Имаш ли божанско гледиште о алкохолним пићима?

ПРЕ око 20 година, археолози су ископали једну стару грађевину од блата и цигле, близу града Урмија, у Ирану. У њој су нашли керамички ћуп који је, по речима научника, стар хиљаде године, и датира још од кад су основане неке врло ране људске насеобине. Недавно, употребљена је најсавременија технологија за испитивање овог ћупа. Научници су се изненадили кад су у њему пронашли најстарији хемијски доказ справљања вина.

Библија такође јасно даје до знања да су се вина, пива и друга алкохолна пића конзумирала од древних времена (Постање 27:25; Проповедник 9:7; Наум 1:10, NW). Као што је случај и с другом храном, Јехова нам као појединцима пружа избор — да пијемо алкохолна пића или да их не пијемо. Исус је често пио вино уз своје оброке. Јован Крститељ се уздржавао од алкохола (Матеј 11:18, 19).

Библија забрањује претеривање у пијењу. Пијанство је грех против Бога (1. Коринћанима 6:9-11). У складу с тим, Јеховини сведоци не дозвољавају да било ко ко постане непокајничка пијаница остане у хришћанској скупштини. Они у скупштини који изабирају да пију алкохолна пића морају то чинити с умереношћу (Титу 2:2, 3).

Безбожно гледиште

Данас многи људи немају божанско гледиште о алкохолним пићима. Лако се може видети да Сотона унапређује злоупотребу овог древног производа. На пример, на неким острвима у јужном Пацифику, обичај је да се мушкарци окупе да пију велике количине домаћег ферментисаног напитка. Ови скупови могу потрајати више сати а одржавају се често — пуно мушкараца одаје се тој пракси свакодневно. Неки то сматрају једноставно саставним делом културе. Покаткад се пиво и жестока пића конзумирају уместо овог локалног домаћег напитка — или као додатак. Често је последица пијанство.

 У једној другој пацифичкој земљи, то да мушкарци умерено троше алкохол скоро да се није чуло. Као опште правило, они кад пију, пију да се напију. Типично, на дан исплате група мушкараца ће се окупити и купити неколико картона пива, од којих сваки садржи по 24 флаше. С пијењем престају тек кад пива понестане. Као последица овога, јавно пијанство је врло уобичајено.

У афричким земљама, традиционално се употребљавају ферментисана пића, какво је палмино вино и друга локална пића. У неким друштвима, традиција диктира да се мора послужити алкохол кад се угошћују гости. Гостољубив домаћин обично износи више него што његов посетилац може попити. У једном подручју обичај је да се пред сваког посетиоца изнесе 12 флаша пива.

Многе јапанске фирме за своје запослене организују излете аутобусима. Такође се носе и велике количине алкохолних пића, а пијанство се одобрава. Неки од ових излазака с фирмом трају два до три дана. Према часопису Asiaweek, у Јапану, „од узгајивача пиринча па до богатих политичара, човекова мужевност традиционално се мери количином алкохола коју може сљуштити“. Слични трендови примећују се и у другим азијским земљама. Asiaweek наводи да „Јужнокореанци сада цугају више алкохола по особи него људи било где другде у свету“.

Пијење на теревенкама постало је раширена пракса у студентским градовима у Сједињеним Државама. Према публикацији The Journal of the American Medical Association, „већина оних који пију на теревенкама не сматра да има проблем с пићем“. a То не треба да нас изненади јер медији у многим земљама промовишу пијење као пустоловну, помодну и префињену активност. Ова пропаганда често нарочито циља на младе.

У Британији, узимање пива се у раздобљу од 20 година удвостручило, а конзумирање јаких пића утростручило. Особе почињу да пију у млађем узрасту, и више жена пије. Слични трендови се примећују у источноевропским и латиноамеричким земљама. То истичу сразмерно растуће стопе алкохолизма и жртава у удесима повезаним с алкохолом. Јасно је, постоји недвосмислени пораст злоупотребе алкохола широм света.

 Шта је превише?

