Јероним — контроверзни пионир у превођењу Библије

ДАНА 8. априла 1546, Сабор у Тренту је одлучио да латинску Вулгату „[Католичка] Црква одобрава... и да се нико не усуди нити осмели да је под било којим изговором одбаци“. Иако је Вулгата била завршена преко хиљаду година раније, она и њен преводилац, Јероним, дуго су били предмет полемика. Ко је био Јероним? Зашто су он и његов библијски превод били контроверзни? Како његов рад утиче на данашње превођење Библије?

Развој једног изучаваоца

Јеронимово латинско име било је Еузебије Хиероним. Рођен је око 346. н. е., у Стридону, у римској провинцији Далмацији, близу данашње границе између Италије и Словеније. a Његови родитељи су били релативно богати, тако да је у раном узрасту искусио предности новца, стичући образовање у Риму код реномираног граматичара Доната. Јероним се показао као надарен студент граматике, реторике и филозофије. Током овог периода, почео је да изучава и грчки.

Након што је 366. н. е. напустио Рим, Јероним је лутао и на крају је завршио у Аквилеји, у Италији, где се упознао с концептом аскетизма. Привучен тим гледиштима екстремног самоодрицања, провео је с једном групом пријатеља неколико наредних година живећи као аскета.

Године 373. н. е., та група се из непознатог разлога растурила. Разочаран, Јероним је одлутао на исток преко Битиније, Галатије и Киликије, и на крају је стигао у Антиохију, у Сирији.

 Ово дуго путовање узело је свој данак. Исцрпљеног и слабога здравља, Јеронима је скоро савладала грозница. „Ех, кад би ме Господ Исус Христ у тренутку пренео код тебе“, рекао је пишући једном пријатељу. „Моје сирото тело, слабо чак и када му је добро, сломљено је.“

Као да му болест, усамљеност и унутрашњи сукоби нису били довољни, Јероним се ускоро суочио с још једном кризом — духовном. У једном сну, он је видео како је „довучен пред [Божју] судску столицу“. Кад је био замољен да се представи, Јероним је рекао: „Ја сам хришћанин.“ Али онај који је био на престолу одмах је узвратио: „Неистину збориш, ти си Цицеронов, а не Христов следбеник.“

До тада је Јеронимова страст за учењем првенствено била усредсређена на изучавање паганских класичара, а не на Божју Реч. „Пекла ме је савест“, рекао је. У нади да ће поправити ствари, Јероним се у сну заветовао: „Господе, ако икада поново будем имао световну књигу или ако икада поново будем ишта такво читао, онда сам те се одрекао.“

Касније је Јероним уверавао како није могао бити одговоран за завет који је дао у сну. Међутим, чврсто је решио да испуни свој завет — бар из принципа. Тако је Јероним отишао из Антиохије и потражио самоћу у Калкису, у Сиријској пустињи. Живећи као пустињак, сав се био удубио у проучавање Библије и теолошке литературе. Рекао је: „Читао сам Божје књиге с већом ревношћу него што сам пре читао људске књиге.“ Такође је научио и локални сиријски језик и почео је да изучава хебрејски уз помоћ једног Јеврејина који се обратио на хришћанство.

Папина наруџба

Након приближно пет година монашког живота, Јероним се вратио у Антиохију како би наставио своја изучавања. Међутим, кад је стигао, установио је да је црква била дубоко подељена. Заиста, још док је био у пустињи, Јероним се обратио папи Дамасу за савет, говорећи: „Црква је подељена на три фракције, и свака пошто пото жели да ме уграби за себе.“

С временом, Јероним је одлучио да стане на страну Паулина, једног од три човека који су тежили за титулом антиохијског бискупа. Јероним се сложио да га Паулин зареди под два услова. Као прво, желео је да има слободу да тежи за својим монашким амбицијама. И као друго, инсистирао је на томе да и даље буде изузет од било каквих свештеничких обавеза служења у некој цркви.

