Приносити прихватљиве жртве Јехови

ЈЕДНОМ у прошлости, на источном улазу у Еденски врт a могао се видети један изузетан феномен. Тамо су снажни херувими чували стражу, и њихова претећа појава јасно је стављала до знања да нико не сме да се усуди да прође. Пролаз је подједнако бранила и пламена оштрица мача који се витлао и она је ноћу вероватно бацала застрашујуће светло на околно дрвеће (Постање 3:24). Колико год да је то било фасцинантно, сваки посматрач је остајао на повећој удаљености.

Вероватно су Каин и Авељ пуно пута посетили то место. Пошто су се Адаму и Еви родили ван тог врта, могли су само да нагађају како је изгледало живети у Рају с добро заливеним, бујним зеленилом и мноштвом воћа и поврћа, што су њихови родитељи искусили. Сада нема сумње да је и то мало што се могло видети од Едена изгледало необрађивано и зарасло.

Адам и Ева су без сумње објаснили својој деци зашто је врт био запуштен и зашто су били прогнани из њега (Постање 2:17; 3:6, 23). Колико мора да су Каин и Авељ били разочарани! Могли су да виде врт, али нису могли да уђу у њега. Били су тако близу Раја, а ипак тако далеко од њега. Несавршеност их је упрљала, и Каин и Авељ нису баш пуно тога могли да ураде у вези с тим.

Однос између њихових родитеља сигурно није могао поправити ствари. Када је осудио Еву, Бог је рекао: „Жеље ће те твоје вући к мужу своме, али ће он над тобом власт имати“ (Постање 3:16). У складу с тим пророчанством, Адам мора да је сада доминирао над својом женом, и можда се према њој више није опходио као према сарадници и помагачу. А изгледа да је и Ева показивала нездраву зависност од тог човека. Један коментар иде тако далеко да њене „жеље“ описује као „жудњу која се граничи с болешћу“.

До које је мере ова брачна ситуација утицала на поштовање синова према њиховим родитељима Библија не говори. Међутим, Адам и Ева су својој деци очигледно пружали пример који је узнемиравао.

Изабирање другачијег пута

На крају, Авељ је постао пастир, а Каин се прихватио ратарства (Постање 4:2). Нема сумње да је Авељ, док је чувао своја стада, имао доста времена за размишљање о једном другом пророчанству изреченом пре него што су његови родитељи били истерани из Едена: „Метнућу непријатељство између тебе и жене, и између потомства твога и потомства  њезина, и оно ће ти главу згазити, и ти ћеш га у пету уједати“ (Постање 3:15). Мора да се Авељ питао: ’Како ће се испунити Божје обећање да ће семе згњечити змију, и како ће семе бити уједено за пету?‘

Након неког времена, вероватно када су већ били одрасли људи, Каин и Авељ су принели жртву Јехови. Пошто је Авељ био пастир, не изненађује што је он принео од „првина стада свога и од претилине њихове“. За разлику од њега, Каин је принео „принос од рода земаљскога“. Јехова је прихватио Авељеву жртву, али „на Кајина и на његов принос не погледа милостиво“ (Постање 4:3-5). Зашто не?

Неки указују на чињеницу да је Авељева жртва била од ’првине стада његовога‘, док је Каинова била само „принос од рода земаљскога“ (курзив наш). Али проблем није био у квалитету пољопривредних производа које је Каин принео, јер извештај каже да је Јехова милостиво погледао „на Авеља и на његов принос“, а да није милостиво погледао „на Кајина и на његов принос“ (курзив наш). Дакле, Јехова је првенствено гледао на стање срца обожаваоца. Радећи тако, шта је опазио? Јеврејима 11:4 кажу да је Авељ „вером“ принео своју жртву. Дакле, Каину је изгледа недостајала вера која је Авељеву жртву учинила прихватљивом.

