Последњи дан Исусовог људског живота

Петак је, касно поподне 14. нисана 33. н. е. Једна група људи и жена управо се припрема да сахрани драгог пријатеља. Један од њих, Никодим, донео је мирисе да би припремили тело за укоп. Човек по имену Јосиф, набавио је чист лан како би завили овај измучени леш у модрицама.

ШТА се овде догађа? Ко су ови људи? И кога то сахрањују? Да ли се то тебе тиче? Да бисмо одговорили на ова питања, хајде да се вратимо на почетак овог важног дана.

Четвртак јутро, 14. нисан

Над Јерусалимом се полагано издиже сјајни пуни месец. Град препун света утихњује након једног журног дана. Вече је испуњено мирисом печене јагњетине. Да, хиљаде људи се припрема за један специјални догађај — годишњу прославу Пасхе.

У великој гостинској соби, за постављеним столом налазимо Исуса Христа и његових 12 апостола. Послушај! Говори Исус. „Много сам желео да ову Пасху једем с вама пре него будем претрпео“, каже он (Лука 22:15). Исус зна да су се његови религиозни непријатељи намерачили да га убију. Али, пре него што се то деси, ове  вечери ће се догодити нешто веома важно.

Након што је обележена Пасха, Исус је изјавио: „Један између вас издаће ме“ (Матеј 26:21). То ражалошћује апостоле. Ко би то уопште могао да буде? Након неког времена разговора, Исус каже Јуди Искариотском: „Што чиниш чини брзо“ (Јован 13:27). Иако други то не схватају, Јуда је издајник. Одлази да изврши своју кукавну улогу у завери против Исуса.

Један важан празник

Исус сада уводи један потпуно нови празник — празник који ће обележавати његову смрт. Узевши парче хлеба, Исус изговара молитву захвале над њим и раздељује га. „Узмите, једите“, упућује их. „Ово је тело моје које се даје за вас.“ Када су сви појели мало од тог хлеба, он узима чашу црног вина и благосиља га. „Пијте из ње сви“, говори им Исус, објашњавајући: „Ова је чаша нови савез у мојој крви која се за вас пролива.“ Преосталој једанаесторици верних апостола он упућује: ’Ово чините, мени за спомен‘ (Матеј 26:26-28; Лука 22:19, 20; 1. Коринћанима 11:24, 25).

Исус те вечери љубазно припрема своје лојалне апостоле за оно што предстоји и потврђује своју дубоку љубав према њима. „Нема веће љубави“, објашњава он, „него живот свој дати за пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји, ако чините што вам ја заповедам“ (Јован 15:13-15). Да, ова једанаесторица су се показали као прави пријатељи зато што су били уз Исуса током његових кушњи.

Касно у ноћи — можда после поноћи — Исус изговара незаборавну молитву, након које певају песме хвале Јехови. Затим, при светлости пуног месеца, полазе из града и прелазе долину Кедрон (Јован 17:1–18:1).

У Гетсиманском врту

Кратко после тога, Исус и апостоли стижу у Гетсимански врт. Оставивши осморицу апостола код улаза у врт, Исус води са собом Петра, Јакова и Јована даље у маслиник. „Жалосна је душа моја до смрти“, говори он овој тројици. „Почекајте овде и бдите“ (Марко 14:33, 34).

Тројица апостола чекају, док Исус улази дубље у врт да се моли. Снажно ридајући и плачући, он преклиње: „Оче! кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене.“ Огромна одговорност лежи на Исусовим плећима. Колико га само забрињава помисао о томе шта ће Јеховини непријатељи рећи када Његов јединорођени Син буде био прибијен као да је неки злочинац! Још мучније за Исуса је  мисао о клевети која би била бачена на његовог драгог небеског Оца уколико закаже на овом веома болном испиту. Исус се толико искрено моли и упада у такву агонију да му зној постаје као капље крви које падају на земљу (Лука 22:42, 44).

Исус се моли већ трећи пут, и управо завршава. Приближавају му се људи с бакљама и лампама. Особа која иде пред њима је нико други до Јуда Искариотски, који прилази право Исусу. „Здраво Рави“, каже, овлаш пољубивши Исуса. „Јуда!“, узвраћа Исус, „зар пољупцем издајеш Сина човечјега?“ (Матеј 26:49; Лука 22:47, 48; Јован 18:3).

У тај мах, апостоли схватају шта се збива. Њиховог Господа и драгог пријатеља ће сад ухапсити! Петар посеже за мачем и одсеца ухо првосвештениковом слузи. „Оставите то“, Исус брзо повиче. Иступивши, он лечи тог слугу и Петру заповеда: „Врати мач свој на место његово, јер сви који се за мач маше, од мача ће погинути“ (Лука 22:50, 51; Матеј 26:52). Службеници и војници хватају Исуса и везују га. Опхрвани страхом и збуњеношћу, апостоли напуштају Исуса и беже у мрак (Матеј 26:56; Јован 18:12).

