Пређи на садржај

Пређи на садржај

Пут љубави никад не престаје

Пут љубави никад не престаје

Пут љубави никад не престаје

„Старајте се, дакле, за веће дарове! А показаћу вам и још бољи пут“ (1. КОРИНЋАНИМА 12:31).

1-3. (а) Како је учење да се испољава љубав умногоме слично учењу новог језика? (б) Због којих фактора учење да се испољава љубав може постати изазов?

 ДА ЛИ си икада покушавао да научиш неки нови језик? Најблаже речено, то је изазов! Наравно, мало дете може научити језик једноставно тако што му је изложено. Његов мозак просто упија звуке и значења речи, тако да се детенце убрзо прилично вешто изражава, можда непрестано. Са одраслима није тако. Ми једнако копамо по страном речнику, само да бисмо овладали неколицином основних фраза на страном језику. Међутим, с временом и уз довољну изложеност новом језику, почињемо да размишљамо на њему и постаје нам лакше да говоримо.

2 Учење да се испољава љубав умногоме је слично учењу новог језика. Истина, људима је извесна мера ове божанске особине урођена (Постање 1:27; упореди с 1. Јовановом 4:8). Па ипак, учење да се испољава љубав захтева додатни напор — нарочито данас, када природне наклоности има тако мало (2. Тимотеју 3:1-5). То је понекад случај управо у породици. Да, многи одрастају у грубој средини где љубазне речи тешко да се икада изговоре — ако се уопште и изговоре (Ефесцима 4:29-31; 6:4). Како, онда, можемо научити да испољавамо љубав — чак и ако нам је ретко кад показана?

3 Може нам помоћи Библија. У 1. Коринћанима 13:4-8, Павле не даје механичку дефиницију тога шта је љубав, већ живи опис тога како овај највиши облик љубави делује. Осматрање тих стихова помоћи ће нам да разумемо природу ове божанске особине и боље ће нас опремити да је испољавамо. Осмотримо неке фасете љубави које је описао Павле. Углавном ћемо их груписати у три категорије: уопште наше понашање; затим, конкретније, наши односи с другима; и, на крају, наша устрајност.

Љубав нам помаже да победимо понос

4. Који увид пружа Библија о љубомори?

4 Након својих уводних коментара о љубави, Павле је Коринћанима написао: „Љубав није завидљива“ (1. Коринћанима 13:4). Завист се може манифестовати у љубоморном незадовољству што другима добро иде и што успевају. Таква љубомора је разорна — физички, емоционално и духовно (Пословице 14:30; Римљанима 13:13; Јаков 3:14-16).

5. Како нам љубав може помоћи да победимо љубомору када изгледа да су нас превидели за неку теократску предност?

5 С обзиром на ово, упитај се: ’Да ли постајем завидан када изгледа да су ме превидели за неку теократску предност?‘ Уколико је одговор да, не очајавај. Библијски писац Јаков подсећа нас да је ’завист‘ присутна у свим несавршеним људима (Јаков 4:5Ча). Љубав према браћи може ти помоћи да поново успоставиш своју равнотежу. Она ти може омогућити да се радујеш с онима који се радују и да не гледаш као личну увреду када неко други прими благослов или неки комплимент. (Упореди с 1. Самуиловом 18:7-9.)

6. Која се озбиљна ситуација развила у коринтској скупштини првог века?

6 Павле додаје да се љубав „не узноси, не надима се“ (1. Коринћанима 13:4). Уколико имамо неки таленат или неку способност, нема потребе да парадирамо тиме. То је очигледно био проблем с неким амбициозним људима који су се увукли у древну коринтску скупштину. Можда су имали боље способности у излагању идеја или ефикаснији начин обављања ствари. Можда је то што су скретали пажњу на себе допринело цепању скупштине на фракције (1. Коринћанима 3:3, 4; 2. Коринћанима 12:20). Ситуација је постала тако озбиљна да је Павлово писмо морало да укори Коринћане што ’трпе безумнике‘ које је Павле критички описао, као ’велике апостоле‘ (2. Коринћанима 11:5, 19, 20).

