Шта је најважније у твом животу?

„Покажи ми пут којим да идем“ (ПСАЛАМ 143:8).

1. Шта је краљ Соломон закључио у вези с људским тежњама и достигнућима?

 КАО и свако други, вероватно знаш да је живот пун активности и брига. Кад размишљаш о томе, неке од њих можеш идентификовати као битне. Друге активности и бриге су мање важне или су чак безвредне. То што си свестан тога значи да се слажеш с једним од најмудријих људи који су икада живели, с краљем Соломоном. Након што је темељно размотрио животне активности, он је закључио: „Бога се бој и заповести његове држи, јер је то човеку све“ (Проповедник 2:4-9, 11; 12:15). Шта то значи за нас данас?

2. Које темељно питање богобојазни људи треба да себи поставе, што води до којих с тим повезаних питања?

² Ако желиш да се ’бојиш Бога и држиш његове заповести‘, постави себи следеће изазовно питање: ’Шта је најважније у мом животу?‘ Истина, можда о овом питању не размишљаш сваког дана, али зашто га не би осмотрио сада? У ствари, оно наводи на нека с тим повезана питања, као што су: ’Да ли можда стављам превелик нагласак на свој посао или своју професију или на материјалне ствари? Како се мој дом, моја породица и они које волим уклапају у ту слику?‘ Млада особа може да се пита: ’До које мере образовање заокупља моју пажњу и моје време? Стварно, да ли је мој главни интерес хоби, спорт, неки облик забаве или технологија?‘ И без обзира на нашу старост или на нашу ситуацију, с правом треба да се питамо: ’На ком је месту у мом животу служење Богу?‘ Вероватно ћеш се сложити да су потребни приоритети. Али како и где можемо добити помоћ да их мудро поставимо?

3. Шта постављање приоритета укључује за хришћане?

³ „Најважније“ има основно значење о нечему што долази испред свега другог или што треба осмотрити као прво. Било да си један од Јеховиних сведока или си међу милионима искрених студената Божје Речи повезаних с њима, узми у обзир следећу истину: „Све своје време има, свака ствар под небом има своје време“ (Проповедник 3:1). То с правом укључује да с љубављу показујеш бригу за породичне односе (Колошанима 3:18-21). Ту спада да на поштен начин збрињаваш своје домаћинство преко световног запослења (2. Солуњанима 3:10-12; 1. Тимотеју 5:8). А ради промене ритма, можеш одвојити време за неки хоби или за повремену забаву или рекреацију. (Упореди с Марком 6:31.) Ипак, кад озбиљно размислиш, зар не видиш да ништа од тога није најважније у животу? Нешто друго је још важније.

4. Како се Филипљанима 1:9, 10 односи на наше постављање приоритета?

⁴ Вероватно увиђаш да су библијска начела за вођство вредна помоћ у постављању приоритета и у доношењу мудрих одлука. На пример, хришћани су у Филипљанима 1:9, 10 подстакнути да ’све више и више изобилују у познању и пуном разуму‘. С којим циљем? Апостол  Павле је додао: ’Да би разабрали шта је најбоље [„важније“, NW].‘ Зар то нема смисла? На темељу тачног спознања, разборит хришћанин може утврдити шта треба да буде од првенственог интереса — најважније — у животу.

Узор у погледу тога шта је најважније

5. Описујући узор који је остављен хришћанима, како Писмо показује шта је било најважније у Исусовом животу?

⁵ Једну драгоцену фасету спознања налазимо у речима апостола Петра: „На то сте и позвани, јер и Христос претрпи за вас, и вама остави углед да идете његовим трагом“ (1. Петрова 2:21). Да, да бисмо пронашли одговоре што се тиче тога шта је најважније у животу, можемо истражити шта је Исус Христ научавао о томе. Псалам 40:9 пророчански је рекао о њему: „Извршићу, Боже мој, ја вољу твоју, закон твој је у мом срцу.“ Ево како је он изразио ту исту мисао: „Јело је моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да довршим дело његово“ (Јован 4:34; Јеврејима 12:2).

6. Како можемо имати исте резултате које је имао Исус у стављању Божје воље на прво место?

