Стално пазите на поучавање

„Стално пази на себе и на своје поучавање. Остани код тих ствари, јер чинећи то спашћеш и себе и оне који те слушају“ (1. ТИМОТЕЈУ 4:16, NW).

1, 2. Зашто су данас хитно потребни ревни учитељи?

 „ИДИТЕ... и начините све народе мојим ученицима... учећи их да држе све што сам вам наложио“ (Матеј 28:19, 20, Ча). С обзиром на ове заповести Исуса Христа, сви хришћани треба да настоје да буду учитељи. Потребни су ревни учитељи како би се особама искреног срца помогло да стекну спознање о Богу пре него што буде касно (Римљанима 13:11). Апостол Павле је подстицао: „Проповедај реч, подстрекавај у погодно време и у непогодно време“ (2. Тимотеју 4:2). То изискује поучавање како унутар тако и ван скупштине. Заиста, у сам задатак проповедања спада више од једноставно објављивања Божје поруке. Уколико желимо да заинтересоване особе постану ученици, потребно је ефикасно поучавање.

² Живимо у ’тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1). Људима се испира мозак световним филозофијама и лажним учењима. Многима је ’помрачена мисао‘ и многи су ’изгубили морални осећај‘ (Ефесцима 4:18, 19, Ча). Неки имају болне емоционалне ране. Да, људи су заиста ’клонули и сметени, као овце које немају пастира‘ (Матеј 9:36). Па ипак, користећи уметност поучавања, можемо помоћи особама искреног срца да направе потребне измене.

Учитељи унутар скупштине

3. (а) Шта спада у Исусову заповест да поучавамо? (б) Ко има првенствену одговорност да поучава унутар скупштине?

³ Путем припреме кућног библијског студија, милиони добијају личну поуку. Међутим, новима је након њиховог крштења потребна даљња помоћ да би постали „укорењени и утемељени“ (Ефесцима 3:17). Док извршавамо Исусову заповест забележену у Матеју 28:19, 20, и усмеравамо нове на Јеховину организацију, они извлаче корист из тога што се поучавају унутар саме скупштине. Према Ефесцима 4:11-13, било је наименованих људи који су служили ’као пастири и учитељи, на  усавршавање светих за дело службе, и за уздизање тела Христова‘. Повремено, у њихову уметност поучавања спада и потреба да ’укоре, запрете, умоле са сваким стрпљењем‘ (2. Тимотеју 4:2). Рад учитеља је био толико важан да Павле, пишући Коринћанима, наводи учитеље одмах иза апостола и пророка (1. Коринћанима 12:28).

4. Како нам способност да поучавамо помаже да послушамо Павлово подстицање забележено у Јеврејима 10:24, 25?

⁴ Истина, не служе сви хришћани као старешине, то јест надгледници. Међутим, сви јесу охрабрени да подстичу једни друге „на љубав и добра дела“ (Јеврејима 10:24, 25, Ча). Чињење тога на састанцима укључује добро припремљене коментаре из срца који могу изградити и охрабрити друге. Искусни објавитељи Краљевства могу такође „подстицати на љубав и добра дела“ тако што деле своје знање и искуство с новима када раде с њима у служби на терену. У таквим приликама и у неформалним ситуацијама може да се саопшти драгоцена обука. Рецимо, зреле жене су подстакнуте да „уче добру“ (Титу 2:3).

Уверени да верујемо

5, 6. (а) Како је право хришћанство супротно од лажног обожавања? (б) Како старешине помажу новима да доносе мудре одлуке?

⁵ Право хришћанство стоји у оштрој супротности с лажним религијама, од којих многе траже да контролишу размишљање својих чланова. Када је Исус био на земљи, религиозне вође су путем тлачитељских људских традиција гледале да контролишу практично сваки аспект људског живота (Лука 11:46). Свештенство хришћанског света често ради исто.

⁶ Међутим, право обожавање је ’света служба‘ коју приносимо уз ’снагу разума‘ (Римљанима 12:1, NW). Јеховине слуге су ’уверене да верују‘ (2. Тимотеју 3:14, NW). Каткад, потребно је да они који предводе уведу неке смернице и процедуре да би скупштина функционисала без сметњи. Међутим, уместо да гледају да доносе одлуке за сухришћане, старешине их поучавају да ’разликују добро и зло‘ (Јеврејима 5:14). Старешине то раде првенствено тако што хране скупштину „речима вере и добре науке“ (1. Тимотеју 4:6).