7, 8. Покажи из Библије како можемо користити било које урођене таленте које поседујемо да бисмо унапређивали јединство.

7 До сличне ситауције може доћи и данас. На пример, неки би могли бити склони да се хвалишу својим достигнућима у служби или својим предностима у Божјој организацији. Чак и ако имамо неку нарочиту вештину или способност која недостаје другима у скупштини, зар нам то даје за право да се надимамо? На крају крајева, своје урођене таленте које поседујемо треба да користимо да бисмо промовисали јединство — а не себе (Матеј 23:12; 1. Петрова 5:6).

8 Павле је писао да иако скупштина има много чланова, „Бог сложи тело“ (1. Коринћанима 12:19-26). Грчка реч преведена као „сложи“ означава хармонично уклапање, као код мешања боја. Стога ниједна особа у скупштини не треба да се надима због својих способности нити да покушава да доминира над другима. Поносу и амбицији нема места у Божјој организацији (Пословице 16:19; 1. Коринћанима 14:12; 1. Петрова 5:2, 3).

9. Које упозоравајуће примере пружа Библија о особама које су тражиле личну корист?

9 Љубав „није користољубива“ (1. Коринћанима 13:5). Особа која има љубави не манипулише другима како би остварила своје циљеве. Библија садржи упозоравајуће примере што се тиче овога. Да илуструјемо: читали смо о Далиди, Језавељи и Готолији — женама које су манипулисале другима ради својих себичних циљева (Судије 16:16; 1. Краљевима 21:25; 2. Летописа 22:10-12). Ту је био и син краља Давида, Авесалом. Он би прилазио онима који су долазили у Јерусалим ради судске одлуке и лукаво ширио глас да на краљевом двору нема истинског занимања за њихове проблеме. И одмах би затим рекао да оно што је двору стварно потребно јесте један срдачан човек као што је он! (2. Самуилова 15:2-4). Наравно, оно за шта је Авесалом био заинтересован нису били потлачени, већ он сам. Поступајући као самоименовани краљ, завладао је срцима многих. Али с временом, Авесалом је доживео тежак пораз. Када је погинуо, нису га сматрали вредним чак ни пристојне сахране (2. Самуилова 18:6-17).

10. Како можемо показати да тражимо корист других?

10 То је упозорење за данашње хришћане. Било да смо мушкарци или жене, можда смо по природи уверљиви. Можда нам је лако да увек истерамо своје, да тако кажемо, тако што бисмо водили главну реч у разговору или сломили отпор оних који имају другачије гледиште. Међутим, уколико стварно имамо љубави, пазићемо и на корист других (Филипљанима 2:2-4). Нећемо искоришћавати друге нити унапређивати сумњиве идеје због нашег искуства или положаја у Божјој организацији, као да су наша гледишта једина која вреде. Уместо тога, имаћемо на уму библијску изреку: „Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст“ (Приче Соломунове 16:18ДК).

Љубав гради мирне односе

11. (а) На које начине можемо показати љубав која је и добра и пристојна? (б) Како можемо показати да се не радујемо неправди?

11 Павле је такође писао да је љубав „добра“ и да се „не понаша непристојно“ (1. Коринћанима 13:4, 5Ча). Да, љубав нам неће дозволити да поступамо неучтиво, вулгарно или без поштовања. Уместо тога, узимаћемо у обзир осећања других. На пример, особа која има љубави избегаваће да ради ствари које би узнемириле савест других. (Упореди с 1. Коринћанима 8:13.) Љубав се ’не радује неправди, а радује се истини‘ (1. Коринћанима 13:6). Ако волимо Јеховин закон, нећемо затварати очи пред неморалом нити ће нас забављати ствари које Бог мрзи (Псалам 119:97). Љубав ће нам помоћи да нађемо радост у стварима које изграђују а не у стварима које руше (Римљанима 15:2; 1. Коринћанима 10:23, 24; 14:26).

12, 13. (а) Како треба да реагујемо када нас неко увреди? (б) Наведи библијске примере да би показао како чак и оправдан гнев може довести до тога да немудро поступимо.