⁶ Запази тај кључ — вршење Божје воље. Исусов пример наглашава шта његови ученици с правом треба да учине најважнијим у свом животу, јер је он рекао да ће „сваки савршени ученик бити као и учитељ његов“ (Лука 6:40). И као што је Исус ишао путем који му је наменио његов Отац, он је показао да је у задржавању Божје воље на најважнијем месту било „обиље радости“ (Псалам 16:11; Дела апостолска 2:28). Да ли видиш шта то подразумева? Кад Исусови следбеници изаберу да најважнија ствар у њиховом животу буде вршење Божје воље, они ће доживети „обиље радости“ и прави живот (1. Тимотеју 6:19). Зато постоји више разлога да вршење Божје воље буде приоритет у нашем животу.

7, 8. С којим се кушњама Исус суочио, и шта можемо научити из тога?

⁷ Одмах након што је Исус симболизовао своје представљање да врши Божју вољу, Ђаво је настојао да га одврати. Како? Искушењима на три подручја. Исус је сваки пут одговорио библијским, недвосмисленим изразима (Матеј 4:1-10). Али чекале су га даљње кушње — прогонство, ругање, издаја од Јуде, лажне оптужбе и затим смрт на мученичком стубу. Па ипак, ниједна од тих кушњи није навела Божјег лојалног Сина да скрене са свог пута. У једном критичном часу, Исус се молио: „Не како ја хоћу, него како ти хоћеш... нека буде воља твоја“ (Матеј 26:39, 42). Зар овај аспект узора  који нам је остављен не треба снажно да мотивише сваког од нас, наводећи нас да будемо „постојани у молитви“? (Римљанима 12:12).

⁸ Да, кад постављамо приоритете у животу, нарочито је корисно божанско вођство, посебно ако се суочавамо с непријатељима истине и противницима Божје воље. Сетимо се усрдне молбе верног краља Давида за вођство кад је доживљавао непријатељско противљење. То ћемо разумети док осматрамо део 143. псалма. То треба да нам помогне да разаберемо како можемо ојачати наш лични однос с Јеховом и бити оснажени да на главном месту у нашем животу задржимо вршење Божје воље.

Јехова чује наше молитве и одговара на њих

9. (а) Иако је Давид био грешник, шта откривају његове речи и поступци? (б) Зашто не треба да се предајемо у вршењу онога што је исправно?

⁹ Иако је био грешни смртник, Давид је имао веру да ће Јехова саслушати његову усрдну молбу. Он се понизно молио: „Господе услиши молбу моју прими ми молитву моју! По истини својој и по правди својој услиши ме! Не направи суд са слугом својим, јер нико жив није прав пред тобом“ (Псалам 143:1, 2). Давид је био свестан своје несавршености, али је његово срце ипак било цело према Богу. Зато је био уверен да ће добити одговор у праведности. Зар нас то не охрабрује? Иако не достижемо Божју праведност, можемо бити уверени да нас он чује ако је наше срце цело према њему (Проповедник 7:20; 1. Јованова 5:14, ДК). Док истрајавамо у молитви, морамо бити концентрисани на то да ’надвладавамо зло добрим‘ у овим злим временима (Римљанима 12:20, 21; Јаков 4:7).

10. Зашто је Давид имао периоде забринутости?

¹⁰ Давид је имао непријатеље, баш као и ми. Било као бегунац од Саула, присиљен да тражи уточиште на усамљеним, неприступачним местима, или као краљ кога стално нападају непријатељи, Давид је имао своје периоде забринутости. Он је описао како је то утицало на њега: „Гони душман душу моју... у мрак ме тера. Трне дух мој у мени, нестаје у мени срца мога“ (Псалам 143:3, 4). Да ли си и ти имао разлога да се осећаш слично?

11. С којим се периодима забринутости суочавају данашње Божје слуге?

¹¹ Притисак непријатеља, кушње због озбиљне економске тешкоће, озбиљна болест или други забрињавајући проблеми наводе неке од Божјег народа да се осећају као да ће се њихов дух предати. Повремено и њихово срце као да је нестало. То је као да појединачно узвикују: „Зато што си учинио да видим многе невоље и несреће, оживи ме опет... Окружи ме и утеши ме“ (Псалам 71:20, 21, NW). Како су они добили помоћ?

Како се суочити с непријатељским напорима

12. Како се краљ Давид суочио с опасношћу и кушњама?

