Пређи на садржај

Пређи на садржај

Путујући надгледници — дарови у људима

Путујући надгледници — дарови у људима

Путујући надгледници — дарови у људима

„Изишавши на висину одведе сужње и људима даре [„дарове у људима“, NW] даде“ (ЕФЕСЦИМА 4:8).

1. Које је ново дело 1894. било објављено у овом часопису?

 ПРЕ више од једног века, Кула стражара је објавила нешто ново. То је било описано као „још једна грана дела проповедања“. Шта је та нова активност повлачила са собом? Било је то данашње увођење дела путујућих надгледника. Издање овог часописа од 1. септембра 1894. објаснило је да ће од сада оспособљена браћа посећивати групе Истраживача Библије ’да би их изграђивали у истини‘.

2. Које дужности имају покрајински и обласни надгледници?

2 У првом веку н. е., хришћанске скупштине су посећивали надгледници као што су Павле и Варнава. Ти верни мушкарци имали су циљ да ’изграђују‘ скупштине (2. Коринћанима 10:8NW). Ми смо данас благословљени хиљадама мушкараца који то чине на један систематски начин. Водеће тело Јеховиних сведока их је наименовало као покрајинске и обласне надгледнике. Покрајински надгледник служи око 20 скупштина једну седмицу два пута годишње, прегледавајући архиву, држећи говоре и ангажујући се у служби на терену с локалним објавитељима Краљевства. Обласни надгледник је председавајући на сваком годишњем покрајинском састанку за одређени број покрајина, ангажује се у служби на терену с домаћим скупштинама и пружа охрабрење путем говора темељених на Библији.

Њихов самопожртвован дух

3. Зашто путујући надгледници треба да имају самопожртвован дух?

3 Путујући надгледници су стално у покрету. То само по себи захтева самопожртвован дух. Путовање од једне скупштине до друге често може бити тешко, али ти мушкарци и њихове жене раде то с радосним ставом. Један покрајински надгледник је рекао: „Моја жена ме изузетно подупире и нимало се не жали... Она заслужује много признања због свог самопожртвованог духа.“ Неки покрајински надгледници путују преко хиљаду километара између скупштина. Многи возе аутомобиле, а други из места у место иду јавним превозом, бициклом, на коњу или пешице. Један афрички покрајински надгледник чак мора да прегази једну реку са својом женом на леђима да би стигао до једне скупштине. Апостол Павле је на својим мисионарским путовањима морао да се суочава с врућином и хладноћом, глађу и жеђу, бесаним ноћима, различитим опасностима и насилним прогонством. Он је такође имао ’бриге за све скупштине‘ — искуство уобичајено за данашње путујуће надгледнике (2. Коринћанима 11:23-29).

4. Како на живот путујућих надгледника и њихових жена могу да утичу здравствени проблеми?

4 Попут Павловог пратиоца Тимотеја, путујући надгледници и њихове жене понекад имају здравствених проблема (1. Тимотеју 5:23). То им доноси додатан стрес. Жена једног покрајинског надгледника објашњава: „Напор је да увек будем с браћом кад се не осећам добро. С почетком менопаузе, то ми је посебно тешко. Прави је изазов само то што сваке седмице морам паковати све наше ствари и ићи некуд другде. Често морам да застанем и да се молим Јехови да ми пружи снагу да идем даље.“

5. Упркос разним кушњама, који дух показују путујући надгледници и њихове жене?

5 Упркос здравственим проблемима и другим кушњама, путујући надгледници и њихове жене налазе радост у својој служби и испољавају самопожртвовану љубав. Неки ризикују свој живот да би пружили духовну помоћ у време прогонства или рата. Кад посећују скупштине, они показују дух сличан Павловом духу, кад је рекао солунским хришћанима: „Међу вама [смо] били пуни благости. Као што дојилица нежно негује децу своју, тако смо ми, у живој љубави према вама, хтели да вам дамо не само јеванђеље Божје, него и живот свој, — толико сте нам омилели били“ (1. Солуњанима 2:7, 8).