Библијско гледиште о алкохолним пићима је уравнотежено. С једне стране, Писмо каже да је вино од Јехове Бога дар ’који срце човека весели‘ (Псалам 104:1, 15). С друге стране, осуђујући претеривање, Библија користи изразе ’прекомерно пиће‘, ’пијанчење, пировање, пијанке‘, ’одани многом вину‘, и бити ’подан вину‘ (Лука 21:34; 1. Петрова 4:3, Ча; 1. Тимотеју 3:8, Ча; Титу 2:3, Ча). Али, шта је „много вина“? Како хришћанин може одредити шта представља божанско гледиште о алкохолним пићима?

Није тешко препознати пијанство. Његове последице су описане у Библији речима: „Коме јаох?, коме куку?, коме свађа?, коме вика?, коме ране ни за што?, коме очи крваве? Онима који покрај вина седе, који вина помешана траже... Очи твоје тражиће туђинке [„Твоје очи ће видети чудне ствари“, NW] и срце ће твоје настрано говорити“ (Пословице 23:29-33).

Превише алкохола може изазвати збуњеност, халуцинације, несвест и друге поремећаје ума и тела. Под утицајем алкохола, особа може изгубити контролу над својим понашањем, правећи штету себи или другима. Пијанице су познате да се упуштају у смешно, увредљиво или неморално понашање.

Пити до тачке пијанства, уз горе поменуте последице, дефинитивно је претерано пијење. Међутим, особа може показати да јој умереност недостаје и без испољавања свих ових карактеристичних знакова пијанства. Дакле, питање да ли је неко превише попио често је отворено за расправу. Где је црта између умерености и претеривања?

Чувај своју разборитост

Библија не поставља границе пружајући проценат концентрације алкохола у крви, или неке друге мере. Толеранција на алкохол разликује се од особе до особе. Ипак, библијска начела се примењују на све хришћане и могу нам помоћи да развијемо божанско гледиште о алкохолним пићима.

Исус је рекао да је прва заповест „љуби Господа, Бога свога, свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим“ (Матеј 22:37, 38). Алкохол има директан утицај на ум, и претеривање би се сукобило с твојом послушношћу овој највећој од свих заповести. Оно озбиљно може реметити добро расуђивање, способност решавања проблема, испољавања уздржавања и других важних функција ума. Писмо нас саветује: „Чувај мудрост и разборитост. Живот ће оне души твојој бити, накит грлу твоме“ (Пословице 3:21, 22).

Апостол Павле умољава хришћане: „[Принесите] телеса своја у жртву живу, свету, угодну [„прихватљиву“, NW], Богу, и то да буде ваше разумно богослужење“ (Римљанима 12:1). Да ли би хришћанин био ’прихватљив Богу‘ ако пије алкохол у тој мери да се одриче свог ’разума‘? Обично, онај ко неумерено пије постепено ствара толеранцију на алкохол. Може сматрати да је његово прекомерно пијење — за њега — испод прага пијанства. Па ипак, сасвим би могло бити да он развија једну нездраву зависност од алкохола. Да ли би таква особа могла принети своје тело „у жртву живу, свету“?

Било која количина алкохола која шкоди твојој „практичној мудрости и способности мишљења“ као хришћанина, превише је за тебе.

Шта обликује твоје гледиште о алкохолу?

Хришћанин треба да процени да ли на његов став према пијењу утичу тренутни трендови или традиције. Што се тиче алкохолних пића, ти сигурно не би желео да свој избор направиш на темељу  културних трендова или медијске пропаганде. Кад процењујеш свој став, питај се: ’Да ли на њега утиче оно што је прихватљиво у друштву? Или мојим пијењем управљају библијска начела?‘

Иако Јеховини сведоци нису антикултура, они разумеју да Јехова мрзи на многе поступке који су данас широко прихваћени. Нека друштва одобравају абортусе, полигамију, трансфузију крви или хомосексуалност. Хришћани, међутим, поступају у складу с Божјим гледиштем о овим стварима. Да, божанско гледиште ће мотивисати хришћанина да мрзи такве поступке, без обзира на то да ли су културолошки прихватљиви или нису (Псалам 97:10).