12 Павле пише да се љубав „не раздражује“ („није преосетљива“, Phillips) (1. Коринћанима 13:5). Додуше, сасвим је нормално да се ми као несавршени људи узрујамо или да осећамо извесну меру љутине када нас неко увреди. Међутим, било би погрешно гајити дуготрајну озлојеђеност или остати у испровоцираном стању (Псалам 4:4ДК; Ефесцима 4:26). Уколико се не би контролисао, чак и оправдан гнев би довео до немудрог поступања, и Јехова би нас могао сматрати одговорнима за то (Постање 34:1-31; 49:5-7; Бројеви 12:3; 20:10-12; Псалам 106:32, 33).

13 Неки су дозволили да несавршеност других утиче на њихову одлуку о посећивању хришћанских састанака или о учествовању у служби на терену. Раније су многи од њих водили тешку борбу за веру, можда подносећи противљење породице, исмевање од колега и томе слично. Они су поднели такве препреке зато што су на њих гледали као на испите интегритета, што и јесте тако. Али шта се дешава када сухришћанин каже или учини нешто што је без љубави? Није ли и то испит интегритета? Јесте, заиста, јер ако останемо у испровоцираном стању, могли бисмо ’дати приступа ђаволу‘ (Ефесцима 4:27).

14, 15. (а) Шта значи ’рачунати зло‘? (б) Како можемо опонашати Јехову у опраштању?

14 С добрим разлогом, Павле додаје да љубав „не рачуна зло“ (1. Коринћанима 13:5NW). Он овде користи један израз из рачуноводства, очигледно да би сугерисао на чин уписивања увреде у књигу дугова како се не би заборавила. Да ли је израз љубави да трајно запишемо у сећању неку реч или поступак који нас је заболео, као да ће нам некад у будућности бити потребно да се позовемо на то? Како нам само може бити драго што Јехова нас не испитује на тако беспоштедан начин! (Псалам 130:3). Да, када се кајемо, он брише наше грехе (Дела апостолска 3:19Ча).

15 Можемо опонашати Јехову у том погледу. Не треба да будемо прекомерно осетљиви када изгледа да нас неко омаловажава. Уколико смо брзи да се увредимо, можемо себе повредити дубље него што би то икада могла особа која нас је увредила (Проповедник 7:9, 22NW). Уместо тога, потребно је да упамтимо да љубав „увек верује“ (1. Коринћанима 13:7). Наравно, нико од нас не жели да буде лаковеран, али не треба ни да прекомерно сумњамо у мотиве наше браће. Кад год је то могуће, немојмо сумњати у друге (Колошанима 3:13).

Љубав нам помаже да истрајемо

16. У којим нам околностима љубав може помоћи да будемо дуготрпљиви?

16 Павле нам затим говори да „љубав дуго трпи“ (1. Коринћанима 13:4ДК). Она нам омогућује да поднесемо искушавајуће услове, можда на неко дуже време. На пример, многи хришћани годинама живе у религиозно раздељеном дому. Други нису у браку, не по свом избору, већ због тога што не могу наћи одговарајућег брачног друга „у Господу“ (1. Коринћанима 7:39; 2. Коринћанима 6:14). Затим, ту су они који се боре са изнурујућим здравственим проблемима (Галатима 4:13, 14; Филипљанима 2:25-30). Стварно, у овом несавршеном систему, нико није у животној ситуацији која не захтева неку врсту устрајности (Матеј 10:22; Јаков 1:12).

17. Шта ће нам помоћи да поднесемо све ствари?

17 Павле нас уверава да љубав „све подноси... сваку наду чува, све сноси“ (1. Коринћанима 13:7). Љубав према Јехови оспособиће нас да поднесемо било коју ситуацију зарад праведности (Матеј 16:24; 1. Коринћанима 10:13). Ми не тражимо мучеништво. Баш напротив, наш циљ јесте да водимо миран, тих живот (Римљанима 12:18; 1. Солуњанима 4:11, 12). Међутим, када наиђу испити вере, радо их подносимо као део цене онога што значи бити хришћански ученик (Лука 14:28-33). Док подносимо, настојмо да одржимо позитивно гледиште, надајући се најбољем исходу усред искушавајућих ситуација.

