Сила — извор охрабрења

ЈОШ од почетка хришћанства, активност верних путујућих надгледника била је јако важна како у охрабривању скупштина Божјег народа тако и у ширењу добре вести до најудаљенијих крајева Земље. Међу најраније наименованим надгледницима био је Сила, пророк и један од водећих чланова јерусалимске скупштине. Он је играо кључну улогу у важним догађајима у делу проповедања и био је један од првих мисионара који су ширили јеванђеље на територији Европе. Шта је Силу нарочито учинило квалификованим да ради све то? И која би обележја његове личности било добро да опонашамо?

Питање обрезања

Када је око 49. н. е. било постављено питање које је могло довести до раскола, било је потребно да водеће тело у Јерусалиму свим хришћанима пошаље јасно упутство како би решило то питање. У тим околностима наилазимо у библијском запису на Силу, кога су још звали и Силван. Он је можда био један од оних који су донели одлуку, а који је затим био изабран као изасланик ’апостола и старешина‘, да би њихову одлуку саопштио „браћи... у Антиохији, у Сирији и у Киликији“. У Антиохији, Сила и Јуда (Варсава), заједно с Варнавом и  Павлом, доставили су извештај који су носили, очигледно тако што су усмено известили о догађајима са састанка у Јерусалиму, закључцима до којих се дошло и о садржају писма. Они такође „многим речима охрабрише и учврстише браћу“ (Савремени српски превод). Срећни исход био је да су се хришћани у Антиохији ’обрадовали‘ (Дела апостолска 15:1-32).

Дакле, Сила је одиграо важну улогу у решавању овог фундаменталног питања. Али његов задатак није био лак. Никако се није могло знати како ће скупштина у Антиохији реаговати на оно што је било одлучено. Стога је био „потребан неко с много мудрости и такта ко би разјаснио шта су апостоли написали у свом писму“, примећује један коментатор. Чињеница да је за овај деликатан задатак избор пао на Силу говори нам о томе каква врста особе мора да је био. Могли су да се ослоне на њега да ће верно заступати смернице водећег тела. Такође мора да је био и мудар надгледник који је могао вршити помирљив утицај када је скупштини претила неслога.

Путовања с Павлом

Није сигурно да ли се Сила након ове мисије вратио у Јерусалим. Било како било, након несугласице између Варнаве и Павла око Јована Марка, Павле је изабрао Силу, који је у то време био у Антиохији, за једно ново путовање с намером да поново посете градове у којима је Павле проповедао током свог првог мисионарског путовања (Дела апостолска 15:36-41).

На то да изабере Силу можда је утицао позитиван став према мисији за незнабожце и ауторитет који је Сила као пророк и представник водећег тела имао, што је могло помоћи у преношењу њихове одлуке верницима у Сирији и Киликији. Резултати су били изврсни. Књига Дела апостолских говори: „И кад пролажаху по градовима, препоручиваху браћи да држе уредбе апостола и старешина из Јерусалима, и цркве се утврђиваху у вери, и њихов се број из дана у дан повећаваше“ (Дела апостолска 16:4, 5).

Док су мисионари путовали даље, свети дух их је два пута скренуо с планиране руте (Дела апостолска 16:6, 7). Тимотеј је био придодат успут, у Листри, након непрецизираних ’пророштава‘ у вези с њим (1. Тимотеју 1:18; 4:14). Путем једне визије упућене Павлу, који је такође имао дар прорицања, сви ти сапутници били су упућени да отплове у Европу, за Македонију (Дела апостолска 16:9, 10).

Претучени и затворени

У Филипима, ’главном граду тог дела‘, Сила је прошао кроз једно незаборавно искушење. Након што је Павле истерао пророчког духа из једне робиње, њени господари, видевши да су остали без извора прихода, одвукли су Силу и Павла пред градске судије. Као последица тога, њих двојица су претрпела понижење — били су представљени јавности као злочинци, на силу свучени и ишибани на тргу (Дела апостолска 16:12, 16-22).

Такво шибање не само што је било страшна казна, јер се људска издржљивост испитивала до крајњих граница, већ оно у Павловом и Силином случају није било ни законито. Зашто? Римским законом било је одређено да се ниједан римски грађанин не сме тући. Павле је имао римско грађанство, а вероватно га је имао и Сила. Након „многих удараца“ (Ча), Павле и Сила су били бачени у затвор где су им ставили ноге у окове. То је била „ужасна справа“, објашњава Густав Сталин, „у којој су ноге затвореника могле да се рашире колико год се хтело, на такав начин да се онемогући спавање“. Па ипак, усред ноћи, и поред тога што су им леђа била прекривена болним ранама, „мољаху се Павле и  Сила и певаху хвале Богу“ (Дела апостолска 16:23-25).

