Како путујући надгледници служе као верни настојници

„Служите се међу собом сваки од вас даром који је примио, као добри делитељи [„настојници“, NW] разних милости Божјих“ (1. ПЕТРОВА 4:10).

1, 2. (а) Како би дефинисао реч „настојник“? (б) Ко је укључен у настојнике које Бог користи?

 ЈЕХОВА користи све верне хришћане као настојнике. Настојник је често слуга који је задужен за домаћинство. Он такође може управљати пословним стварима свог господара (Лука 16:1-3; Галатима 4:1, 2). Исус је своје тело лојалних помазаника на земљи назвао ’верни настојник‘. Том настојнику он је предао ’све своје имање‘, укључујући активности проповедања Краљевства (Лука 12:42-44; Матеј 24:14, 45).

² Апостол Петар је рекао да су сви хришћани настојници Божје незаслужене доброхотности изражене на различите начине. Сваки хришћанин има једно место на коме може обављати верно настојништво (1. Петрова 4:10, NW). Наименоване хришћанске старешине су настојници, а међу њима су путујући надгледници (Титу 1:7). Како треба гледати на те путујуће старешине? Које особине и циљеве они треба да имају? И како могу постићи највише добра?

Захвални за њихову службу

3. Зашто путујући надгледници могу бити названи ’добрим настојницима‘?

³ Пишући једном путујућем надгледнику и његовој жени, један хришћански брачни пар је рекао: „Желели бисмо да изразимо нашу захвалност за све време и љубав што сте нам дали. Ми смо као породица извукли велику корист из свег вашег охрабрења и ваших савета. Знамо да морамо наставити духовно да растемо, али уз Јеховину помоћ и уз браћу и сестре попут вас, лакше је подносити стресове који прате тај раст.“ Изрази попут ових су чести зато што се  путујући надгледници лично интересују за сувернике, баш као што се добар настојник добро брине за потребе домаћинства. Неки су изванредни говорници. Многи се истичу у делу проповедања, док су други познати по својој срдачности и саосећању. Развијајући и користећи такве дарове у служењу другима, путујући надгледници могу с правом бити названи ’добрим настојницима‘.

4. Које ће питање сада бити осмотрено?

⁴ „Од настојника се тражи да је веран“ (1. Коринћанима 4:2). Служити сухришћанима у различитим скупштинама седмицу за седмицом јединствена је и радосна предност. Међутим, то је такође тешка одговорност. Како онда путујући надгледници могу верно и успешно обављати своје настојништво?

Успешно обављање њиховог настојништва

5, 6. Зашто је ослањање на Јехову у молитви тако важно у животу путујућег надгледника?

⁵ Ослањање на Јехову у молитви неопходно је ако путујући надгледници желе да буду успешни настојници. Због њиховог распореда и многих одговорности, они би понекад могли осетити да су преоптерећени. (Упореди с 2. Коринћанима 5:4, Ча.) Зато треба да поступају у складу с песмом псалмисте Давида: „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне“ (Псалам 55:22, ДК). Утешне су и Давидове речи: „Благословен Јехова, који свакодневно носи терет за нас“ (Псалам 68:19, NW).

⁶ Одакле је Павле добијао снагу да брине за своје духовне одговорности? „Све могу у [ономе] који ми моћ даје“ (Филипљанима 4:13, ДК). Да, Јехова Бог је био Извор Павлове снаге. Слично томе, Петар је саветовао: „Ако ко службу врши, нек је врши по моћи коју Бог даје, да се у свачему слави Бог по Исусу Христу“ (1. Петрова 4:11). Један брат који је много година био путујући надгледник нагласио је потребу за ослањањем на Бога, рекавши: „Увек гледај на Јехову кад се бавиш проблемима, и тражи помоћ од његове организације.“

7. Како равнотежа игра извесну улогу у раду путујућег надгледника?

⁷ Успешном путујућем надгледнику потребна је равнотежа. Попут других хришћана, он настоји да се ’уверава у важније ствари‘ (Филипљанима 1:10, NW). a Кад локалне старешине имају питања у вези с извесном ствари, за њих је мудро да се консултују с гостујућим покрајинским надгледником (Приче Соломунове 11:14; 15:22, ДК). Његова уравнотежена запажања и библијски савет вероватно ће се показати веома корисним док старешине настављају да се баве том ствари кад он оде из скупштине. У донекле сличном смислу, Павле је рекао Тимотеју: „Што си чуо од мене  пред многим сведоцима, то предај верним људима који ће бити вредни и друге научити“ (2. Тимотеју 2:2).