6, 7. Какав позитиван утицај могу пружити путујући надгледници који пуно раде?

6 Попут других старешина у хришћанској скупштини, путујући надгледници се „труде у речи и у науци“. Свим тим старешинама треба да се „даје двострука част“ (1. Тимотеју 5:17). Њихов пример се може показати корисним ако, након што ’размишљамо о томе какво је њихово понашање, опонашамо њихову веру‘ (Јеврејима 13:7NW).

7 Како су извесне путујуће старешине утицале на друге? „Како је дивно брат П—— утицао на мој живот!“ написао је један Јеховин сведок. „Он је био путујући надгледник у Мексику од 1960. године надаље. Као дете, чекао сам његове посете с нестрпљењем и радошћу. Кад сам имао десет година, он ми је рекао: ’И ти ћеш бити покрајински надгледник.‘ Током тешких тинејџерских година, често сам га тражио зато што је увек могао да каже нешто мудро. Он је живео за то да пази на стадо! Сада када сам покрајински надгледник, увек настојим да посветим време младима и да пред њих поставим теократске циљеве као што је то он учинио за мене. Чак и у задњим годинама свог живота, упркос проблемима са срчаном маном, брат П—— је увек настојао да пружи охрабрујућу реч. Само дан пре своје смрти у фебруару 1995, био је са мном на дану посебног састанка и пред једног брата који је архитекта поставио је дивне циљеве. Тај брат је сместа поднео молбу да служи у Бетелу.“

Они су цењени

8. Ко су ’дарови у људима‘ описани у 4. поглављу Ефесцима, и како они користе скупштини?

8 Путујући надгледници и друге старешине који су Божјом незаслуженом доброхотношћу повлашћени задацима службе названи су ’дарови у људима‘ (NW). Као Јеховин представник и Поглавар скупштине, Исус је обезбедио те духовне мушкарце да бисмо могли бити изграђени као појединци и да бисмо стигли до зрелости (Ефесцима 4:8-15). Сваки дар заслужује неки израз цењења. То је посебно случај с неким даром који нас јача да наставимо служити Јехови. Како онда можемо показати наше цењење према раду путујућих надгледника? На које начине можемо показати да су нам ’такви људи драги‘? (Филипљанима 2:29NW).

9. На које начине можемо показати цењење према путујућим надгледницима?

9 Кад се најави посета покрајинског надгледника, можемо почети да правимо планове да имамо потпуно учешће у скупштинским активностима за ту седмицу. Можда можемо одвојити додатно време да подупремо припреме за службу на терену током те посете. Можда у том месецу можемо служити као помоћни пионири. Сигурно ћемо желети да практично применимо предлоге покрајинског надгледника како бисмо побољшали нашу службу. Такав пријемљив дух ће користити нама и охрабриће њега да је његова посета корисна. Да, путујући надгледници посећују скупштину да нас изграде, али и они треба да се духовно изграђују. Било је тренутака кад је Павлу било потребно охрабрење, и он је често тражио од сухришћана да се моле за њега (Дела апостолска 28:15; Римљанима 15:30-32; 2. Коринћанима 1:11; Колошанима 4:2, 3; 1. Солуњанима 5:25). Данашњим путујућим надгледницима на сличан су начин потребне наше молитве и охрабрење.

10. Како можемо помоћи да рад путујућег надгледника буде радостан?

10 Да ли покрајинском надгледнику и његовој жени кажемо колико ценимо њихове посете? Да ли му захваљујемо на корисном савету који нам пружа? Да ли му кажемо кад његови предлози за службу на терену повећају нашу радост у служби? Ако то чинимо, то ће му помоћи да у свом раду има радост (Јеврејима 13:17). Један покрајински надгледник из Шпаније посебно је коментарисао о томе колико он и његова жена цене захвална писамца која добију после посета скупштинама. „Чувамо те картице и читамо их кад се осећамо утучено“, каже он. „Оне су извор правог охрабрења.“

11. Зашто женама покрајинских и обласних надгледника треба да кажемо да их волимо и ценимо?

