Имаш ли веру попут Аврамове?

„Син човечји кад дође, хоће ли он наћи веру на земљи?“ (ЛУКА 18:8).

1. Зашто данас није лако имати јаку веру?

 ДАНАС није лако имати јаку веру. Свет врши велики притисак на хришћане, настојећи да им одврати пажњу од духовних ствари (Лука 21:34; 1. Јованова 2:15, 16). Многи морају да се боре да би преживели упркос ратовима, катастрофама, болестима или глади (Лука 21:10, 11). У многим земљама постоји снажна световна култура, и свако ко живи по својој вери сматра се неразумним, па чак и фанатичним. Надаље, многи хришћани су прогоњени због своје вере (Матеј 24:9). Свакако је на месту Исусово питање које је поставио пре скоро 2 000 година: „Син човечји кад дође, хоће ли он наћи веру на земљи?“ (Лука 18:8).

2. (а) Зашто је хришћанину јака вера преко потребна? (б) Чији пример вере је добро да осмотримо?

² Међутим, чињеница је да је јака вера преко потребна ако желимо да будемо успешни у животу сада и да добијемо обећани вечни живот у будућности. Цитирајући Јеховине речи упућене Авакуму, апостол Павле је написао: „А мој ће праведник од вере живети; али ако одступи, моја душа неће у њему уживати... А без вере није могуће Богу угодити“ (Јеврејима 10:38–11:6; Авакум 2:4). Павле је рекао Тимотеју: „Бори се у доброј борби вере, ухвати се за вечни живот, на који си позван“ (1. Тимотеју 6:12). Како је онда могуће имати несаломиву веру? Кад говоримо о том питању, добро је да се осврнемо на једног човека који је живео пре око 4 000 година, али чија се вера још увек високо поштује у три велике религије — исламу, јудаизму и хришћанству. Тај човек је Аврам. Зашто је његова вера била тако изванредна? Да ли ми данас можемо да га опонашамо?

Послушност Божјим упутствима

3, 4. Зашто се Тара са својом породицом преселио из Ура у Харан?

³ Аврам се први пут у Библији помиње доста рано. У Постању 11:26 читамо: „Тара... роди Аврама, Нахора и Арана.“ Тара је са својом породицом живео у Уру Халдејском, једном напредном граду у јужној Месопотамији. Међутим, они нису ту остали. „Тара узе сина свога, Аврама и Лота сина Аранова, унука свога и Сару, снаху своју, жену Аврама сина свога, и они пођоше заједно из Ура Халдејскога ка земљи Хананској, те дођоше до Харана и онде се настанише“ (Постање 11:31). Аврамов брат Нахор такође се с породицом преселио у Харан (Постање 24:10, 15; 28:1, 2; 29:4). Међутим, зашто се Тара преселио из напредног Ура у далеки Харан?

⁴ Око 2 000 година после Аврамовог времена, верни Стефан је, говорећи пред јеврејским Синедрионом, објаснио тај необичан корак Тарине породице. Он је рекао: „Бог славе јави се оцу нашему Авраму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан, и рече му: Изиђи  из земље своје и од рода свога, и иди у земљу коју ћу ти ја показати. Тада он изиђе из земље Халдејске, и досели се у Харан“ (Дела апостолска 7:2-4). Тара се подложио Јеховиној вољи за Аврама кад је своју ужу породицу преселио у Харан.

5. Где је Аврам отишао кад му је умро отац? Зашто?

⁵ Тарина породица се скрасила у свом новом граду. Кад је Аврам годинама касније говорио ’моја земља‘, он је мислио на Харан, а не на Ур (Постање 24:4). Међутим, није требало да Харан буде Аврамов трајни дом. Према Стефановим речима, „по смрти оца [Аврамова], пресели га Бог у ову земљу, у којој ви сад живите“ (Дела апостолска 7:4). Послушан Јеховиним упутствима, Аврам је у пратњи Лота прешао Еуфрат и ушао у Ханан. a

6. Које је обећање Јехова изрекао Авраму?