Године 381. н. е., Јероним је пратио Паулина на Сабор у Константинопољу и након тога је наставио с њим за Рим. Папа Дамас је брзо запазио Јеронимове научне и лингвистичке способности. За мање од годину дана, Јероним је био изабран на престижан положај личног Дамасовог секретара.

Као секретар, Јероним није зазирао од контроверзи. Ако ништа друго, изгледа да га је то привлачило. На пример, наставио је да живи као аскета усред раскошног папског двора. Поред тога, промовишући свој аскетски начин живота и жестоко говорећи против световне неумерености свештенства, Јероним је створио позамашан број непријатеља.

Међутим, упркос својим клеветницима, Јероним је добио пуну подршку папе Дамаса. Папа је имао добар разлог да охрабри Јеронима да настави са истраживањем Библије. У то време је у употреби било пуно латинских превода Библије. Многи су били немарно преведени, и имали су грубе грешке. Још једна Дамасова брига била је то што је језик делио источна и западна подручја цркве. Мало њих са истока је знало латински; још мање њих са запада је знало грчки.

Стога је папи Дамасу било стало до ревидираног латинског превода Јеванђеља. Дамас је желео превод који би тачно одражавао оригинални грчки, а да ипак буде речит и јасан на латинском. Јероним је био један од неколико изучавалаца који  су могли да направе такав превод. Пошто је течно говорио грчки, латински и сиријски, и довољно знао хебрејски, био је кадар за такав посао. Тако је уз Дамасово овлашћење Јероним отпочео пројекат који ће му одузети више од наредних 20 година живота.

Полемика се појачава

Иако је јако брзо преводио Јеванђеља, Јероним је показао јасну, научну технику. Упоређујући све грчке манускрипте који су тада стајали на располагању, извршио је исправке у латинском тексту, и у стилу и у садржају, како би га учинио ближим грчком тексту.

Јеронимов превод четири Јеванђеља углавном је био лепо примљен, као што је то био случај с његовом латинском ревизијом Псалама, који су се темељили на тексту грчке Септуагинте. Па ипак, још увек је имао критичаре. „Извесна подла створења“, писао је Јероним, „намерно су ме нападала с оптужбом да сам настојао да исправим одломке у јеванђељима, против овлашћења оцева и мишљења целога света.“ Такве осуде су се појачале након смрти папе Дамаса 384. н. е. Јеронимов однос с новим папом није био тако повољан, те је он одлучио да напусти Рим. Још једном, Јероним је кренуо пут истока.

Развој изучаваоца хебрејског

Године 386. н. е., Јероним се населио у Витлејему, где ће остати до краја свог живота. Тамо га је пратила једна групица оданих следбеника, укључујући и Паулу, једну имућну жену племићког порекла из Рима. Паула је под утицајем Јеронимовог проповедања усвојила аскетски начин живота. Уз њену финансијску подршку, био је основан један манастир под Јеронимовом управом. Тамо је он обављао свој научни рад и довршио највећи посао у свом животу.

Пошто је живео у Палестини, Јероним је био у могућности да побољша разумевање хебрејског. Платио је неколико јеврејских учитеља да му помогну да разуме неке од тежих аспеката тог језика. Међутим, то чак ни с учитељем није ишло лако. Што се тиче једног учитеља, Баранинаса из Тиберије, Јероним је рекао: „Колико ме мука и новаца кошта да би ме Баранинас поучавао под окриљем ноћи.“ Зашто су учили ноћу? Зато што се Баранинас плашио како ће јеврејска заједница гледати на то што се он дружи с „хришћанином“!

У Јеронимово време, Јевреји су често исмејавали нејевреје који су говорили хебрејски због тога што они не умеју да исправно изговоре задњонепчане сугласнике. Међутим, након много напора, Јероним је успео да овлада њима. Јероним је такође велики број хебрејских речи пребацио на латински. Овај корак не само што му је помагао да упамти речи већ је и сачувао хебрејски изговор тог времена.