¹² Псалам 143:5 показује шта је Давид урадио када је био притиснут опасношћу и великим кушњама: „Помињем дане старе, пребрајам сва дела твоја, размишљам о делима руку твојих.“ Давид се присећао Божјих поступака са својим слугама и како је он сам доживљавао избављење. Он је медитирао о ономе што је Јехова урадио због свог великог имена. Да, Давид је наставио да се бави Божјим делима.

13. Кад се суочавамо с кушњама, како ће нам размишљање о древним и данашњим примерима верних слугу помоћи да издржимо?

¹³ Зар се не сећамо често Божјих поступака с његовим народом? Па наравно! То укључује досије који је оставио ’велики облак сведока‘ из претхришћанских времена (Јеврејима 11:32-38; 12:1, Ча). Помазани хришћани из првог века такође су били охрабрени да се ’сећају ранијих  дана‘ и онога што су претрпели (Јеврејима 10:32-34, Ча). Како је с искуствима Божјих слугу у савремено доба, као што су она која су испричана у књизи Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom? a Извештаји који су документовани ту и другде омогућују нам да се присетимо како је Јехова помагао свом народу да издржи забране, затварања, акције руље и концентрационе и радне логоре. Ту су биле кушње у ратом погођеним земљама, као што су Бурунди, Либерија, Руанда и бивша Југославија. Кад се појавило противљење, Божје слуге су издржале зато што су задржале снажан однос с Јеховом. Његова рука је подупрла оне који су вршење његове воље учинили најважнијим у свом животу.

14. (а) Који је један пример тога да Бог подупире особу у ситуацији која може бити слична нашој? (б) Шта учиш из тог примера?

¹⁴ Међутим, можда ћеш одговорити да ти ниси доживео такво брутално злостављање, и можда мислиш да вероватно никада нећеш ни доживети. Ипак, Бог не подржава свој народ само у ономе што би неки могли сматрати драматичним околностима. Он подржава многе „просечне“ појединце у „нормалним“ околностима. Ево само једног од многих примера: да ли препознајеш горњу фотографију, и да ли ти она помаже да се присетиш Божјих поступака са његовим народом? Та фотографија се појавила у Кули стражари од 1. децембра 1996. Да ли си прочитао извештај који је испричала Пенелопа Макрис? Какав изврстан пример хришћанског интегритета! Можеш ли се сетити шта је она подносила од комшија, како се борила с озбиљним болестима и које је напоре улагала да остане у пуновременој служби? А како је с њеним награђујућим искуством у Митилену? Ствар је у следећем: да ли на такве примере гледаш као на помоћ за све нас у постављању приоритета, у томе да на прво место у животу стављамо вршење Божје воље?

15. Који су неки Јеховини поступци о којима треба да медитирамо?

¹⁵ Кад медитирамо о Јеховиним активностима, као што је то чинио Давид, то нас јача. У извршавању своје намере, Јехова је начинио припрему за спасење преко смрти свог Сина, његовог ускрсења и прослављања (1. Тимотеју 3:16). Он је успоставио своје небеско Краљевство, очистио је небеса од Сотоне и његових демона и обновио је право обожавање овде на земљи (Откривење 12:7-12). Он је изградио један духовни рај и благословио је свој народ порастом (Исаија 35:1-10; 60:22). Његов народ данас пружа завршно сведочанство пре избијања велике невоље (Откривење 14:6, 7). Да, имамо доста тога о чему можемо медитирати.

16. С чиме смо охрабрени да се бавимо, и шта ће то утиснути у нас?

¹⁶ То што се бавимо делима Божјих руку уместо да будемо преокупирани људским настојањима, утискује у нас да је Јеховина примењена сила неодољива. Ипак, та дела нису ограничена на предивна физичка дела стварања на небесима и овде на земљи (Јов 37:14; Псалам 19:2; 104:24). Његова чудесна дела укључују акције избављења његовог народа од непријатељских тлачитеља, као што је показано у искуствима његовог древног изабраног народа (Излазак 14:31; 15:6).

 Познавати пут којим да идемо

17. Колико је Јехова био стваран за Давида, и како ми можемо бити охрабрени тиме?