Петак јутро, 14. нисан

Поноћ је давно прошла и сада је петак, цик зоре. Исуса су прво одвели у кућу бившег првосвештеника Ане, који још увек има велики утицај и моћ. Ана га испитује и даје да га одведу кући првосвештеника Кајафе, где се окупио Синедрион.

Верске вође сада покушавају да нађу сведоке који би кривотворили случај против Исуса. Међутим, чак се ни лажни сведоци не могу сложити у свом сведочењу. Све време, Исус ћути. Мењајући тактику, Кајафа захтева: „Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, син Божји.“ Ово је чињеница која се не може порећи, тако да Исус храбро одговара: „Јесам, и видећете ви Сина човечјега где седећи с десне стране силе Божје долази на облацима небеским“ (Матеј 26:63; Марко 14:60-62).

„Хулио је!“, виче Кајафа. „Шта нам требају више сведоци?“ Тада му неки ударају шамаре и пљују га. Други га ударају песницама и обасипају погрдама (Матеј 26:65-68; Марко 14:63-65). Убрзо по сванућу у петак, Синедрион се поново састаје, вероватно да би дао неки привид легалности противзаконитом ноћном суђењу. Исус поново храбро ставља до знања да је он Христ, Божји Син (Лука 22:66-71).

Првосвештеници и старешине одвлаче Исуса на суд пред Понтија Пилата, римског гувернера Јудеје. Они осуђују Исуса да подрива државу, забрањујући да се плаћа порез цару, и да ’говори да је Христос, краљ‘ (Лука 23:2; упореди с Марком 12:17). Након што је испитао Исуса, Пилат изјављује: „Ја не налазим никакве кривице на овом човеку“ (Лука 23:4). Када Пилат чује да је Исус Галилејац, шаље га Ироду Антипи, владару Галилеје, који је у Јерусалиму ради Пасхе. Ирод нема намеру да задовољи правду. Он само жели да види неко Исусово чудо. Будући да Исус не задовољава његову знатижељу и ништа не проговара, Ирод и његови војници збијају шале с њим и враћају га Пилату.

 „Какво је зло учинио?“, Пилат поново пита. „Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле: да се ишиба, па да га пустим“ (Лука 23:22). Тако је дао да се Исус ишиба бичем с много ремења које је болно раздирало Исусова леђа. Затим та група навлачи венац од трња на његову главу. Изругују му се и ударају га једном чврстом трском, заривајући венац од трња све дубље у његову лобању. Кроз сав овај неописиви бол и понижење, Исус задржава изванредно достојанство и снагу.

Пилат — можда у нади да ће Исусово испаћено стање код неких измамити саосећање — поново га изводи пред масу. ’Ево‘, узвикује Пилат, ’изводим га к вама, да видите да на њему не налазим никакве кривице.‘ Али, првосвештеници извикују: „Распни га, распни га!“ (Јован 19:4-6). Како маса постаје све упорнија, Пилат се предаје и изручује Исуса да се разапне.

Мучна смрт

Сада је касно јутро, вероватно се примиче подне. Исус је одведен из Јерусалима на место звано Голгота. На мученичком стубу су кроз Исусове руке и стопала прибијени велики ексери. Речима се не може описати патња кад се подиже мученички стуб док тежина његовог тела цепа ране од ексера. Маса се скупља да види Исуса и још два злочинца како су разапети. Многи погрдно говоре о Исусу. „Другима поможе“, изругују му се првосвештеници и остали, „а себи не може помоћи.“ Чак га и војници и двојица разапетих злочинаца исмејавају (Матеј 27:41-44).

Одједном усред бела дана, након што је неко време Исус на стубу, на земљу се  спушта страшна трочасовна тама божанског порекла. a Можда је то нешто што једног од злочинаца наводи да прекори оног другог. Затим, окрећући се Исусу, он га моли: „Опомени ме се, Господе, кад дођеш у краљевство своје.“ Каква изузетна вера упркос томе што смрти гледа у очи! „Заиста ти кажем данас“, узвраћа Исус, „бићеш са мном у Рају“ (Лука 23:39-43, NW).

Око три сата по подне, Исус осећа да му се ближи крај. „Жедан сам“, каже он. Затим гласно повика: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио?“ Исус осећа да му Отац, да тако кажемо, ускраћује заштиту да би допустио да се његов интегритет испита до краја, и цитира Давидове речи. Неко ставља сунђер натопљен киселим вином на Исусове усне. Узевши мало вина, Исус једва проговара: „Сврши се!“ Затим узвикује: „Оче, у руке твоје  предајем дух свој!“, глава му пада и он умире (Јован 19:28-30; Матеј 27:46; Лука 23:46; Псалам 22:2).

Пошто је касно послеподне, брзо су учињене припреме да се Исус сахрани пре него што по заласку сунца започне Сабат (15. нисан). Јосиф из Ариматеје, добро познати члан Синедриона који је био тајни Исусов ученик, добија дозволу да га сахрани. Никодим, такође члан Синедриона који је тајно исповедао веру у Исуса, потпомаже са 33 килограма измирне и алоје. Они пажљиво полажу Исусово тело у оближњи спомен-гроб.