⁶ Зашто је Јехова хтео да се Аврам пресели у Ханан? Разлог за то је био повезан с Божјим намерама за тог верног човека. Јехова је рекао Авраму: „Иди из земље своје и из рода свога и из дома оца свога у земљу коју ћу ти ја показати. Од тебе ћу велики народ учинити и благословићу те и прославићу име твоје, и ти ћеш бити извор благослова. Благосиљаћу оне који тебе благосиљају, и проклећу оне који тебе проклињу, и у теби ће бити благословена сва племена на земљи“ (Постање 12:1-3). Аврам ће бити отац једног великог народа који ће штитити Јехова и који ће добити у посед земљу Ханан. Дивно обећање! Али Аврам је морао да направи корените промене у животу да би наследио ту земљу.

7. На које је промене Аврам требало да буде спреман да би наследио Јеховино обећање?

⁷ Кад је Аврам напустио Ур, он је напустио један напредан град и вероватно ширу породицу свог оца — важне изворе безбедности у тим патријархалним временима. Кад је напустио Харан, одвојио се од домаћинства свог оца, укључујући и породицу свог брата Нахора, и преселио се у непознату земљу. У Ханану није ишао за тим да буде на сигурном у неком утврђеном граду. Зашто није? Кратко након што је Аврам ушао у ту земљу, Јехова му је рекао: „Пролази ту земљу у дужину и у ширину, јер ћу је теби дати“ (Постање 13:17). Аврам и његова жена Сара, који су имали 75 односно 65 година, следили су та упутства. „Вером дође он у земљу обећану, као у туђу, и под шаторима живљаше“ (Јеврејима 11:9; Постање 12:4).

Вера попут Аврамове данас

8. У погледу примера Аврама и других древних сведока, шта треба да развијамо?

⁸ Аврам и његова породица су убројани у велики „облак [претхришћанских]  сведока“ (Ча) поменут у 11. поглављу Јеврејима. У погледу вере тих давних Божјих слугу, Павле охрабрује хришћане: „Одбацујмо свако бреме и грех [недостатак вере] који је за нас прионуо“ (Јеврејима 12:1). Да, недостатак вере може лако ’прионути за нас‘. Али и у Павлово и у наше време, истински хришћани успевају да развијају јаку веру која се може упоредити с вером Аврама и других из древних времена. Говорећи о себи и о сухришћанима, Павле каже: „Ми, браћо, нисмо од оних који одступају да пропадну, него од оних који имају веру да душу своју спасу“ (Јеврејима 10:39).

9, 10. Који докази постоје да данас многи имају веру попут Аврамове?

⁹ Истина, свет се променио од Аврамовог времена. Међутим, ми још увек служимо оном истом ’Аврамовом Богу‘, а он се не мења (Дела апостолска 3:13; Малахија 3:6). Јехова данас заслужује да га обожавамо исто као што је заслуживао у Аврамово време (Откривење 4:11). Многи се потпуно предају Јехови и, попут Аврама, праве све потребне промене у животу да би вршили Божју вољу. Прошле године, 316 092 је дало јавни доказ свог предања подвргнувши се крштењу у води „у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Матеј 28:19).

¹⁰ Већина тих нових хришћана није морала да отпутује у удаљене стране земље да би испунили своје предање. Међутим, многи су у духовном смислу превалили приличан пут. На пример, Елси, с Маурицијуса, била је врачара. Сви су је се плашили. Једна специјална пионирка је договорила да с Елсином кћерком води библијски студиј, и то је отворило пут да се Елси ’од таме обрати светлости‘ (Дела апостолска 26:18). Због интереса своје кћерке, Елси се сложила да проучава Моју књигу библијских прича. Њен студиј се водио три пута седмично зато што јој је било потребно стално охрабрење. Њена окултна пракса није јој донела срећу, и имала је доста личних проблема. Ипак, на крају је успела да доврши дуго путовање од демонизма до правог обожавања. Кад су људи долазили да траже њене услуге, она је објашњавала да их само Јехова може заштитити од зла. Елси је сада крштени Сведок, а 14 особа из њене породице и од познаника прихватило је истину.

11. На које су измене спремни они који се предају Јехови?