11 Жени путујућег надгледника сигурно користе речи похвале. Она прави велике жртве да би помагала свом мужу у тој грани службе. Те верне сестре одричу се природне жеље да имају властити дом и, у многим случајевима, такође и жеље да имају децу. Јефтајева кћерка је била једна Јеховина слушкиња која се драге воље одрекла могућности да има мужа и породицу због завета који је дао њен отац (Судије 11:30-39). Како се гледало на њену жртву? Судије 11:40 наводе: „Сваке године кћери Израиљеве чине помен кћери Јефтајевој од Галада четири дана у години.“ Како је дивно кад уложимо напор да женама покрајинских и обласних надгледника кажемо да их волимо и ценимо!

„Не занемарујте гостољубивост“

12, 13. (а) Који библијски темељ постоји за гостољубивост према путујућим надгледницима и њиховим женама? (б) Илуструј како таква гостољубивост може бити узајамно корисна.

12 Показивање гостољубивости је још један начин да испољимо љубав и цењење према онима у хришћанском путујућем делу (Јеврејима 13:2). Апостол Јован је похвалио Гаја зато што је указивао гостољубивост онима који су посећивали скупштину као путујући мисионари. Јован је писао: „Љубљени! Верно радиш што чиниш браћи, па и страној, која посведочише за твоју љубав пред Црквом, и добро ћеш учинити ако их опремиш као што треба пред Богом. Јер имена његова ради пођоше они на пут не примивши ништа од паганаца. Ми смо дакле дужни примати такве, да с њима заједно на истини радимо“ (3. Јованова 5-8). Данас можемо унапређивати активност проповедања Краљевства тако што указујемо сличну гостољубивост путујућим надгледницима и њиховим женама. Наравно, локалне старешине треба да се побрину да је смештај задовољавајућ, али један обласни надгледник је рекао: „Наше контактирање с браћом не може да се темељи на томе ко може нешто учинити за нас. Не бисмо чак ни желели да пружимо тај утисак. Морамо бити спремни да прихватимо гостољубивост било ког нашег брата, богатог или сиромашног.“

13 Гостољубивост може бити узајамно корисна. „У мојој породици, имали смо обичај да позивамо путујуће надгледнике да буду код нас“, присећа се Жорже, бивши покрајински надгледник који сада служи у Бетелу. „Мислим да су ми те посете помогле више него што сам тада био свестан тога. Током мог адолесцентног доба, имао сам духовних проблема. Мајка је била забринута због тога али није знала како да у ствари помогне и зато је замолила покрајинског надгледника да поприча са мном. У почетку сам га избегавао, пошто сам се плашио да ће ме критиковати. Али његов пријатељски приступ ме на крају отворио. Позвао ме једног понедељка на оброк с њим и ја сам отворио своје срце зато што сам био сигуран да ме он разуме. Пажљиво је слушао. Његови практични предлози заиста су деловали, и ја сам почео духовно да напредујем.“

14. Зашто треба да будемо захвални уместо критични према путујућим старешинама?

14 Путујући надгледник настоји да буде духовно од помоћи како младима тако и старима. Зато је сигурно да треба да показујемо наше цењење за његове напоре. Међутим, шта ако бисмо га критиковали због његових слабих тачака или неповољно упоређивали с другима који посећују скупштину? То би вероватно било веома обесхрабрујуће. За Павла није било охрабрујуће да чује како се његов рад критикује. Очигледно је да су неки коринтски хришћани давали ниподаштавајуће примедбе о његовом изгледу и његовој говорничкој способности. Он сам је цитирао како ти критичари говоре: ’Посланице су му тешке и јаке, а кад је он телом пред нама неугледан је, и реч је његова неспретна‘ (2. Коринћанима 10:10). Међутим, на срећу, путујући надгледници обично чују речи цењења пуног љубави.

15, 16. Како на путујуће надгледнике и њихове жене утичу љубав и ревност коју испољавају њихови суверници?