18. Како је устрајност потребна чак и у повољно време?

18 Патња није једина околност за коју је потребна устрајност. Понекад устрајати једноставно значи трајати, наставити утврђеним обрасцем било да су искушавајуће ситуације присутне или не. Устрајност укључује и одржавање добре духовне рутине. На пример, да ли имаш смисаоно учешће у служби, у складу са својим околностима? Да ли читаш Божју Реч и медитираш о њој и комуницираш са својим небеским Оцем путем молитве? Да ли редовно присуствујеш скупштинским састанцима, и да ли извлачиш корист из измене охрабрења са суверницима? Ако је твој одговор да, онда било да је сада за тебе повољно или проблематично време, ти си устрајан. Немој се предати, „јер ћемо у своје време пожњети ако не сустанемо“ (Галатима 6:9).

Љубав — „бољи пут“

19. Како је љубав „бољи пут“?

19 Павле је нагласио важност показивања љубави тиме што је ову божанску особину назвао ’бољим путем‘ (1. Коринћанима 12:31). У ком смислу бољим? Па, Павле је управо набројао дарове духа, који су били уобичајени међу хришћанима из првог века. Неки су добили моћ прорицања, други су били опуномоћени да лече болести, многима је била дата способност да говоре језике. Стварно запањујући дарови! Па ипак, Павле је рекао Коринћанима: „Кад бих језицима људи и анђела говорио, а љубави не имао, био бих као меденица која звечи или цимбал који јечи. Кад бих имао и дар прорицања, и знање свих тајни, и цело познање, и кад бих имао и сву веру, да бих и горе могао да премештам, а љубави не имао, био бих ништа“ (1. Коринћанима 13:1, 2). Да, чак и дела која би иначе имала вредност, постају ’мртва дела‘ уколико мотив за њих није љубав према Богу и ближњем (Јеврејима 6:1).

20. Зашто је потребан непрестан напор уколико желимо неговати љубав?

20 Исус је дао још један разлог због чега треба да негујемо божанску особину љубави. „По томе ће сви познати да сте моји ученици“, рекао је, „ако се међу собом љубите“ (Јован 13:35). Реч „ако“ препушта сваком хришћанину на вољу да ли ће научити да показује љубав или неће. На крају крајева, сама чињеница да смо у страној земљи не би нас натерала да научимо да говоримо њен језик. Тако нас ни једноставно посећивање састанка у Дворани Краљевства или дружење са сухришћанима не учи аутоматски како да показујемо љубав. Учење тог „језика“ захтева непрестан напор.

21, 22. (а) Како треба да реагујемо уколико не одговарамо неком аспекту љубави који је апостол Павле осмотрио? (б) На који начин се може рећи да „љубав не престаје никада“?

21 Понекад нећеш одговарати неком аспекту љубави који је Павле размотрио. Али немој се обесхрабрити. Стрпљиво се усредсреди на то. Настави да консултујеш Библију и примењуј њена начела у својим поступцима с другима. Никад немој заборавити пример који сам Јехова поставља за нас. Павле је опомињао Ефежане: „Будите један другоме добри, милостиви, праштајући један другоме, као што је Бог у Христу вама опростио“ (Ефесцима 4:32).

22 Баш као што ти учење да се изразиш на новом језику на крају постане лакше, с временом ћеш вероватно открити како ти је испољавање љубави постало лакше. Павле нас уверава да „љубав не престаје никада“ (1. Коринћанима 13:8Ча). За разлику од чудесних дарова духа, љубав никада неће престати да постоји. Зато настави да учиш како да показујеш ову божанску особину. Она је, као што је Павле назива, „бољи пут“.

Можеш ли објаснити?

◻ Како нам љубав може помоћи да победимо понос?

◻ На које нам начине љубав може помоћи да унапређујемо мир у скупштини?

◻ Како нам љубав може помоћи да устрајемо?

◻ Како је љубав „бољи пут“?

[Питања за разматрање]

[Слика на 19. страни]

Љубав ће нам помоћи да пређемо преко недостатака наших суверника

[Слика на 23. страни]

Устрајност значи одржати теократску рутину