Породице с пасторчадима могу бити успешне

ДА ЛИ СУ МОГУЋЕ УСПЕШНЕ ПОРОДИЦЕ С ПАСТОРЧАДИМА? ЈЕСУ, ПОСЕБНО ако сви који су у њима упамте да је ’цело Писмо од Бога надахнуто и корисно за учење, за уверавање, за поправљање, за поучавање у правди‘ (2. Тимотеју 3:16). Када сви примењују библијска начела, успех је практично засигуран.

Основна особина

Библија поставља само неколико стварних закона који регулишу међуљудске односе. Она углавном охрабрује на развијање добрих особина и ставова који нас воде да мудро поступамо. Ови добри ставови и особине темељ су за срећан породични живот.

Можда је очигледно, али је ипак вредно помена, љубав је та основна особина која је потребна да би било која породица била успешна. Апостол Павле је рекао: „Љубав да не буде претворна... Братском љубављу будите један према другоме љубазни“ (Римљанима 12:9, 10). Реч „љубав“ често се злоупотребљава, али особина на коју Павле овде указује је посебна. То је божанска љубав, и она ’никада не гине [„затаји“, NW]‘ (1. Коринћанима 13:8). Библија је описује као несебичну и спремну да служи. Она активно ради за добро других. Она је стрпљива и добра, никада није љубоморна, хвалисава нити уображена. Она не тражи своју корист. Увек је спремна да попусти, да верује, да се нада и да издржи све што се деси (1. Коринћанима 13:4-7).

Истинска љубав потпомаже да се изгладе разлике и она уједињује људе с веома различитим васпитањем и личношћу. Такође је ту да делује против разорних утицаја развода или смрти природног родитеља. Један човек који је постао очух описује своје у пуном смислу праве проблеме: „Често сам превише био заокупљен својим осећањима да бих се бавио осећањима своје пасторчади или чак и своје жене. Морао  сам да научим да не будем преосетљив. Што је најважније, морао сам научити да будем понизан.“ Љубав му је помогла да изврши потребне промене.

Природни родитељ

Љубав може помоћи да се добро поставиш према дететовом односу с природним родитељем који сада више није ту. Један очух признаје: „Желео сам да, што се тиче наклоности своје пасторчади, имам прво место. Када би посетили свог природног оца, утврдио бих да ми је тешко да одолим да га не критикујем. Када би се вратили након пријатног дана проведеног с њим, осећао бих се ужасно. Када би имали лош дан, био бих одушевљен. У ствари, прибојавао сам се да их не изгубим. Једна од најтежих ствари била је да се помирим с важном улогом коју у животу моје пасторчади има њихов природни отац.“

Истинска љубав је помогла овом очуху да се суочи с чињеницом да је нереално очекивати „тренутну“ љубав. Није требало да се осећа одбаченим када га деца нису одмах прихватила. Схватио је да можда никада у потпуности неће надоместити природног оца у срцима своје пасторчади. Деца свог оца познају од најранијих дана, док је очух придошлица који тек треба да задобије дечју љубав. Истраживач Елизабет Ајнштајн приказује искуство многих када каже: „Природни родитељ никада се не може заменити — никада. Чак и родитељ који је мртав или који је напустио децу задржава једно важно место у дечјем животу.“

Дисциплина — осетљива тема

Библија указује да је дисциплина с љубављу битна за младе, и њоме су обухваћена и пасторчад (Пословице 8:33). Приличан број стручњака на крају долази до библијског становишта о овоме. Професор Сирез Алвес де Араужо навео је: „По природи нико не воли ограничења, али она су неопходна. ’Не‘ је заштитничка реч.“

Међутим, у мешовитој породици становишта о дисциплини могу водити до озбиљних размирица. Пасторчад је донекле обликовала одрасла особа која више није ту. Они вероватно имају навике и обичаје који могу очуху односно маћехи ићи на живце. И вероватно не разумеју зашто се очух или маћеха тако јако узбуде око неких ствари. Како се успешно изборити са оваквом ситуацијом? Павле подбуђује хришћане: ’Идите за љубављу, трпљењем, благошћу‘ (1. Тимотеју 6:11). Хришћанска љубав помаже и очусима, односно маћехама, а и деци, да буду благи и стрпљиви док уче да се међусобно разумеју. Ако су очух или маћеха нестрпљиви, ’горчина, гнев и хула‘ убрзо могу нарушити било који однос који су до тада постигли (Ефесцима 4:31).

Увид у оно што овде помаже пружио је пророк Михеј. Он је рекао: „Што Господ од тебе захтева! То је да по правди идеш и да волиш милосрђе, и да смерно пред Богом својим ходиш“ (Михеј 6:8). Код примењивања дисциплине битна је праведност. А шта је с љубазношћу? Један хришћански старешина се присећа да му је често било тешко да недељом ујутро буди своју пасторчад да иду на обожавање у скупштину. Покушао је љубазно уместо да их грди. Он је устајао рано, припремио доручак, и онда сваком пасторку однео топли напитак. Као резултат тога, били су много спремнији да обрате пажњу на његову молбу за устајање.