¹¹ Већина оних који су се прошле године предали да служе Богу нису морали да праве такве корените промене. Али сви су се променили — били су духовно мртви а сада су духовно живи (Ефесцима 2:1). Иако су још у свету у физичком погледу, они више нису део света (Јован 17:15, 16, NW). Слично помазаним хришћанима, чији је „град на небесима“, и они су попут ’странаца и путника‘ (Филипљанима 3:20; 1. Петрова 2:11). Свој живот су довели у склад с Божјим мерилима, мотивисани изнад свега љубављу према Богу и према ближњем (Матеј 22:37-39). Они не јуре за себичним, материјалистичким циљевима нити осећају потребу да у овом свету нађу неко лично испуњење. Не, њихове су очи чврсто усмерене на обећано „ново небо и нову земљу у којој ће правда наставати“ (2. Петрова 3:13; 2. Коринћанима 4:18).

12. Који извештај о активности у прошлој години пружа доказ да је Исус током своје присутности нашао „веру на земљи“?

¹² Кад се Аврам преселио у Ханан, он и његова породица су тамо били сами, и с њима је био само Јехова да их подржава и штити. Међутим, тих 316 092 новокрштених хришћана свакако нису сами. Истина, Јехова их подржава и штити помоћу свог духа, као што је то чинио и у Аврамовом случају (Пословице 18:10). Ипак, он их такође подржава преко једног енергичног, међународног ’народа‘ који данас има више припадника него  неке световне државе (Исаија 66:8). Прошле године, највећи број од 5 888 650 грађана тог народа пружили су доказ своје активне вере тако што су својим ближњима говорили о Божјим обећањима (Марко 13:10). Они су провели у том делу изванредан број сати, 1 186 666 708, гледајући да пронађу заинтересоване особе. Као резултат, вођено је 4 302 852 библијска студија с другима који желе да развијају веру. Као још један доказ њихове ревности, 698 781 из тог ’народа‘ учествовао је у пионирској служби, било пуновремено, месец дана или више месеци. (Детаљи о активности Јеховиних сведока прошле године налази се на странама од 12. до 15.) Тај изванредан извештај је позитиван, живи одговор на Исусово питање: „Син човечји кад дође, хоће ли он наћи веру на земљи?“

Верни упркос кушњама

13, 14. Опиши неке тешкоће на које су наишли Аврам и његова породица у Ханану.

¹³ Авраму и његовом домаћинству у Ханану често је било тешко. Најмање једном приликом, дошло је до тешке глади због које је морао да иде из Ханана у Египат. Осим тога, и владар Египта и владар Герара (близу Газе) покушали су да узму Аврамову жену, Сару, за себе (Постање 12:10-20; 20:1-18). Било је и сукоба између пастира Аврамових стада и пастира Лотових стада, и то је довело до раздвајања њихових домаћинстава. Аврам је несебично дозволио Лоту да први бира земљу, и Лот је изабрао да живи у Јорданској равници, која је по плодности и лепоти личила на прави Еден (Постање 13:5-13).

¹⁴ Онда је Лота захватио рат између краљева далеког Елама и њихових савезника и краљева пет градова у Сидимској долини. Страни краљеви су победили ове локалне краљеве и отели пуно плена, заједно с Лотом и његовим добрима. Кад је чуо шта се десило, Аврам је неустрашиво кренуо у потеру за тим страним краљевима и успео да поврати Лота и његово домаћинство, као и добра локалних краљева (Постање 14:1-16). Међутим, то није било Лотово најгоре искуство у Ханану. Он се из неког разлога настанио у Содому, упркос томе што је тај град био на лошем гласу због неморала b (2. Петрова 2:6-8). Кад су га два анђела упозорила  да ће град бити уништен, Лот је побегао са својом женом и својим кћерима. Међутим, Лотова жена није послушала конкретна упутства тих анђела и зато је нашла смрт у соли. Лот је неко време био присиљен да се са своје две кћери скраси у једној пећини у Сигору (Постање 19:1-30). Ти догађаји су сигурно веома потресли Аврама, посебно зато што је Лот дошао у Ханан као део Аврамовог домаћинства.

15. Упркос проблемима с којима се Аврам суочио док је живео под шаторима у страној земљи, које је негативно размишљање очигледно избегавао?

