„Управи срце своје“ на Божји храм!

„Сине човечји... Узми на ум [„управи срце своје на“, NW] све што ћу ти показати... Саопштићеш дому Израиљеву све што будеш видео“ (ЈЕЗЕКИЉ 40:4).

1. У каквој се ситуацији 593. пре н. е. налазио Божји изабрани народ?

 БИЛА је 593. година пре н. е., 14. година израелског изгнанства. Јеврејима који су живели у Вавилону, њихова вољена домовина сигурно је изгледала веома далеко. Кад је већина њих задњи пут видела Јерусалим, он је био у пламену, његов моћни зид био је оборен, а велелепне грађевине у рушевинама. Јеховин храм — некада славна круна тога града, једини центар правог обожавања на читавој земљи — био је претворен у рушевине. Сада, највећи део времена израелског изгнанства лежи још у будућности. Тек за 56 година доћи ће обећано избављење (Јеремија 29:10).

2. Зашто би сећања на Божји храм у Јерусалиму растуживала Језекиља?

² Верног Божјег пророка Језекиља сигурно је растуживала помисао да Божји храм лежи у рушевинама, стотинама километара далеко, као неко пусто свратиште дивљих животиња (Јеремија 9:11). Тамо је и његов отац Вузије некада служио као свештеник (Језекиљ 1:3). Језекиљ би имао исту предност, али је био одведен у изгнанство заједно с јерусалимским племством, године 617. пре н. е., док је још био млад. Сада у својим педесетим, Језекиљ је вероватно знао да никада више неће видети Јерусалим нити ће имати икаквог удела у поновној изградњи јерусалимског храма.  Замисли онда колико је Језекиљу морало значити то што је добио визију о једном славном храму!

3. (а) Која је била сврха Језекиљеве визије храма? (б) Која су четири главна елемента те визије?

³ Ова опсежна визија, која обухвата девет поглавља Језекиљеве књиге, пружила је Јеврејима у изгнанству једно обећање које је ојачало њихову веру. Чисто обожавање ће бити обновљено! Отада, вековима, па чак све до наших дана, та визија је извор охрабрења за оне који воле Јехову. На који начин? Истражимо шта је та пророчанска визија значила за те изгнане Јевреје. Она је имала четири главна елемента: храм, свештенство, кнеза и земљу.

Храм је обновљен

4. Куда је Језекиљ одведен на почетку своје визије, шта тамо види и ко га води у разгледање?

⁴ Као прво, Језекиљ је одведен на једну „гору врло високу“. Јужно од те горе је огроман храм, као град ограђен зидом. Један анђео, „који изгледаше као од бакра“, води пророка у детаљно разгледање просторија (Језекиљ 40:2, 3). Како се визија наставља, Језекиљ види како тај анђео прецизно мери троја подударна храмска врата с тремовима, спољашње двориште, унутрашње двориште, трпезарије, олтар и храмско светилиште с његовим одељењима — Светињом и Светињом над светињама.

5. (а) Које засигурање Јехова даје Језекиљу? (б) Шта су били ’лешеви њихових краљева‘ који су морали да се одстране из храма, и зашто је било важно да се то учини?

⁵ Затим се у визији појављује лично Јехова. Он отвара храм и уверава Језекиља да ће Он у њему пребивати. Али он позива да се Његов дом очисти, говорећи: „Сад нек уклоне далеко од мене блуд свој и лешеве краљева својих и довека ћу усред њих наставати“ (Језекиљ 43:2-4, 7, 9). Ти ’лешеви њихових краљева‘ изгледа да су се односили на идоле. Бунтовни јерусалимски краљеви и народ онечистили су Божји храм идолима, и у ствари, направили од њих краљеве. (Упореди с Амосом 5:26.) Далеко од тога да су били живи богови или краљеви, ти идоли су били беживотне, прљаве ствари у Јеховиним очима. Они морају бити уклоњени (Левитска 26:30; Јеремија 16:18).

6. На шта је мерење храма указивало?

⁶ Шта је био циљ овог дела визије? Он је изгнанике уверио у потпуну обнову чистог обожавања у Божјем храму. Надаље, мерење храма пружило је божанско засигурање да ће се визија апсолутно сигурно испунити. (Упореди с Јеремијом 31:39, 40; Захарија 2:2-8.) Целокупно идолопоклонство биће одстрањено. Јехова ће још једном благословити свој дом.