У погледу тога, вредно је запазити да је у Авељево приношење жртве било укључено и проливање крви. Могуће је да је он исправно закључио да ће Божје обећање о семену које ће бити уједено за пету изискивати жртвовање живота. Тако би Авељево приношење жртве била молба за помирење, и оно је показало веру да ће Бог у одговарајуће време обезбедити жртву помирења за грехе.

Насупрот њему, Каин је вероватно поклонио тек нешто више од површне пажње жртви коју је принео. „Његова жртва је била пуко признање да је Бог доброчинитељ“, наводио је један библијски коментатор из 19. века. „Она је показала да он не признаје никакву стварну неслогу између њега и Створитеља, ни било какву потребу за признавањем греха, нити да зависи од помирења.“

Надаље, као прворођенац, Каин је можда чак дрско претпостављао да је он обећано семе које ће уништити Змију, Сотону. И Ева је такође могла да гаји такве амбициозне жеље у вези са својим прворођеним сином (Постање 4:1). Наравно, ако је ово било оно што су Каин и Ева очекивали, онда су се грдно преварили.

Библија не каже како је Јехова показао своје одобравање Авељеве жртве. Неки указују на то да ју је спалила ватра с неба. У сваком случају, након што је схватио да је његова жртва била одбијена, „Кајин се много расрди и лице му се намршти“ (Постање 4:5). Каин је срљао у пропаст.

Јеховин савет и Каинова реакција

Јехова је разговарао с Каином. „Што се срдиш и зашто ти је лице намрштено?“ упитао је. То је Каину пружило добру прилику да подробно испита своја осећања и потицаје. „Ако добро чиниш“, наставио је Јехова, „исправићеш лице своје, али ако зло чиниш, то грех с твог прага вреба и жудња је његова на тебе окренута; али ти требаш да га савладаш“ (Постање 4:6, 7, /види оквир на 23. страни/).

Каин није послушао. Уместо тога, извео је Авеља у поље и убио га. Касније, када га је Јехова упитао где је Авељ, Каин је повећао свој грех једном лажи. „Не знам“, брзо је узвратио. „Зар сам ја чувар брата свога?“ (Постање 4:8, 9).

И пре и после Авељевог убиства, Каин је одбио да ’добро чини‘. Изабрао је да грех овлада њиме, и због тога, био је прогнан с подручја на ком је живела  људска породица. Био је постављен један „знак“, можда једноставно званична наредба, да нико не освећује Авељеву смрт убијањем Каина (Постање 4:15, NW).

Каин је касније изградио један град, и дао му назив по свом сину. Ништа не изненађује што су његови потомци постали познати по насиљу. На крају је Каинова линија прекинута када је Потоп Нојевих дана збрисао све неправедне људе (Постање 4:17-24; 7:21-24).

Библијски извештај о Каину и Авељу није сачуван једноставно за читање у доколици. Уместо тога, „за нашу се науку написа“ и ’користан је за поучавање, за прекоревање‘ (Римљанима 15:4; 2. Тимотеју 3:16, Савремени српски превод). Шта можемо научити из овог извештаја?

Поука за нас

Попут Каина и Авеља, данашњи хришћани су позвани да приносе Богу жртву — не дословну жртву паљеницу, већ „жртву хвале, то јест, плод усана које дају јавну изјаву за његово име“ (Јеврејима 13:15, NW). То се сада извршава на светском нивоу, пошто Јеховини сведоци проповедају добру вест о Божјем Краљевству у више од 230 земаља (Матеј 24:14). Да ли учествујеш у том делу? Онда можеш бити сигуран да ’Бог није неправедан да заборави труд твој и љубав коју си показао за име његово‘ (Јеврејима 6:10).

