Кад избију природне катастрофе

Акра, у Гани, 4. јул 1995. Најјаче кише за готово 60 година проузроковале су велику поплаву. Отприлике 200 000 људи је изгубило све, 500 000 нема приступ својој кући а 22 је изгубило живот.

Сан Анђело, у Тексасу, у САД, 28. мај 1995. Торнадо и гра̏д опустошили су овај град од 90 000 становника, узрокујући штету која се процењује на 120 милиона (америчких) долара.

Кобе, у Јапану, 17. јануар 1995. Земљотрес који је трајао само 20 секунди оставио је за собом хиљаде мртвих, десетине хиљада повређених и стотине хиљада без крова над главом.

ЖИВИМО у ономе што би се могло назвати ера катастрофа. Један извештај Уједињених нација открива да се у 30-годишњем раздобљу од 1963-92, број људи који су погинули, били повређени или расељени због катастрофа годишње повећавао у просеку за 6 процената. Ова суморна ситуација навела је УН да 1990-е означе као „Међународну деценију за ублажавање последица природних катастрофа“.

 Наравно, природна сила — као што је олуја, вулканска ерупција или земљотрес — не доноси увек катастрофу. Стотине се дешавају сваке године а да не наносе штету људима. Али када је укључен тежак данак у животу и имовини, то се с правом зове катастрофа.

Изгледа да је пораст природних катастрофа неумитан. Књига Natural Disasters—Acts of God or Acts of Man? запажа: „Људи мењају своју околину да би је учинили склонијом неким катастрофама, и понашају се тако да себе чине рањивијим на те опасности.“ Књига износи један хипотетички пример: „Један благи земљотрес у насељу страћара с кућама од јаких цигала од блата, на падинама неке стрме јаруге, могао би се показати као права катастрофа у облику смртних случајева и патње. Али да ли је та катастрофа више резултат земљотреса или чињенице да људи живе у тако опасним кућама и на тако опасном тлу?“

За студенте Библије, постоји још један разлог због ког пораст природних катастрофа не изненађује. Пре скоро 2 000 година, Исус Христ је прорекао да ће ’свршетак света‘ бити означен, између осталог, ’глађу и земљотресима по разним местима‘ (Марко 24:3, 6-8). Библија је такође прорекла да ће током ’последњих дана‘, људи бити љубитељи себе, љубитељи новца, без природне наклоности и без љубави према доброти a (2. Тимотеју 3:1-5, NW). Ове особине често чине да човек ради против своје околине, што људе чини рањивијима на природне силе. Катастрофе које прави човек такође су изданак друштва без љубави у коме већина мора живети.

Док наша планета постаје све гушће насељена, док људско понашање доводи људе у већу опасност и док се са земљиним богатством све рђавије поступа, катастрофе ће и даље мучити човека. Обезбеђивање помоћи представља изазове, као што ће показати следећи чланак.

[Фуснота]

[Извор слике на 3. страни]

Горе: Information Services Department, Ghana; десно: San Angelo Standard-Times

 [Извор слике на 2. страни]

НАСЛОВНА СТРАНА: Maxie Roberts/Љубазношћу THE STATE