Ово нам још нешто говори о Силиној личности. Радовао се што су патили ради Христовог имена (Матеј 5:11, 12; 24:9). То је очигледно био исти дух који је током претходне антиохијске мисије оспособио Силу и његове сараднике да буду делотворни у охрабривању и јачању скупштине, због чега су се сухришћани радовали. Мора да је Павлова и Силина радост била још већа када их је један земљотрес чудом ослободио из затвора и када су тамничару који је хтео да се убије и његовој породици помогли да исказују веру у Бога (Дела апостолска 16:26-34).

Шибање и затварање није уплашило ни Павла ни Силу. Када је стигло обавештење о њиховом ослобађању, одбили су да се постиђено ишуњају из Филипа, као што су то судије очекивале. Нису поклекли већ су потпуно преокренули ситуацију тих арогантних и самовољних званичника. „Пошто нас јавно избише, и без суда, нас, људе Римљане, бацише у тамницу, сад хоће тајно да нас пусте?“ упитао је Павле. „Не тако, него сами нека дођу и пусте нас.“ Плашећи се последица, судије су виделе да морају замолити ту двојицу да оду из града (Дела апостолска 16:35-39).

Након што су овако утиснули у ум званичника своја права као Римљана, Павле и Сила су пристали на молбу судија — али не пре него што се поздраве са својим пријатељима. У складу с оним што је до сада постало карактеристика целог проповедничког пута, Сила и његов партнер још једном „охрабрише“ браћу и онда одоше (Дела апостолска 16:40, ССП).

Из Македоније за Вавилон

Не бивајући деморалисани ониме што би иначе могло бити негативно искуство, Павле, Сила и њихови сарадници навалили су на нова мисионарска поља. У Солуну су поново наишли на потешкоће. Због Павловог успеха у служби у раздобљу од три Сабата, љубоморни противници су подстакли сакупљање једне руље, због чега је за мисионаре било мудро да ноћу напусте град. Отишли су за Верију. Када су сазнали за успехе Павла и његових сарадника у том граду, противници су дошли чак из Солуна. Павле је продужио сам, док су Сила и Тимотеј остали у Верији како би се старали о групи новозаинтересованих (Дела апостолска 17:1-15). Сила и Тимотеј су се поново придружили Павлу у Коринту, носећи добру вест и могуће један дар од верне браће из Македоније. То мора да је сиромашном апостолу омогућило да остави световни посао, којег се у међувремену морао прихватити, и да се са еланом врати на пуновремено проповедање (Дела апостолска 18:1-5; 2. Коринћанима 11:9). У Коринту, на Силу и Тимотеја се такође указује као на јеванђелизаторе и Павлове сараднике. Дакле, очигледно је да њихове активности нису успориле ни у том граду (2. Коринћанима 1:19).

Претпоставља се да употреба заменице „ми“ у писмима Солуњанима — која су оба писана из Коринта и у овом периоду — значи да су Сила и Тимотеј допринели писању. Међутим, идеја да је и Сила учествовао у писању највише се заснива на ономе о чему Петар говори у  једном од својих писама. Петар говори да је своје прво писмо написао из Вавилона ’по Силвану, верном брату‘ (1. Петрова 5:12, 13). Иако би ово могло једноставно значити да је Силван био курир, различитост у стилу између два Петрова писма може указивати на то да је он употребио Силу као писара за своје прво, али не и друго писмо. Према томе, можда је још један од многих Силиних талената и теократских предности била предност да буде секретар.

Пример који треба опонашати

Кад станемо и издалека погледамо на ствари које знамо да је Сила радио, опис његовог рада изгледа импресивно. Он је изврстан пример за данашње мисионаре и путујуће надгледнике. Несебично је прелазио велике раздаљине уз знатан лични трошак, не да би стекао материјалне предности или престиж, већ да би помагао другима. Циљ му је био да их охрабри мудрим и тактичним саветом, добро припремљеним и срдачним говорима, као и својом ревношћу у служби на терену. Која год да је твоја улога у Јеховином организованом народу, уколико на сличан начин тежиш да будеш позитиван — чак и упркос невољама — и ти ћеш бити извор охрабрења за своје сувернике.

[Мапа на 29. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Павлово друго мисионарско путовање

Велико море

Антиохија

Дерва

Листра

Иконија

Троја

Филипи

Амфипољ

Солун

Верија

Атина

Коринт

Ефес

Јерусалим

Цезареја

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.