и јединства. Исус је био привучен сиромашнима, слабима, понизнима и олакшао је њихово бреме (Матеј 11:28-30). Он је у оштром контрасту одударао од јеврејских религиозних вођа, који су господарили народом, оптерећујући их тешким бременом правила (Лука 11:45, 46). Чињење тога и показивање повлађивања према богатима и истакнутима сигурно није било у складу са Христовим учењима (Јаков 2:1-4, 9).

Данас се хришћанске старешине подлажу Христовом поглаварству и показују непристраност према целом Јеховином преданом народу. Док ’пасу стадо Божје које им је предато‘, они се уздржавају од показивања повлађивања темељеног на економском статусу, разликама у личности или породичним везама (1. Петрова 5:2). Опонашајући непристраног Бога и следећи његово упозорење на повлађивање, хришћанске старешине унапређују дух непристраности у скупштини.

Хришћанска скупштина Јеховиних сведока је једно међународно братство. Она је живи доказ да непристрано друштво ослобођено предрасуда може бити стварност под вођством Исуса Христа. Сведоци су ’обукли новог човека, који је створен по Богу, у правди и у светости истине‘ (Ефесцима 4:24). Да, они уче од савршеног примера непристраног Бога, Јехове, и имају изглед вечног живота у новом свету ослобођеном сваке пристраности (2. Петрова 3:13).

[Фуснота]

[Слика на 26. страни]

Апостол Петар је научио да Бог није пристран