Библија говори о ’вољи многобожаца‘, која укључује ’пијанчења‘ и ’пијанке‘. Израз ’пијанке‘ преноси мисао о окупљањима која се организују са изразитом сврхом конзумирања великих количина алкохола. Изгледа да су у библијска времена неки који су се поносили својом наводном способношћу да пуно попију и носе то, покушали да натпију друге, или су покушавали да утврде ко може да попије највише. Апостол Петар указује на ову врсту понашања као на „поплаву раскалашености“ у којој хришћани који су се покајали више немају удела (1. Петрова 4:3, 4, Ча).

Да ли би било разумно да хришћанин усвоји гледиште да све док се не опије, у ствари уопште није важно где је, када, или колико попио? Можемо упитати, да ли је то божанско гледиште? Библија каже: „Ако дакле једете, ако пијете,  или ако што друго чините, све на славу Божју чините“ (1. Коринћанима 10:31). У групи мушкараца која се окупља да би пила велике количине алкохола на јавном месту можда се неће сви опити, али да ли би њихово понашање донело славу Јехови? Библија саветује: „Не владајте се по овоме веку, него се преобразујте обновљењем ума свога, да бисте могли осетити колико је добра и угодна и савршена воља Божја“ (Римљанима 12:2).

Избегавај да спотичеш друге

Интересантно је да баш те исте културе које толеришу претеривање у пићу, негодују кад нека тешка пијаница тврди да је Божји човек. У једној малој заједници на јужном Пацифику, један посматрач је рекао: „Дивим вам се. Ви проповедате истину. Али проблем који ми запажамо је да ваши људи пију превише грога.“ Како се извештава, ти појединци се нису напили, али ипак тај детаљ није био тако очит за многе у тој заједници. Посматрачи би лако могли закључити да попут већине других мушкараца који су на скуповима где се пије, и Сведоци се такође напију. Може ли хришћански слуга који је на дугим скуповима где се пије, задржати добру репутацију и испунити своју јавну службу са слободом говора? (Дела апостолска 28:31).

Извештај из једне европске земље показује да понекад нека браћа и сестре стижу у Дворану Краљевства с јаким задахом алкохола. То је узнемирило савест других. Библија саветује: „Добро је не јести меса и вина не пити, и оно не чинити што би за твог брата било узрок спотицања“ (Римљанима 14:21). Божанско гледиште о алкохолним пићима нагнаће зрелог хришћанина да буде осетљив с обзиром на савест других, чак и ако то у извесним околностима значи одрицање од алкохола.

Хришћани су недвосмислено друкчији

Нажалост, овај свет чини много тога што вређа Јехову, тиме што злоупотребљава добре ствари које је он дао човечанству, укључујући и алкохолна пића. Сваки предани хришћанин треба да настоји да избегава преовладавајућа безбожна гледишта. Тако ће људи бити у могућности да виде „разлику... измеђ’ праведнога и бездушника, измеђ’ оног који Богу служи и онога који му не служи“ (Малахија 3:18).

Кад су у питању алкохолна пића, „разлика“ између Јеховиних сведока и света треба да буде недвосмислена. Пијење алкохолних пића није централна ствар у животу правих хришћана. Они не експериментишу с границом њихове толеранције на алкохол, опасно се приближавајући пијаности; нити дозвољавају да алкохолна пића нашкоде или на било који начин ремете њихову службу Богу целом душом и чистим умом.

Као група, Јеховини сведоци имају божанско гледиште о алкохолним пићима. Како стоји ствар с тобом? Свако од нас може рачунати на Јеховине благослове док следимо библијску инструкцију „да се одрекнемо бездушности и жудњи овога света и да паметно, праведно, побожно поживимо на овоме свету“ (Титу 2:12).

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 28. страни]

Послушај своје вољене

Онај који неумерено пије често је последњи који схвати да има проблем. Рођаци, пријатељи и хришћанске старешине не треба да оклевају да понуде помоћ вољеној особи којој недостаје умереност. С друге стране, ако вољене особе изразе узнемиреност због твојих навика пијења алкохола, вероватно имају добар разлог за то. Узми у обзир оно што ти говоре (Пословице 19:20; 27:6).