15 Један покрајински надгледник из Латинске Америке цели се дан с тешком муком пробија блатњавим стазама да би посетио своју духовну браћу и сестре који живе у зони коју контролише герила. „Дирљиво је видети како браћа показују своје цењење према посети“, пише он. „Иако морам да уложим велики напор да стигнем тамо, суочавајући се с многим опасностима и тешкоћама, све то буде награђено љубављу и ревношћу коју браћа показују.“

16 Један покрајински надгледник из Африке пише: „Због љубави коју су нам браћа показала, ми смо тако волели подручје Танзаније! Браћа су била спремна да уче од нас, и била су срећна што смо у њиховим домовима.“ Између апостола Павла и хришћанског брачног пара из првог века Аквиле и Прискиле постојао је један срећан однос пун љубави. У ствари, Павле је о њима рекао: „Поздравите Прискилу и Аквилу, другове моје на делу у Исусу Христу, који главе своје изложише да ми живот очувају, којима не само ја захваљујем, него и све цркве у земљама паганским“ (Римљанима 16:3, 4). Путујући надгледници и њихове жене захвални су што за своје пријатеље имају данашње Аквиле и Прискиле који улажу посебан напор да покажу гостољубивост и пруже заједништво.

Јачање скупштина

17. Зашто се може рећи да је иза припреме путујућих надгледника мудрост, и где они добијају упутство?

17 Исус је рекао: „Оправдаше мудрост дела њена“ (Матеј 11:19Ча). Мудрост иза припреме путујућих надгледника очигледна је по томе што то доприноси јачању скупштина Божјег народа. Током Павловог другог мисионарског путовања, он и Сила су успешно ’пропутовали Сирију и Киликију, утврђујући цркве [„јачајући скупштине“, NW]‘. Књига Дела апостолских нам каже: „Кад пролажаху по градовима, препоручиваху браћи да држе уредбе апостола и старешина из Јерусалима, и цркве се утврђиваху у вери, и њихов се број из дана у дан повећаваше“ (Дела апостолска 15:40, 41; 16:4, 5). Данашњи путујући надгледници примају духовну поуку преко Писма и публикација ’верног и разборитог роба‘, што чине и сви други хришћани (Матеј 24:45NW).

18. Како путујући надгледници јачају скупштине?

18 Да, путујуће старешине морају да наставе да се хране за Јеховиним духовним столом. Они морају бити добро упознати с методама и смерницама којих се држи Божја организација. Тада такви мушкарци могу бити прави благослов за друге. Својим дивним примером ревности у служби на терену, они могу помоћи суверницима да се побољшају у хришћанској служби. На Библији засновани говори које држе те путујуће старешине духовно изграђују слушаоце. Помажући другима да примењују савет Божје Речи, да служе у хармонији с Јеховиним народом широм света и да користе духовне припреме које Бог чини преко ’верног роба‘, путујући надгледници јачају скупштине које имају предност да посећују.

19. Која питања остају за осматрање?

19 Кад је Јеховина организација пре око стотину година успоставила дело путујућих старешина међу Истраживачима Библије, овај часопис је навео: „Гледаћемо какви су резултати и какво је Господње даљње вођство.“ Јеховино вођство се јасно манифестовало. Због његовог благослова и под надгледањем Водећег тела, то дело се током година проширивало и прочишћавало. Као резултат, скупштине Јеховиних сведока широм света учвршћују се у вери и расту у броју из дана у дан. Очигледно је да Јехова благосиља самопожртвован дух тих дарова у људима. Али, како путујући надгледници могу успешно обавити своје дело? Који су њихови циљеви? Како могу постићи највише добра?

Како би одговорио?

◻ Које су неке дужности покрајинских и обласних надгледника?

◻ Зашто путујући надгледници треба да имају самопожртвован дух?

◻ Како се може показати цењење према раду путујућих старешина и њихових жена?

◻ Шта путујући надгледници могу да ураде да скупштине учврсте у вери?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Бити стално у покрету захтева дух самопожртвованости

[Слика на 13. страни]

Да ли показујеш гостољубивост путујућим надгледницима и њиховим женама?