Обраћати пажњу на своје поучавање

7, 8. (а) Како људи скромних способности могу да служе као учитељи? (б) Шта показује да је неопходан лични напор да би особа постала ефикасан учитељ?

⁷ Ипак, хајде да се вратимо на наш општи задатак поучавања. Да ли су потребне неке посебне вештине, образовање или способности да би се учествовало у том делу? Не обавезно. У већини случајева, ово светом раширено дело поучавања извршавају обични људи скромних способности (1. Коринћанима 1:26-29). Павле објашњава: „То благо [службу] ми носимо у земљаним судовима [несавршеним телима], да се зна да је та моћна сила од Бога а не од нас“ (2. Коринћанима 4:7). Огроман успех који има глобално дело проповедања о Краљевству сведочи о снази Јеховиног духа!

⁸ Међутим, потребан је усредсређен лични напор да би неко постао „радник који се нема чега стидети и право управља речју истине“ (2. Тимотеју 2:15). Павле је подстицао Тимотеја: „Стално пази на себе и на своје поучавање. Остани код тих ствари, јер чинећи то спашћеш и себе и оне који те слушају“ (1. Тимотеју 4:16, NW). Како то особа пази на своју науку, било унутар или ван скупштине? Да ли је обавезно овладати извесним вештинама или техникама поучавања да би се то вршило?

9. Шта је важније од природних способности?

⁹ Исус је сигурно испољио изузетну вештину што се тиче метода поучавања у својој чувеној Проповеди на гори. Када је завршио с говором, „задиви се народ  науци његовој“ (Матеј 7:28). Наравно, нико од нас не може поучавати као што је то Исус чинио. Међутим, није потребно да будемо речити говорници да бисмо били ефикасни учитељи. Да, према Јову 12:7, чак и „животиње“ и „птице небеске“ могу ћутке поучити! Поред било којих природних способности или вештина које бисмо могли имати, оно што је нарочито важно јесте то ’какве смо особе‘ — које особине поседујемо и које духовне навике негујемо које студенти могу опонашати (2. Петрова 3:11, NW; Лука 6:40).

Истраживачи Божје Речи

10. Како је Исус пружио изврстан пример као истраживач Божје Речи?

¹⁰ Ефикасан учитељ библијских истина мора бити истраживач Божје Речи (Римљанима 2:21). Исус Христ је пружио изванредан пример у томе. Током своје службе, Исус је спомињао или је указивао на мисли које су биле паралелне са стиховима из отприлике половине књига Хебрејских списа. a Његова упознатост с Божјом Речју била је очигледна када је имао 12 година, када су га нашли „где седи међу учитељима, и слуша их и пита их“ (Лука 2:46). Као одрасла особа, Исус је имао обичај да одлази у синагогу, где се читала Божја Реч (Лука 4:16).

11. Које добре навике проучавања треба учитељ да негује?

¹¹ Да ли си ти страстан читалац Божје Речи? Копање по њој јесте начин на који ћеш ’разумети страх Јеховин, и наћи са̂мо спознање Бога‘ (Пословице 2:4, 5, NW). Зато развијај добре навике проучавања. Настој да сваког дана прочиташ један део из Божје Речи (Псалам 1:2). Нека ти буде навика да што пре прочиташ свако издање Куле стражаре и Пробудите се! Поклони усредсређену пажњу на скупштинским састанцима. Научи да пажљиво истражујеш. Тиме што учиш да ’све пажљиво испитујеш‘, можеш избећи преувеличавања и нетачности када поучаваш (Лука 1:3).

Љубав и поштовање према онима које поучавамо

12. Какав је био Исусов став према његовим ученицима?

¹² Још једна важна особина јесте исправан став према онима које поучаваш. Фарисеји су осећали презир према онима који су слушали Исуса. Они су говорили: „Народ овај који не зна закона, проклет је“ (Јован 7:49). Али Исус је имао дубоку љубав и поштовање према својим ученицима. Он је рекао: „Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов, него вас назвах пријатељима, јер сам вам објавио све што сам од Оца свога чуо“ (Јован 15:15). То је показивало како Исусови ученици треба да наставе са својом активношћу поучавања.