Као што је било и с Каиновим и Авељевим жртвама, твоја жртва се не процењује по њеном спољашњем изгледу — на пример, само по броју сати које си провео у служби. Јехова дубље гледа. Јеремија 17:10 каже да он „прозире срце“ и чак „куша бубреге“ — најдубље мисли, осећања и потицаје нечије личности. Тако је у ствари у питању потицај, а не количина. Заиста, било да је велика или мала, жртва је вредна Богу када се приноси из срца које је мотивисано љубављу. (Упореди Марка 12:41-44 са 14:3-9.)

У исто време треба да будемо уверени да Јехова неће прихватити жртве с маном, као што није прихватио ни Каинову жртву с пола срца (Малахија 1:8, 13). Јехова захтева да му даш најбоље од себе, да му служиш свим срцем, свом душом, свим умом и свом снагом (Марко 12:30). Да ли чиниш то? Онда имаш добар разлог да будеш задовољан својом жртвом. Павле је писао: „Сваки нека испита своја дела и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога“ (Галатима 6:4).

Каин и Авељ су заједно одрасли. Али време и околности су свакоме дали могућност да развије јединствене особине. Каинов став су све више мучили љубомора, ривалство и напади гнева.

Насупрот њему, Авељ је код Бога упамћен као праведник (Матеј 23:35). Његова чврста решеност да се по сваку цену допадне Богу учинила је да Авељ буде пријатно другачији од незахвалника из његове породице — Адама, Еве и Каина. Библија нам говори да иако је умро, Авељ „још говори“. Његова верна служба Богу део је трајног историјског записа који се налази у Библији. Следимо Авељев пример тако што ћемо непрестано приносити Богу прихватљиве жртве (Јеврејима 11:4).

[Фусноте]

 [Оквир⁄Слика на 23. страни]

Узор за хришћанске саветнике

„ШТО се срдиш и зашто ти је лице намрштено?“ Овим питањем, Јехова је љубазно резоновао с Каином. Он није терао Каина да се промени, јер је Каин био особа са слободном вољом. (Упореди с Поновљеним законима 30:19.) Међутим, Јехова се није устезао да опише последице Каиновог својевољног пута. Он га је упозорио: „Ако зло чиниш, то грех с твог прага вреба и жудња је његова на тебе окренута“ (Постање 4:6, 7).

Вредно је запазити да се чак и поред овог снажног укора, Јехова према Каину није опходио као према ’изгубљеном случају‘. Уместо тога, он је рекао Каину какви га благослови чекају уколико промени свој пут, и изразио је уверење да Каин може савладати овај проблем уколико изабере да тако уради. „Ако добро чиниш“, рекао је Јехова, „исправићеш лице своје.“ Такође је питао Каина у вези с његовим убилачким гневом: „Требаш [„Хоћеш ли“, NW] да га савладаш.“

Данас, старешине у хришћанској скупштини треба да опонашају Јеховин пример. Као што је примећено у 2. Тимотеју 4:2 (NW), они повремено морају ’укорити‘ и ’прекорити‘, отворено показујући последице својевољног пута онога ко је залутао. Истовремено, старешине треба да ’опомињу‘. Грчка реч параклео значи „охрабрити“. „Овај савет није оштар, полемичан нити критичан“, примећује Theological Dictionary of the New Testament. „Чињеница да још једно од значења ове речи може бити утеха указује на то исто.“

Значајно је што једна сродна грчка реч, параклетос, може да се односи на помоћника или на адвоката у некој правној ствари. Дакле, чак и када дају конкретан укор, старешине треба да упамте да су помоћници — а не противници — особи којој је потребан савет. Попут Јехове, старешине треба да буду позитивне, показујући уверење да особа којој се пружа савет може савладати проблем. (Упореди с Галатима 6:1.)

Наравно, на крају је на појединцу да ли ће применити савет (Галатима 6:5; Филипљанима 2:12). Саветници могу приметити да неки не пазе на њихова упозорења, баш као што је и Каин изабрао да игнорише укор самог Створитеља. Међутим, када опонашају Јехову, савршеног Узора за хришћанске саветнике, старешине могу бити сигурне да чине оно што треба.