Професор Ана Луиза Вјера де Матос дала је следећи интересантан коментар: „Није важна врста породице већ квалитет односа. У својим студијама приметила сам да млади који имају проблема с понашањем увек потичу из породица у којима постоји лош родитељски надзор, и нема правила ни комуникације.“ Такође је рекла: „Никада се не може довољно нагласити да одгајање деце укључује и рећи не.“ Поред тога, др Вишер Емили и Џон навели су: „Дисциплина у основи има дејства само ако је особи која се  дисциплинује стало до реакција и односа са особом која дисциплинује.“

Ове напомене дотичу се питања ко у породицама са очухом или маћехом треба да примењује дисциплину. Ко треба да каже не? Након што су разговарали о тим стварима, неки родитељи су одлучили да природни родитељ, барем за почетак, треба да буде главни у спровођењу дисциплине, како би очух или маћеха имали времена да изграде блискији однос с децом. Нека се деца прво увере у љубав очуха односно маћехе пре него што их они дисциплинују.

Шта кад је у питању очух? Зар не каже Библија да је отац поглавар породице? Да, каже (Ефесцима 5:22, 23; 6:1, 2). Међутим, очух можда жели да неко време препусти дисциплиновање супрузи, поготово уколико оно укључује кажњавање. Он може допустити да деца буду послушна ’науци мајке‘ док он поставља темељ за њих да би ’слушали поучења [„дисциплину“, NW] свог новог оца‘ (Пословице 1:8; 6:20; 31:1). Докази показују да се то, дугорочно гледано, не противи начелу поглаварства. Поред тога, један очух каже: „Упамтио сам да дисциплина укључује опомену, исправку и укор. Када се даје на праведан начин с љубављу и саосећањем и кад је подржана родитељским примером, углавном има ефекта.“

Родитељи треба да комуницирају

Пословице 15:22 кажу: „Падају намере када нема збора да их прими, а успевају кад има добрих саветника.“ У породици с пасторчадима, од виталне је важности смирен и искрен поверљиви разговор међу родитељима. Један писац сталне рубрике у новинама O Estado de S. Paulo приметио је: „Деца увек нагињу да испробавају границе које им постављају родитељи.“ То може бити двоструко тачно код породица са очухом или маћехом. Зато родитељи треба да се усагласе у различитим стварима тако да деца виде да су они уједињени. Шта, међутим, ако очух односно маћеха поступа на начин који природни родитељ сматра неправедним? Онда њих двоје треба ствар да среде приватно, не пред децом.

Једна преудата мајка се присећа: „Најтежа ствар за једну мајку јесте кад види да очух дисциплинује њену децу, нарочито ако осећа да поступа пренагљено или не баш праведно. То јој слама срце, и она жели да одбрани своју децу. У таквим тренуцима је тешко да останеш подложна мужу и да га подржиш.

„Једном приликом двојица мојих синова, узраста од 12 и 14 година, упитали су свог очуха да ли могу нешто да ураде. Сместа је одбио и отишао из собе не пруживши дечацима прилику да објасне зашто им је та молба важна. Дечаци само што нису заплакали, а ја сам остала без речи. Старији дечак ме је погледао и рекао: ’Мама, јеси ли видела шта је урадио?‘ Одговорила сам: ’Јесам, видела сам. Али он је и даље поглавар куће, а Библија нам каже да поштујемо поглаварство.‘ Били су добри дечаци и сложили су се с тим, и малчице се смирили. Исто то вече, објаснила сам ствари свом мужу и он је схватио да је био превише ауторитативан. Отишао је директно у дечју собу и извинио им се.

„Много смо научили из тог непријатног догађаја. Мој супруг је научио да саслуша пре него што донесе одлуке. Ја сам научила да подржим начело поглаварства, чак и кад боли. Дечаци су научили важност подложности (Колошанима 3:18, 19). А искрено извињење мога мужа све нас је научило важној поуци о понизности (Пословице 29:23, NW). Данас су оба сина хришћанске старешине.“

Грешака ће бити. Деца ће рећи или учинити ствари које боле. Притисци момента ће довести до тога да очух или маћеха неразумно реагују. Међутим, ове искрене речи: „Жао ми је, молим те опрости ми“, могу много допринети да се ране залече.

 Јачати породично јединство

Потребно је време да би се у породици с пасторчадима изградио један срдачан однос. Ако си очух или маћеха треба да показујеш уживљавање. Буди пун разумевања, спреман да проводиш време с децом. Играј се с малишанима. Буди спреман да разговараш са старијима. Тражи могућности за заједничко провођење времена — примера ради, позови децу да помогну око послова у кући, као што је припремање вечере и прање кола. Позови их да ти помогну кад идеш у супермаркет. Поред тога, мали гестови који показују наклоност могу показати љубав коју осећаш. (Наравно, очуси треба да пазе да држе исправно одстојање с пасторкама како се не би осећале нелагодно. Маћехе треба да упамте да и дечаци имају границе.)

Породице с пасторчадима могу бити успешне. Многе су успешне. Најуспешније су оне у којима сви, нарочито родитељи, развијају исправне ставове и реална очекивања. Апостол Јован је написао: „Љубљени! Љубимо један другога, јер је љубав од Бога“ (1. Јованова 4:7). Да, љубав из срца је стварна тајна срећне породице с пасторчадима.

[Слике на 7. страни]

СРЕЋНЕ ПОРОДИЦЕ С ПАСТОРЧАДИМА

проводе време заједно...

заједно проучавају Божју Реч...

разговарају...

заједно раде...