¹⁵ Да ли се Аврам икада питао да ли је требало да он и Лот остану на сигурном у Уру, уз ширу породицу његовог оца, или у Харану с његовим братом Нахором? Да ли је икада пожелео да пусти корене у безбедности неког утврђеног града уместо да живи под шаторима? Да ли је можда сумњао да је мудро да се жртвује лутајући по тамо некој страној земљи? Говорећи о Авраму и његовој породици, апостол Павле је приметио: „Да су се опоменули [земље] из које изиђоше, имали су времена да се у њу врате“ (Јеврејима 11:15). Ипак, нису се вратили. Незастрашени тешкоћама, остали су тамо где је Јехова хтео да буду.

Данашња устрајност

16, 17. (а) С којим се тешкоћама данас суочавају многи хришћани? (б) Који позитиван став имају хришћани? Зашто?

¹⁶ Слична устрајност може да се види и код данашњих хришћана. Иако је служење Богу за њих извор велике радости, правим хришћанима није лако да живе у овим последњим данима. Упркос томе што живе у духовном рају, они доживљавају исте економске притиске као и њихове комшије (Исаија 11:6-9). Многи су били недужне жртве у ратовима, а неки су запали у крајње сиромаштво, и то не својом кривицом. Поред тога, они подносе проблеме зато што припадају једној неомиљеној мањини. У многим земљама проповедају добру вест упркос огромној апатији. У другим земљама подносе лукаве нападе оних који ’измишљају противзаконито насиље‘ и ’окривљују праведну крв‘ (Псалам 94:20, 21). Чак и у земљама где хришћане не нападају и где их неки хвале због њихових високих мерила, они су свесни да се разликују од својих школских другова и колега на послу — баш као Аврам, који је живео у шаторима док је већина људи око њега живела у градовима. Да, није лако живети у овом свету а ипак не бити „део“ њега (Јован 17:14, NW).

¹⁷ Да ли зато жалимо што смо се предали Богу? Да ли бисмо волели да смо остали део света, да смо као и сви други? Да ли се јадамо због жртава учињених у Јеховиној служби? Никако! Уместо да се чезнутљиво осврћемо уназад, ми схватамо да ништа што смо можда жртвовали није имало никакву стварну вредност у поређењу с благословима којима се сада радујемо и којима ћемо се радовати у будућности (Лука 9:62; Филипљанима 3:8). Осим тога, јесу ли људи у свету срећни? Чињеница је да многи од њих траже одговоре које ми већ имамо. Они пате зато што се не држе смерница које Бог даје преко страница Библије, смерница којих се ми држимо (Псалам 119:105). Многи од њих такође жуде за хришћанским другарством и радосним заједништвом какво ми имамо  с нашим суверницима (Псалам 133:1; Колошанима 3:14).

18. Који је коначни резултат кад хришћани показују храброст попут Аврама?

¹⁸ Истина, понекад морамо бити храбри попут Аврама кад је јурио оне који су заробили Лота. Али кад смо храбри, Јехова благосиља исход. На пример, у Северној Ирској се мржња јако укоренила због секташког насиља, и потребна је храброст да би неко био неутралан. Ипак, верни хришћани се држе Јеховиних речи упућених Исусу Навину: „Буди јак и храбар? Не плаши се и не запрепасти се, јер је Господ, Бог твој, с тобом у свему чега се подухватиш“ (Исус Навин 1:9; Псалам 27:14). Њихов неустрашиви став који имају већ годинама донео им је поштовање других, и данас они могу слободно проповедати свуда у тој земљи.

19. Где су хришћани срећни, и који исход с поуздањем очекују кад се држе Јеховиних упутстава?

¹⁹ Никада не треба да сумњамо да ће крајњи исход било које ситуације с којом се суочимо бити на Јеховину славу и за нашу дугорочну корист, само ако се држимо Јеховиних упутстава. Упркос изазовима и жртвама, нема тог места где бисмо радије били него у Јеховиној служби, уживајући у заједништву с нашом хришћанском браћом и жељно и с поуздањем очекујући вечну будућност коју је Бог обећао.

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ Зашто је јака вера преко потребна?

◻ Како је Аврам показао да је имао јаку веру?

◻ Како промене у животу прате предање?

◻ Зашто смо срећни што служимо Богу упркос проблемима с којима се суочавамо?

[Питања за разматрање]

[Слике на 7. страни]

Аврам је био спреман да направи велике промене у животу да би наследио обећање

[Слике на 9. страни]

Докази показују да је Исус током своје присутности нашао „веру на земљи“