Свештенство и кнез

7. Које су информације пружене о Левитима и свештеницима?

⁷ И свештенство је требало да прође кроз процес чишћења, то јест прочишћавања. Левите је требало прекорити што су подлегли идолопоклонству, док је Садокове свештеничке синове требало похвалити и наградити што су остали чисти. a Па ипак, обе групе би имале место у служби у Јеховином обновљеном дому — несумњиво у зависности од њихове личне верности. Надаље, Јехова је наредио: „Они ће учити мој народ да разликује свето од непосвећенога, и учиће га да позна разлику између онога што је нечисто и онога што је чисто“ (Језекиљ 44:10-16, 23). Зато ће свештенство бити обновљено, а верна устрајност свештеника биће награђена.

8. (а) Ко су били кнезови у древном Израелу? (б) На које су начине кнезови у Језекиљевој визији били активни у чистом обожавању?

⁸ Визија указује и на некога ко је назван кнез. Још од времена Мојсија, та нација је имала кнезове. Хебрејска реч за  „кнез“, наси, могла је да се односи на поглавара домаћинства, племена или чак нације. У Језекиљевој визији, израелски владари као класа прекорени су што тлаче народ и подстакнути су да буду непристрани и праведни. Иако не припада свештеничкој класи, овај кнез је на истакнут начин активан у чистом обожавању. Он с несвештеничким племенима улази у спољашње двориште и излази из њега, седи у предворју источних врата, и прибавља неке жртве које народ приноси (Језекиљ 44:2, 3; 45:8-12, 17). Тако је визија уверила Језекиљев народ да ће обновљена нација бити благословљена примерним вођама, људима који ће подупирати свештенство у организовању Божјег народа и који ће бити добри примери у погледу духовних ствари.

Земља

9. (а) Како је требало поделити земљу и ко не би имао наслеђе? (б) Шта је био свети принос, и шта је обухватао?

⁹ Напослетку је Језекиљева визија обухватала и преглед израелске земље. Требало ју је поделити, с тим да свако племе добије један део. И кнез би имао наслеђе. Међутим, свештеници не би, јер је Јехова рекао: „Ја сам наслеђе њихово“ (Језекиљ 44:10, 28; Бројеви 18:20). Визија је показала да би кнежев део земље био с било које стране једног посебног дела названог свети принос. То је био четвороугаони комад земље подељен у три појаса — горњи део за покајничке Левите, средишњи за свештенике и доњи део за град с његовим плодним земљиштем. Јеховин храм би био смештен у свештеничком појасу земље, у центру тог четвороугаоног приноса (Језекиљ 45:1-7).

10. Шта је за верне Јудеје у изгнанству значило пророчанство о подели земље?

¹⁰ Како је све ово сигурно охрабрило изгнанике! Свакој породици је било засигурано да ће имати наслеђе у земљи. (Упореди с Михејом 4:4.) Чисто обожавање ће у њој заузимати узвишено, централно место. И запази у Језекиљевој визији да ће кнез, попут свештеника̂, живети на земљи коју је дао народ (Језекиљ 45:16). Тако је требало да народ у обновљеној земљи прилаже за рад оних које је Јехова наименовао да предводе, подупирући их тако што сарађује с њиховим вођством. Све у свему, ова земља је била слика организованости, сарадње и сигурности.

11, 12. (а) Како Јехова пророчански уверава свој народ да ће благословити њихову обновљену домовину? (б) Шта је представљало дрвеће дуж речних обала?

¹¹ Да ли ће Јехова благословити њихову земљу? Пророчанство одговара на ово питање сликом која радује срце. Један водени млаз тече из храма, и све више расте и постаје река пре него што се улије у Мртво море. Ту она оживљава беживотне воде, а уз обални појас цвета рибарство. На обалама те реке налази се доста дрвећа које доноси плодове преко целе године, доносећи храну и исцељење (Језекиљ 47:1-12, ДК).

