„Сећајте се минулих дана“ — зашто?

„СЕЋАЈТЕ се минулих дана.“ Апостол Павле је ову опомену, написану отприлике 61. н. е., упутио хебрејским хришћанима у Јудеји (Јеврејима 10:32, The New English Bible). Шта је изазвало ову примедбу? Зашто је постојала потреба да ти обожаваоци Јехове из првога века не забораве прошлост? Да ли ми можемо имати користи тиме што данас следимо сличан подсетник?

Вековима су писци Библије увек изнова упозоравали на необазирање на прошлост или на занемаривање прошлости. Пређашње време и догађаје требало је држати на уму и разматрати их. Чак је и Јехова рекао: „Памтите оно што је од старине било, јер сам ја Бог и другога Бога нема. Ја сам Бог и нико није као ја“ (Исаија 46:9). Размотримо три снажна разлога за слеђење ове опомене.

Мотивација и охрабрење

Прво, то може бити велики извор мотивације и охрабрења. Када је Павле састављао своје писмо хебрејској скупштини, он је писао сухришћанима чије је вера свакодневно стављана на испит због противљења од стране Јевреја. Схватајући њихову потребу да ојачају устрајност, Павле је рекао: „Опомињите се пак првих дана својих, кад, пошто се просветлисте, многу борбу усред мука поднесосте“ (Јеврејима 10:32). Њихово подсећање на прошла дела лојалности у духовном рату послужило би да им пружи потребну храброст да доврше трку. На сличан начин, пророк Исаија је писао: „Сећајте се тога, да бисте могли скупити храброст“ (Исаија 46:8, NW). Са сличним пожељним учинком у мислима Исус Христ је рекао скупштини у Ефесу: „Опомени се дакле одакле си испао [љубави коју си у почетку имао], покај се, и прва дела чини“ (Откривење 2:4, 5).

Подстицај да се ’опомињу старих дана и да погледају на године прошлих нараштаја‘ био је повратни елемент у говорима које је Мојсије држао Израелу, док је позивао нацију на неустрашиву лојалност према Јехови (Поновљени закони 32:7). Запази његове речи, записане у Поновљеним законима 7:18: „Не бој их се [Хананеја]; памти добро што учини Господ, Бог твој, Фараону и целом Египту.“ Присећање на Јеховине спасоносне поступке у корист свог народа требало је да буде један подстицај за њихово непрестано верно држање Божјих закона (Поновљени закони 5:15; 15:15).

Нажалост, Израелци су се често предавали греху заборавности. С којим резултатом? „Не престаше да Бога кушају, надражише Свеца Израиљева. Не сећаше се руке његове, ни дана кад их он од душмана избави“ (Псалам 78:41, 42). На крају, заборављање Јеховиних заповести довело је до тога да их је он одбацио (Матеј 21:42, 43).

Изврстан пример поставио је псалмиста који је написао: „Спомињаћу ја  дела Господња; спомињаћу твоја дела стара. Казиваћу ја сва дела твоја, спомињаћу све подвиге твоје“ (Псалам 77:12, 13). Такво медитативно подсећање на прошлу лојалну службу и Јеховине поступке пуне љубави пружиће нам потребну мотивацију, охрабрење и цењење. Такође, ’опомињање на прве дане‘ може послужити да одагна умор и може нас подстаћи да чинимо све што можемо и да верно устрајемо.

Учити из прошлих грешака

Друго, незаборављање може бити средство да се учи из прошлих грешака и њихових последица. С тим у мислима, Мојсије је саветовао Израелце: „Сећај се и не заборави како си гневио Господа, Бога свога, у пустињи. Од дана кад изиђосте из земље египатске па док дођосте на ово место непокорни бејасте Господу“ (Поновљени закони 9:7). Последица такве непослушност од стране Израелаца била је, као што је Мојсије истакао, то да их је Јехова ’Бог њихов, водио четрдесет година по пустињи‘. Зашто су били подстакнути да се сећају тога? Да би их то понизило и да би служило као исправка њихових побуњеничких путева тако да би ’држали заповести Господа, Бога свога, да би ишли путевима његовим и бојали га се‘ (Поновљени закони 8:2-6). Требало је да уче у том смислу да не понављају своје прошле грешке.

Један писац је приметио: „Смотрена особа извлачи корист из личног искуства, а мудра из искуства других.“ Иако је Мојсије позвао Израелски народ да извуче корист разматрањем својих властитих пређашњих грешака, апостол Павле је подсетио друге — хришћанску скупштину првог века и, у проширеном смислу, нас — да извлачимо поуку из тог истог историјског записа. Он је писао: „То се њима [Израелцима] све догађаше, да би служило за пример, а написа се за науку нама, на које су последња времена дошла“ (1. Коринћанима 10:11, курзив наш). Исус Христ је имао у мислима још један древни библијски догађај и потребу да учимо из њега када је рекао: „Спомените се жене Лотове!“ (Лука 17:32; Постање 19:1-26). Енглески песник и филозоф Самјуел Тејлор Колриџ, написао је: „Када би људи могли учити из историје, каквим би нас лекцијама она могла поучити!“

Скромност и захвалност

Треће, сећање може у нама створити Богу угодне особине скромности и захвалности. Док се радујемо многим аспектима нашег светског духовног раја, никада не заборавимо да он почива на извесним грађевинским блоковима. Они обухватају лојалност, љубав, самопожртвованост, одважност упркос несрећи, устрајност, дуготрпљивост и веру — што су особине које су показивала наша хришћанска браћа и сестре који су деценијама раније започињали дело у различитим земљама. У закључку свог извештаја о савременој историји Божјег народа у Мексику, 1995 Yearbook of Jehovah’s Witnesses је рекао: „За особе које се тек однедавно друже с Јеховиним сведоцима, кушње с којима су се суочавали они што су учествовали у започињању дела у Мексику могу бити изненађење. Они су се навикли на духовни рај у коме има обиље духовне хране, у коме има стотине хиљада богобојазних другова, и у коме се служба Богу спроводи на добро организован начин.“

Они који су на почетку утирали пут често су радили сами или у малим изолованим групама. Суочавали су се са усамљеношћу, оскудицом и другим озбиљним испитима интегритета док су истрајавали у објављивању поруке о Краљевству. Иако су многи од ових слугу пређашњег доба напустили земаљску  сцену, како је дирљиво знати да се Јехова сећа њихове верне службе! Апостол Павле је то потврдио када је написао: „Бог није неправедан да заборави труд ваш и љубав коју показасте за име његово“ (Јеврејима 6:10). Ако се Јехова с цењењем сећа, зар не треба да и ми исто то чинимо у духу захвалности?

Они који су однедавно упознати са истином могу стећи овај историјски увид кроз публикацију Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom. a Надаље, ако имамо предност да припадамо породици или хришћанској скупштини чији чланови укључују и старију браћу или сестре који служе дуго година, подстакнути смо у духу Поновљених закона 32:7 да се ’опоменемо старих дана, да погледамо на године прошлих нараштаја. Да питамо оцеве своје, да нам они кажу, старце своје, да нам поведају‘.

Да, присећање на пређашње поступке божанске оданости може нас подстаћи да наставимо да радосно устрајемо у нашој хришћанској служби. Такође, историја садржи лекције које треба да научимо. А медитирање о нашем духовном рају који Бог благосиља, ствара доличне особине скромности и захвалности. Уистину, „сећајте се минулих дана“.

[Фуснота]