Поново жив

Још увек се није разданило у недељу у јутро када Марија Магдалена и још неке друге жене прилазе Исусовом гробу. Али гле! Камен са улаза је одваљен. А гроб је празан! Марија Магдалена трчи да каже Петру и Јовану (Јован 20:1, 2). Тек што је отишла, један анђео се појављује и пред другим женама. Он им каже: „Не бојте се.“ Такође подстиче: „Идите брже и кажите ученицима његовим да је ускрснуо из мртвих“ (Матеј 28:2-7).

Док журе, сусрећу никог другог до лично Исуса! „Идите и јавите браћи мојој“, говори им он (Матеј 28:8-10). Касније, Марија Магдалена је у гробници и плаче кад јој се појављује Исус. Једва да може зауздати своју радост и јури да и осталим апостолима исприча прелепе новости (Јован 20:11-18). У ствари, те незаборавне недеље, ускрснули Исус се пет пута појављује различитим ученицима, не остављајући сумње да је он заиста поново жив!

Како се ово тиче тебе

Како могу догађаји од пре 1 966 година да утичу на тебе који живиш на прагу 21. века? Један очевидац тих догађаја објашњава: „По томе се показа љубав Божја к нама што Бог Сина свога јединорођенога посла на свет да живимо по њему. У томе је љубав, не као да ми љубисмо Бога, него да је он нас љубио и послао Сина свога као жртву [„помирења“, NW] окајања греха наших“ (1. Јованова 4:9, 10).

У ком смислу је Исусова смрт „жртва помирења“? Она представља помирење јер омогућава један повољан однос с Богом. Први човек, Адам, побунио се против Бога и тако својим потомцима у наслеђе дао грех и смрт. Исус је, с друге стране, дао свој живот као откупнину да би платио цену за људски грех и смрт, те тако Богу пружио основу за проширење милосрђа и наклоности (1. Тимотеју 2:5, 6). Исказујући веру у Исусову жртву која искупљује грехе, ти можеш бити ослобођен осуде коју си наследио од грешног Адама (Римљанима 5:12; 6:23). Поред тога, то ти пружа дивну могућност да имаш лични однос с љубазним небеским Оцем, Јеховом Богом. Исусова узвишена жртва убрзо може значити бескрајан живот за тебе (Јован 3:16; 17:3).

Ова ствар и њој сличне биће размотрене на десетине хиљада места широм света у четвртак вече 1. априла, када ће се милиони окупити да обележе смрт Исуса Христа. Позивамо и вас. Јеховини сведоци из вашег краја радо ће вам рећи где и када можете да присуствујете. То што ћете бити присутни, несумњиво ће продубити ваше цењење за оно што су наш љубљени Бог и његов драги Син учинили последњег дана Исусовог људског живота.

[Фусноте]

 [Табела/Слике на 7. страни]

ИСУСОВА СМРТ И УСКРСЕЊЕ

НИСАН 33. Н. Е. ДОГАЂАЈИ НАЈВЕЋИ ЧОВЕК b

14. Четвртак Прослава Пасхе; Исус својим 113, од 2. одл.,

вече апостолима пере ноге; Јуда до 117, 1. одл.

одлази да изда Исуса;

Христ уводи Меморијал своје

смрти (ове године пада у

четвртак 1. априла,након

заласка сунца); опомиње

апостоле како би их припремио

за свој одлазак

Од поноћи до Након молитве и песми хвале од 117. до 120.

Исус и апостоли одлазе у

Гетсимански врт;Исус пре

сванућа се моли снажно ридајући;

Јуда Искариотски прилази

с великим мноштвом и издаје

Исуса; апостоли беже док Исуса

везују и воде га Ани;

одводе га првосвештенику Кајафи

да би се појавио пред

Синедрионом; осуђен на смрт;

вербално и физички злостављан;

Петар се три пута одриче Исуса

Петак јутро У зору се Исус поново од 121. до 124.

појављује пред Синедрионом;

одводе га Пилату; шаљу га Ироду;

враћају га Пилату; Исус је

бичеван, вређан и нападан;

стављен под притисак Пилат га

изручује на прибијање; касно

ујутру одведен на Голготу за

погубљење

Од поднева Прибијен кратко након поднева; 125. и 126.

мрак од подне до око три сата по

подне, када Исус умире; до

поподнева снажан земљотрес;

храмска завеса се цепа на пола

Касно поподне Исуса пре Сабата полажу у 127. одл. 1-7

једну гробницу у врту

15. Петак вече Почиње Сабат

Субота Пилат даје дозволу да на 127. одл. 8, 9

Исусовом гробу буду стражари

16. Недеља Рано ујутро, Исусова гробница 127, од 10. одл.

је пронађена

празна; ускрснули Исус појављује 129, 10. одл.

се (1) групи својих ученица,

укључујући и Салому, Јовану

и Марију, Јаковљеву мајку;

(2) Марији Магдалени;

(3) Клеопи и његовом другу;

(4) Симону Петру;

(5) окупљеним апостолима

и другим ученицимадо

[Фуснота]