¹² Изгнаницима је ово обећање поновило и потврдило ранија пророчанства о обнови која су им много значила. Јеховини надахнути пророци су у више наврата рајским изразима описивали обновљени, поново настањени Израел. Мртва подручја која оживљавају била су пророчанска тема о којој се и раније говорило (Исаија 35:1, 6, 7; 51:3; Језекиљ 36:35; 37:1-14). Зато је народ могао очекивати да ће Јеховини животодајни благослови тећи из обновљеног храма попут једне реке. Као исход тога, духовно мртва нација ће оживети. Обновљени народ ће бити благословљен изузетним духовним мушкарцима — мушкарцима који су праведни и чврсти баш као дрвеће дуж тих речних обала из визије, мушкарцима који би предводили у поновној изградњи разрушене земље. Исаија је такође писао о ’храстовима правде‘ који ће ’зидати старе рушевине‘ (Исаија 61:3, 4).

 Када се визија испуњава?

13. (а) У ком је смислу Јехова благословио повратнике свога народа ’храстовима правде‘? (б) Како се испунило пророчанство о Мртвом мору?

¹³ Да ли су се повратници из изгнанства разочарали? Далеко од тога! Обновљени остатак се вратио у своју вољену домовину 537. пре н. е. С временом, под вођством ’храстова правде‘ — као што су преписивач Јездра, пророци Агеј и Захарија, и првосвештеник Исус Навин — давно опустошена места поново су изграђена. Кнезови, као на пример Немија и Зоровавељ, владали су земљом непристрано и праведно. Јеховин храм је био обновљен и његове припреме за живот — благослови живљења по његовом савезу — поново су потекле (Поновљени закони 30:19; Исаија 48:17-20). Један благослов било је спознање. Свештенство је било враћено на дужност, и свештеници су народ поучавали Закону (Малахија 2:7). Као резултат тога, народ је духовно оживео и људи су поново постали корисне Јеховине слуге, као што је приказано Мртвим морем које бива излечено и које омогућава продуктивно рибарство.

14. Зашто ће постојати још једно испуњење Језекиљевог пророчанства које надмашује оно што се десило по повратку Јевреја из изгнанства у Вавилону?

¹⁴ Да ли су ти догађаји били једино испуњење Језекиљеве визије? Не; овде се указивало на нешто далеко веће. Размисли: храм који је Језекиљ видео није се могао саградити онако како је описан. Истина, Јевреји су ову визију узели за озбиљно и чак дословно применили неке детаље. b Међутим, цели храм из визије био је сувише велики да би уопште стао на брдо Морију, локацију претходног храма. Осим тога, Језекиљев храм није био у граду већ мало даље на засебном комаду земљишта, док је напротив, други храм био саграђен тамо где је стајао и претходни, у Јерусалиму (Јездра 1:1, 2). Надаље, никаква дословна река никада није потекла из јерусалимског храма. Тако је древни Израел видео само једно мало испуњење Језекиљевог пророчанства. То указује да мора постојати веће, духовно испуњење ове визије.

15. (а) Када је започео да делује Јеховин духовни храм? (б) Шта указује да се Језекиљева визија није испунила за време Христовог живота на земљи?

¹⁵ Јасно је да главно испуњење Језекиљеве визије морамо тражити у Јеховином великом духовном храму, о коме апостол Павле обимно дискутује у књизи Јеврејима. Тај храм је почео да делује када је Исус Христ помазан за Првосвештеника у њему, године 29. н. е. Али, да ли се Језекиљева визија испунила у Исусово време? Очигледно није. Као Првосвештеник, Исус је својим крштењем, својом жртвеном смрћу и уласком у Светињу над светињама, то јест само небо, испунио пророчанско значење Дана помирења (Јеврејима 9:24). Међутим, занимљиво је да Језекиљева визија ни на једном једином месту не помиње нити првосвештеника нити Дан помирења. Зато је мала вероватноћа да је ова визија указивала на први век н. е. На који се онда период она односи?

16. На које нас друго пророчанство подсећа место Језекиљеве визије и како нам то помаже да разаберемо време главног испуњења Језекиљеве визије?