8. Зашто су библијски студиј, истраживање и медитирање неопходни?

⁸ Библијски студиј, истраживање и медитирање јесу ствари потребне за давање здравог савета (Пословице 15:28). Један обласни надгледник је рекао: „Кад се састајемо са старешинама, не треба да се плашимо да признамо да не знамо одговор на неко специфично питање.“ Улагање напора да се стекне ’Христова мисао‘ о некој ствари омогућује да се пружи на Библији заснован савет који ће другима помоћи да се повинују Божјој вољи (1. Коринћанима 2:16). Понекад путујући надгледник треба да пише Watch Tower Societyju за вођство. У сваком случају, вера у Јехову и љубав према истини далеко су важнији од утиска или речитости. Уместо да је дошао с „великим речима или премудрошћу“, Павле је своју службу у Коринту почео „у слабости и у страху и у великом дрхтању“. Да ли га је то учинило неделотворним? Управо супротно, то је помогло Коринћанима да имају веру која се „не темељи на мудрости, него на сили Бога“ (1. Коринћанима 2:1-5).

Друге битне особине

9. Зашто је путујућим старешинама потребно уживљавање?

⁹ Уживљавање помаже путујућим надгледницима да постигну добре резултате. Петар је подстакао све хришћане да ’показују саосећање‘, или да буду ’пуни уживљавања‘ (1. Петрова 3:8, фуснота у NW). Један покрајински надгледник осећа потребу да ’буде заинтересован за свакога у скупштини и да буде истински пажљив‘. Павле је у сличном духу писао: „Радујте се с онима који су радосни и плачите с онима који плачу“ (Римљанима 12:15). Такав став наводи путујуће надгледнике да улажу искрене напоре да разумеју проблеме и околности суверника. Они могу пружити изграђујућ библијски савет који заиста може постићи много добра ако се примени. Један покрајински надгледник који се истиче у показивању уживљавања примио је следеће писмо од једне скупштине близу Торина, у Италији: „Ако желиш да се занимају за тебе, занимај се за друге; ако желиш да је другима пријатно, буди  пријатан; ако желиш да те воле, буди пун љубави; ако желиш да ти помажу, буди спреман да помогнеш. То смо научили од тебе!“

10. Шта су покрајински и обласни надгледници рекли о томе да се буде понизан, и који је пример у том погледу пружио Исус?

¹⁰ То што су понизни и приступачни помаже путујућим надгледницима да учине доста добра. Један покрајински надгледник је приметио: „Најважније је задржати понизан став.“ Он би упозорио нове путујуће надгледнике: „Не дозволите да на вас прекомерно утичу богатија браћа због онога што они могу да ураде за вас, нити своје пријатељство ограничавајте само на такве, већ настојте да се с другима опходите непристрано“ (2. Летописа 19:6, 7). Истински понизан путујући надгледник неће имати преувеличано гледиште о својој важности као представника Заједнице. Један обласни надгледник одговарајуће је коментарисао: „Буди понизан и спреман да слушаш браћу. Увек буди приступачан.“ Као највећи човек који је икада живео, Исус Христ је могао учинити да се људи осећају неугодно, али он је био тако понизан и приступачан да су се чак и мала деца осећала пријатно у његовом друштву (Матеј 18:5; Марко 10:13-16). Путујући надгледници желе да се деца, тинејџери, старији — заиста свако у скупштини — осећају слободним да им приђу.

11. Кад је то потребно, како може да делује извињење?

¹¹ Наравно, „сви се спотичемо много пута“, и ниједан путујући надгледник није имун на прављење грешака (Јаков 3:2, NW). Кад направе грешке, искрено извињење пружа другим старешинама пример понизности. Према Пословицама 22:4, „плод скромности [„понизности“, NW] и страха [пуног поштовања] од Господа, богатство су, слава су и живот“. И зар не треба да све Божје слуге ’буду понизне док ходе са својим Богом‘? (Михеј 6:8, NW, издање из 1960). Кад је био запитан који би савет имао за новог путујућег старешину, један покрајински надгледник је коментарисао: „Имај високо поштовање и велики обзир према свој браћи, и сматрај их бољим од себе. Од браће ћеш много научити. Остани понизан. Буди природан. Немој се правити важан“ (Филипљанима 2:3).