Јеронимова највећа контроверза

Није познато колики је део Библије папа Дамас намеравао да Јероним преведе. Али постоји мала сумња у то како је Јероним гледао на ту ствар. Јероним је био јако усредсређен и одлучан. Његова горљива жеља била је да направи нешто „корисно за Цркву, вредно за будућа поколења“. Тако је одлучио да направи ревидиран латински превод целе Библије.

 Што се тиче Хебрејских списа, Јероним је намеравао да свој рад темељи на Септуагинти. Овај грчки превод Хебрејских списа, првобитно преведен у трећем веку пре н. е., многи су сматрали директно надахнутим од Бога. Зато је Септуагинта била јако раширена мећу тадашњим хришћанима који су говорили грчки.

Међутим, како је Јероним напредовао са својим радом, открио је недоследности међу грчким манускриптима, сличне онима на које је наишао у латинским. Јеронимова фрустрираност је расла. На крају је дошао до закључка да ће, да би направио поуздан превод, морати да занемари грчке манускрипте, укључујући и јако поштовану Септуагинту, и да иде директно на изворни хебрејски текст.

Ова одлука је изазвала негодовање. Јеронима су неки прогласили за фалсификатора текста, хулитеља на Бога који оставља традиције цркве у корист Јевреја. Чак је и Августин — водећи црквени теолог тог времена — молио Јеронима да се врати на текст Септуагинте, говорећи: „Уколико ваш превод почне све више да се чита у многим црквама, биће жалосно што ће, у читању Писма, морати да се појаве разлике између латинских цркви и грчких цркви.“

Да, Августин је страховао да се црква можда не подели уколико би западне цркве користиле Јеронимов латински текст — који се темељи на хебрејском тексту — док би грчке цркве на истоку и даље користиле превод Септуагинта. b Поред тога, Августин је изнео сумње у вези са стављањем Септуагинте на страну, а у корист превода који би само Јероним могао да одбрани.

Како је Јероним реаговао на све ове противнике? Доследно свом карактеру, Јероним се није освртао на њихове критике. Наставио је да ради директно из хебрејског, и до 405. године н. е., довршио је своју латинску Библију. Годинама касније, његов превод је назван Вулгата, што се односи на један опште прихваћен превод (латинско вулгатис значи „опште, што је популарно“).

Трајна достигнућа

Јеронимов превод Хебрејских списа био је далеко више од ревизије неког постојећег текста. За будуће генерације, он је променио правац истраживања и превођења Библије. „Вулгата“, рекао је историчар Вил Дјурант, „остаје као највеће и најутицајније литерарно достигнуће четвртог века.“

Иако је Јероним имао оштар језик и свадљиву нарав, он је без ичије помоћи преусмерио истраживање Библије назад на надахнути хебрејски текст. Оштра ока, проучавао је и упоређивао древне хебрејске и грчке библијске манускрипте који нам више нису доступни. И његов рад је био пре рада јеврејских масорета. Зато је Вулгата вредан извор за упоређивање превода библијских текстова који се разликују.

Иако не оправдавају његово екстремно понашање нити његова религиозна гледишта, љубитељи Божје Речи цене вредне напоре овог контроверзног пионира у превођењу Библије. И да, Јероним јесте испунио свој циљ —направио је нешто „вредно за будућа поколења“.

[Фусноте]

[Слика на 28. страни]

Јеронимова статуа у Витлејему

[Извор]

Garo Nalbandian

[Извори слика на 26. страни]

Горе лево, Хебрејски манускрипт: Љубазношћу The Shrine of the Book, Israel Museum, Jerusalem; доле лево, Сиријски манускрипт: репродуковано уз љубазну дозволу The Trustees Chester Beatty Library, Dublin; горе у средини, Грчки манускрипт: љубазношћу Israel Antiquities Authority