¹⁶ Да бисмо добили одговор, вратимо се на саму визију. Језекиљ је записао: „Одведе ме у божанственом виђењу, и постави ме на гору врло високу, на којој беше с југа као саграђен град“ (Језекиљ 40:2). Место ове визије, ’врло висока гора‘, подсећа нас на Михеја 4:1: „Доћи ће у току времена [„у завршном делу дана“, NW] да ће се гора дома Господњега наврх гора утврдити и изнад брегова  узвисити, и стицаће се ка њој народи.“ Када се ово пророчанство испуњава? Михеј 4:5 показује да то започиње док народи још увек обожавају лажне богове. У ствари, управо у наше време, „у завршном делу дана“, чисто обожавање је узвишено, враћено на своје право место у животима Божјих слугу.

17. Како нам пророчанство из Малахије 3:1-5 помаже да одредимо када је очишћен храм из Језекиљеве визије?

¹⁷ Шта је омогућило ову обнову? Сети се да у најзначајнијем догађају Језекиљеве визије, Јехова долази у храм и инсистира да се његов дом очисти од идолопоклонства. Када је очишћен Божји духовни храм? У Малахији 3:1-5, Јехова прориче време када ће ’доћи у свој храм‘ у пратњи свог ’весника савеза‘, Исуса Христа. С којим циљем? „Јер ће он бити као ливчев огањ, као цеђ бељарев.“ Ово прочишћавање је започело током Првог светског рата. С којим резултатом? Јехова борави у свом дому и од 1919. па надаље благосиља духовну земљу свог народа (Исаија 66:8). Дакле, можемо закључити да Језекиљево пророчанство о храму има једно важно испуњење током последњих дана.

18. Када ће визија о храму имати своје последње испуњење?

¹⁸ Попут других пророчанстава о обнови, и Језекиљева визија има још једно даљње коначно испуњење, у Рају. Тек тада ће правдољубиво човечанство имати пуну корист од припреме Божјег храма. Тада ће Христ применити вредност своје откупне жртве, заједно са својих 144 000 небеских свештеника. Сви послушни људски поданици Христове владавине биће подигнути до савршенства (Откривење 20:5, 6). Међутим, Рај не може бити главно време испуњења Језекиљеве визије? Зашто не?

Визија се усредсређује на наше доба

19, 20. Зашто је главно испуњење ове визије засигурно данас, а не у Рају?

¹⁹ Језекиљ је видео храм који је требало очистити од идолопоклонства и духовне блуди (Језекиљ 43:7-9). То се сигурно не би могло применити на обожавање Јехове у Рају. Надаље, свештеници из визије предочавају помазану свештеничку класу док је још увек на земљи, а не након њиховог небеског ускрсења или током Миленијума. Зашто? Запази да су свештеници приказани како служе у унутрашњем дворишту. Чланци из ранијих издања Куле стражаре показали су да то двориште представља јединствено духовно стајалиште Христових подсвештеника док су још увек на земљи. c Запази такође да ова визија наглашава несавршеност свештеника. За њих се каже да приносе жртве за сопствене грехе. Упозорени су на опасност да постану духовно и морално нечисти. Зато они не представљају ускрснуле помазанике, о којима је апостол Павле написао: „Затрубиће труба и мртви ће ускрснути нераспадљиви“ (1. Коринћанима 15:52, курзив наш; Језекиљ  44:21, 22, 25, 27). Свештеници из Језекиљеве визије мешају се с народом и директно му служе. То неће бити тако у Рају кад свештеничка класа буде на небу. Према томе, визија пружа фантастичну слику о начину на који помазаници данас тесно сарађују с ’великим мноштвом‘ на земљи (Откривење 7:9; Језекиљ 42:14).

²⁰ Тако Језекиљева визија храма наговештава корисне резултате духовног чишћења које се данас врши. Али шта то значи за тебе? То није само нека апстрактна теолошка загонетка. Ова визија је увелико повезана с твојим свакодневним обожавањем јединог правог Бога, Јехове. У наредном чланку видећемо на који начин.

[Фусноте]

Да ли си упамтио?

◻ Које је прво испуњење Језекиљеве визије о храму и свештенству у њему?

◻ Како се најпре испунила Језекиљева визија о дељењу земље?

◻ Ко су у обнови древног Израела били ти који су поступали као верни кнезови, а ко као ’храстови правде‘?

◻ Зашто Језекиљева визија о храму има главно испуњење у последњим данима?

[Питања за разматрање]