¹⁷ Давид је молио за помоћ да се његов животни сок не би осушио у њему: „Пружам к теби руке своје; уздише за тобом душа моја као суха земља, жедна пред тобом. Похитај, услиши ме, Господе! Нестаје духа мога. Не одвраћај лица свога од мене! Да не будем као они што у гроб силазе“ (Псалам 143:6, 7). Давид, један грешник, знао је да је Бог свестан његове ситуације (Псалам 31:8). Понекад и ми можемо осећати да је наша духовност пала на ниске гране. Али, ситуација није безнадежна. Јехова, који чује наше молитве, може убрзати наш опоравак тако што нас окрепљује преко старешина пуних љубави, чланака у Кули стражари или делова на састанцима који изгледа да су обликовани баш за нас (Исаија 32:1, 2).

18, 19. (а) За шта треба да се усрдно молимо Јехови? (б) У шта можемо бити сигурни?

¹⁸ Наше поуздање у Јехову наводи нас да га усрдно молимо: „Милост [ми] своју јави, јер се у те уздам. Покажи ми пут којим да идем“ (Псалам 143:8). Да ли је он изневерио сестру Макрис, која је била изолована на једном грчком острву? Хоће ли онда изневерити тебе док вршење његове воље чиниш најважнијом ствари у свом животу? Ђаво и његови заступници волели би да омету или да потпуно обуставе наше дело објављивања Божјег Краљевства. Било да служимо у земљама где је право обожавање уопште узев дозвољено или служимо тамо где је оно забрањено, наше уједињене молитве усклађују се с Давидовом молбом: „Избави ме од непријатеља мојих, Господе, јер ја заклон у теби тражим“ (Псалам 143:9). Наша безбедност од духовне несреће лежи у боравку у заклону Свевишњега (Псалам 91:1).

¹⁹ Наше уверење у оно што је најважније чврсто је утемељено (Римљанима 12:1, 2). Одупири се онда настојањима света да ти наметне оно што он сматра да је важно у људском планирању ствари. Нека и даље сваки аспект твог живота одражава оно за шта знаш да је најважније — вршење Божје воље (Матеј 6:10; 7:21).

20. (а) Шта смо научили о Давиду из Псалма 143:1-9? (б) Како данашњи хришћани одражавају Давидов дух?

²⁰ Првих девет стихова 143. псалма подвлаче Давидов близак лични однос с Јеховом. Кад је био окружен непријатељима, он је слободно молио Бога за вођство. Он је изливао своје срце, тражећи помоћ да би ишао правим путем. Слично је данас с остатком духом помазаних особа на земљи и с њиховим друговима. Они сматрају да је њихов однос с Јеховом драгоцен док га моле за вођство. Они на првом месту задржавају вршење Божје воље, упркос притисцима Ђавола и света.

21. Зашто је важно да пружамо добар пример ако желимо поучити друге о томе шта треба да буде најважније у њиховом животу?

²¹ Милиони који проучавају Библију с Јеховиним сведоцима треба да увиде да је вршење Божје воље најважније. Ми им можемо помоћи да то разумеју кад осматрамо 13. поглавље књиге Спознање које води до вечног живота, које наглашава  начела која су укључена у то да будемо послушни Речи. b Наравно, они из нашег примера треба да виде оно чему их поучавамо. После релативно кратког времена, и они ће упознати пут којим треба да иду. Док ти милиони лично увиђају шта треба да буде од првенствене важности у њиховом животу, многи ће бити мотивисани да предузму кораке предања и крштења. После тога, скупштина може да им помогне да наставе да иду путем живота.

22. Која ћемо питања размотрити у следећем чланку?

²² Многи спремно признају да Божја воља треба да буде од највеће важности у њиховом животу. Међутим, како Јехова прогресивно поучава своје слуге да врше његову вољу? Које им то користи доноси? Та питања, заједно с осматрањем кључног стиха, Псалма 143:10, размотрићемо у следећем чланку.

[Фусноте]

Који је твој одговор?

◻ Примењујући Филипљанима 1:9, 10, како можемо поставити приоритете?

◻ Како је Исус показао шта је било најважније у његовом животу?

◻ Шта можемо научити из Давидових поступака кад је он био у кушњи?

◻ На који нам начин данас помаже Псалам 143:1-9?

◻ Шта треба да буде најважније у нашем животу?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Давидови поступци су показали његово ослањање на Јехову

[Извор]

Репродуковано из Illustrirte Pracht - Bibel/Heilige Schrift des Alten und Neuen Testaments, nach der deutschen Uebersetzung D. Martin Luther’s