12. Зашто је ревност за хришћанску службу тако значајна?

¹² Ревност за хришћанску службу придаје тежину речима путујућег надгледника. У ствари, кад он и његова жена пружају ревне примере у делу јеванђелизирања, старешине, њихове жене и остали у скупштини охрабрени су да испољавају ревност у својој служби. „Буди реван за службу“, подстакао је један покрајински надгледник. Он је додао: „Установио сам да, уопште узев, што је скупштина ревнија у служби, то доживљава мање проблема.“ Један други покрајински надгледник је приметио: „Верујем да ако старешине раде на терену с браћом и сестрама и ако им помажу да уживају у служби, то ће довести до душевног мира и највећег задовољства у  служењу Јехови.“ Апостол Павле је ’скупио храбрости да Солуњанима јави Божје јеванђеље усред велике борбе‘. Није никакво чудо што су имали драге успомене на његову посету и проповедничку активност и што су чезнули да га опет виде! (1. Солуњанима 2:1, 2; 3:6).

13. Шта путујући надгледник узима у обзир кад ради са сухришћанима у служби на терену?

¹³ Кад ради са сухришћанима у служби на терену, путујући нагледник узима у обзир њихове околности и ограничења. Иако његови предлози могу бити корисни, он зна да неки могу бити бојажљиви кад проповедају с искусним старешином. Зато у извесним случајевима охрабрење може да буде корисније од савета. Кад с објавитељима или пионирима иде на неки библијски студиј, они можда више воле да он води тај студиј. Тако ће вероватно научити неке начине да побољшају своје методе поучавања.

14. Зашто се може рећи да ревни путујући надгледници стимулишу ревност код других?

¹⁴ Ревни путујући надгледници стимулишу ревност код других. Један покрајински надгледник из Уганде пешачио је кроз густу шуму један сат да би с једним братом отишао на библијски студиј који је слабо напредовао. Док су ходали, киша је тако лила да су стигли мокри до коже. Кад је шесточлана породица сазнала да је њихов гост путујући надгледник, били су веома импресионирани. Знали су да проповедници њихове цркве никада не би показали такво занимање за стадо. Следеће недеље су први пут били на састанку и изразили су жељу да постану Јеховини сведоци.

15. Које је дивно искуство имао један ревни покрајински надгледник из Мексика?

¹⁵ У мексичкој држави Оаксака, један покрајински надгледник је уложио напор који се у ствари није очекивао од њега. Уредио је да четири ноћи остане у једној затворској ћелији како би посетио групу од седам затвореника који су постали објавитељи Краљевства. Он је неколико дана пратио те затворенике док су они сведочили од ћелије до ћелије и водили библијске студије. Због показаног занимања, неки од тих студија трајали су доста дубоко у ноћ. „На крају посете, затвореници и ја осећали смо пуно радости као резултат узајамног охрабрења“, пише тај ревни покрајински надгледник.

16. Зашто је тако корисно кад путујући надгледници и њихове жене пружају охрабрење?

¹⁶ Путујући надгледници настоје да буду охрабрујући. Кад је Павле посетио скупштине у Македонији, он их је ’охрабрио многим речима‘ (Дела апостолска 20:1, 2). Речи охрабрења могу бити веома корисне у усмеравању како младих тако и старих ка духовним циљевима. У једној великој подружници Watch Tower Societyja, једна неформална анкета је открила да су покрајински надгледници охрабрили скоро 20 посто добровољаца да прихвате пуновремену службу. Својим дивним примером као пуновремени објавитељ Краљевства, жена путујућег надгледника такође се показује као велик извор охрабрења.

17. Шта један старији покрајински надгледник мисли о својој предности да пружа помоћ другима?

