„Па где је ваша црква?“

ЈЕХОВИНИМ СВЕДОЦИМА у Мозамбику се често поставља ово питање. Искрено речено, на њега је све донедавно било тешко одговорити. То је због тога што Јеховини сведоци нису уживали правно признање у овој земљи све до 1991. Према томе, није било могуће имати јасно препознатљива и утврђена места обожавања.

Међутим, ова ситуација се променила 19. фебруара 1994. Тог топлог, сунчаног дана, биле су посвећене прве две Дворане Краљевства икада саграђене у Мозамбику. Укупно су 602 особе дошле на посвећење ових лепих места за састајање у лучком граду Беира, отприлике на половини обалне линије Мозамбика. Она ће служити потребама три скупштине у том граду.

Читав пројекат, од постављања темеља до завршетка зграда, захтевао је годину и два месеца напорног рада. Често је 30 и више добровољаца из суседног Зимбабвеа долазило и радило раме уз раме с локалним Сведоцима. Пошто нису сви могли бити смештени у мисионарском дому у Беири, који је служио као база операција, неки су камповали око дома током викенда̂, а понекад и недељама заредом.

Место Дворане Краљевства за скупштине Масамба и Мунхава лоцирано је на главном путу Беире. „У врло испуњеном дану, када је посао ишао брзо и кад је напредак био веома приметан“, опазио је један мисионар, „видели смо саобраћајне удесе док су возачи који су ту пролазили зурили у Дворану Краљевства, скоро заборављајући на волан.“ Многи су застали да би посматрали рад, а нарочито су били импресионирани присуством различитих раса које су заједно радиле као један.

Пуно планирања и организовања уложено је у овај посао. За разлику од многих  других пројеката у овом делу света, где су материјал и средства оскудни, рад на Дворанама Краљевства никада није стао због недостатка залиха. У једној прилици, било је потребно 800 џакова цемента, а на једином месту на којем би се могла обезбедити та залиха није било потребних џакова у које би се ставио цемент. Браћа су ступила у везу с канцеларијом подружнице Watch Tower Societyja у главном граду, Мапуту; џакови су послати авионом, однесени у фабрику цемента и напуњени. Рад је без прекида ишао даље.

У једној другој прилици, када су постављане скеле за кров, радној групи су фалиле челичне гредице. Због изузетне оскудице, челик за овај пројекат био је увезен са удаљености од 600 километара! Један из радне групе приступио је човеку који је посматрао и упитао га да ли зна где би могли наћи челик како би довршили посао. Овај човек је узвратио: „Стојим овде већ више од сата, и мора да то није случајно. Не могу а да се не дивим послу који обављате и духу овог пројекта. Баш имам тај челик који је вама потребан, и биће ми задовољство да вам га уступим као поклон.“ Испало је да је то било изузетно правовремено снабдевање.

Многи посматрачи су се питали која велика грађевинска фирма стоји иза овог пројекта. Наравно, радној групи је било велико задовољство да им каже да су то Јеховини сведоци који своје услуге добровољно стављају на располагање. Шта је нарочито импресионирало посматраче? „Ви сте уједињен народ“, рекао је један. „Иако различитих раса, ви радите заједно као браћа.“ Резултат је био да су многи дошли да траже библијске студије. Такође је то утицало на састанке. На пример, просечан број присутних у скупштини Манга скоро је дупло већи од броја Сведока.

Нове Дворане Краљевства су се заиста показале као велики благослов за локалне Сведоке. Већина њих раније се састајала на просто уређеним местима с кровом од траве или од неколико танких тканина изнад главе, у дворишту, или у малој соби неког приватног дома. Они су често покисли кад је падала киша; па ипак верно су посећивали састанке. Деценијама, то су биле једине „Дворане Краљевства“ за које су Сведоци у Мозамбику знали. Брат Китано Габриел, старешина у скупштини Масамба, изјавио је: „Захвални смо нашој браћи широм света која су допринела реализацији овог пројекта.“ Један млади Сведок се присећа: „Кад смо били у Карику („преваспитним домовима“ где су Јеховини сведоци били интернирани приближно 12 година), обично бисмо говорили ’устрајаћемо верни, и Јехова ће нас наградити‘. Ова нова Дворана Краљевства је награда од Јехове.“ Њихове речи изражавају њихову дубоку захвалност и одлучност да хвале Јехову.

Многи млади који су учествовали у градњи били су прожети пионирским духом и касније су започели с општом пионирском службом. Млада Изабела, општи пионир из скупштине Манга, док је гледала беспрекорно чисту Дворану Краљевства дан пре њеног посвећења, приметила је: „За мене, ово је најлепше место у граду Беира. То што сам ту за мене је највеће задовољство.“ Адао Коста, мисионар, објаснио је да је локална власт била врло спремна на сарадњу, и да је дозволила специјалне увозне процедуре, јер је знала за поштење Сведока. Затим је додао: „Иако смо се јако уморили, била је радост видети плодове свег овог рада на Јеховину част и славу.“

Сада, кад год неки пријатељски расположен становник града Беира упита „Па где је ваша црква?“ Сведоци га упућују у једну од две нове Дворане Краљевства и узвраћају речима попут: „Налази се на Међународном путу, Авенида Акордо де Лусака, баш преко пута Полицијске станице четврте дивизије.“ А затим, додају једну исправку: „Само, то није црква. То је Дворана Краљевства!“

[Мапа/Слике на 20. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

АФРИКА

Мозамбик

Мапуто

Беира

[Извор]

Карта: Mountain High Maps® Copyright © 1995 Digital Wisdom, Inc.