¹⁷ Охрабрење је посебно потребно старијима и депримираним душама. Један старији покрајински надгледник пише: „Фасета мог рада која ствара неизрециву унутрашњу радост јесте предност да пружам помоћ неактивнима и немоћнима у Божјем стаду. Речи из Римљанима 1:11, 12 имају за мене посебно значење, пошто извлачим огромно охрабрење и огромну снагу док таквима ’дајем неки духовни дар да би се учврстили‘.“

Награде за њихов радостан рад

18. Које библијске циљеве имају путујући надгледници?

¹⁸ Путујући надгледници имају на срцу најбоље интересе суверника. Они желе да јачају скупштине и да их духовно изграђују (Дела апостолска 15:41). Један  путујући надгледник се пуно труди да „пружи охрабрење, обезбеди окрепу и унапреди жељу да се испуни служба и да се и даље живи по истини“ (3. Јованова 3). Један други настоји да учврсти сувернике у вери (Колошанима 2:6, 7). Задржи на уму да је покрајински надгледник ’прави друг‘, а не господар над вером других (Филипљанима 4:3; 2. Коринћанима 1:24). Његова посета је прилика за охрабрење и додатну активност, као и могућност да старешинство прегледа учињени напредак и осмотри будуће циљеве. Посредством његових речи и његовог примера, скупштински објавитељи, пионири, слуге помоћници и старешине могу очекивати да буду изграђени и стимулисани за дело које је пред њима. (Упореди с 1. Солуњанима 5:11.) Зато, дакле, целим срцем подупири посете покрајинског надгледника, и у потпуности искористи службу коју врши обласни надгледник.

19, 20. Како су путујући надгледници и њихове жене награђени за своју верну службу?

¹⁹ Путујући надгледници и њихове жене богато су награђени за своју верну службу и могу бити уверени да ће их Јехова благословити за добро које постижу (Пословице 19:17; Ефесцима 6:8). Георг и Магдалена су старији пар који је многе године служио у путујућем делу. На једном конгресу у Луксембургу, Магдалени је пришла једна особа којој је она дала сведочанство пре више од 20 година. Библијска литература коју јој је Магдалена оставила изазвала је интерес за истину код те Јеврејке, тако да се она с временом крстила. Георгу је пришла једна духовна сестра, која се сећала његове посете код ње пре скоро 40 година. Његова одушевљена презентација добре вести коначно је довела до тога да су и она и њен муж прихватили истину. Не треба ни спомињати да су и Георг и Магдалена били пресрећни.

²⁰ Павлова плодна служба у Ефесу донела му је радост и можда га је навела да цитира Исусове речи: „Више има радости у давању неголи у примању“ (Дела апостолска 20:35). Пошто путујуће дело укључује стално давање, они који се ангажују у њему доживљавају срећу, посебно кад постану свесни добрих резултата свог труда. Једном покрајинском надгледнику који је помогао једном обесхрабреном старешини било је речено у једном писму: „Ти си био велика ’јачајућа помоћ‘ у мом духовном животу — и више него што си тога свестан... Никада нећеш потпуно сазнати колика си помоћ био данашњем Асафу, чија ’нога умало не клону‘“ (Колошанима 4:11, NW; Псалам 73:2).

21. Зашто би рекао да се 1. Коринћанима 15:58 односи на активности путујућих надгледника?

²¹ Један старији хришћанин који је годинама био у покрајинском делу воли да размишља о 1. Коринћанима 15:58, где је Павле подстакао: „Будите чврсти и непоколебљиви, напредујући једнако [„увек имајући обиље тога за рад“, NW] у делу Господњему, знајући да труд ваш неће бити узалудан у Господу.“ Путујући надгледници сигурно имају обиље посла у Господовом делу. И како смо само захвални што служе тако радосно као верни настојници Јеховине незаслужене доброхотности!

[Фуснота]

Како би одговорио?

◻ Зашто се путујући надгледници могу сматрати ’добрим настојницима‘?

◻ Који су неки фактори који помажу покрајинским и обласним надгледницима да постигну доста добра?

◻ Зашто су понизност и ревност тако важни за оне који се ангажују у путујућем делу?

◻ Које дивне циљеве имају путујући надгледници?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Путујући надгледници настоје да охрабре сувернике

[Слике на 17. страни]

И млади и стари могу извући корист из дружења с путујућим надгледницима и њиховим женама

[Слика на 18. страни]

Ревна служба путујућег надгледника унапређује ревност код других