13. Шта је Павле осећао према онима које је поучавао?

¹³ На пример, Павле није са својим студентима одржавао хладан, као послован, однос. Он је рекао Коринћанима: „Кад бисте имали и десет хиљада учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Исусу Христу јеванђељем родих“ (1. Коринћанима 4:15). Понекад је Павле чак проливао сузе док је укоравао оне које је поучавао! (Дела апостолска 20:31, Ча). Он је такође показивао изванредну стрпљивост и љубазност. Стога је могао да каже Солуњанима: „Али смо међу вама били пуни благости. Као што дојилица нежно негује децу своју“ (1. Солуњанима 2:7).

14. Зашто је лично занимање за наше студенте Библије тако важно? Илуструј то.

¹⁴ Да ли опонашаш Исуса и Павла? Искрена љубав према нашим студентима сасвим може да надокнади било какав недостатак природних способности који бисмо могли имати. Да ли наши студенти Библије осећају да се искрено лично занимамо за њих? Да ли издвајамо време да бисмо  их упознали? Кад је једна хришћанка имала потешкоћа у помагању једној студенткињи да духовно напредује, љубазно је упитала: „Да ли вас нешто забрињава?“ Жена је почела да излива своје срце, говорећи о многим зебњама и бригама. Тај љубазни разговор се показао као прекретница за ту жену. У таквим случајевима су прикладне библијске мисли и речи утехе и охрабрења (Римљанима 15:4). Међутим, једна реч опреза: студент Библије може брзо напредовати али можда још увек има да савлада неке нехришћанске путеве. Зато не би било мудро да будемо прекомерно блиски са особом. Треба задржати исправне хришћанске границе (1. Коринћанима 15:33).

15. Како можемо показивати поштовање према нашим студентима Библије?

¹⁵ У поштовање према нашим студентима спада и то да не покушавамо контролисати њихов приватни живот (1. Солуњанима 4:11). На пример, можда проучавамо са женом која невенчано живи с неким човеком. Они можда имају и децу. Будући да је дошла до тачног спознања Бога, та жена жели да доведе ствари у исправан однос с Јеховом (Јеврејима 13:4). Да ли она треба да се уда за тог човека или да се одвоји од њега? Ми смо можда чврсто уверени да би удаја за човека који се мало или нимало не занима за духовне ствари омела њен будући напредак. С друге стране, можда се плашимо за добро њене деце и мислимо да би било боље да се уда за њега. У сваком случају, не бисмо показали поштовање и љубав ако бисмо се мешали у студентов живот и настојали да наметнемо своје мишљење у таквим стварима. На крају крајева, он је тај који мора живети с последицама одлуке. Зар не би онда било најбоље да обучимо таквог студента да користи сопствене „моћи запажања“ и сам за себе одлучи шта треба да ради? (Јеврејима 5:14, NW).

16. Како старешине могу показивати љубав и поштовање према Божјем стаду?

¹⁶ Нарочито је важно да се скупштинске старешине опходе према стаду с љубављу и поштовањем. Пишући Филимону, Павле је рекао: „Иако имам велику слободу у Христу да ти наређујем шта треба да радиш, због љубави радије молим“ (Филимону 8, 9, Ча). Повремено у скупштини може доћи до фрустрирајућих ситуација. Можда је чак неопходна чврстина. Павле је подстицао Тита да ’укорава [оне који греше] са строгошћу, да буду здрави у вери‘ (Титу 1:13, NW). Чак и тада, надгледници морају повести рачуна да скупштини никада не говоре нељубазно. „Слуга Господњи не треба да се свађа“, писао је Павле, „него он треба да буде сусретљив према свима, поучљив, трпељив“ (2. Тимотеју 2:24; Псалам 141:3).

17. Коју је грешку направио Мојсије, и шта старешине могу научити из тога?

¹⁷ Надгледници морају себе стално подсећати да се они баве са ’стадом  Божјим‘ (1. Петрова 5:2, курзив наш). Мојсије, који је био толико понизан, накратко је изгубио ово из вида. Израелци „дотужише духу његовом и он устима својим погреши“ (Псалам 106:33). Бог уопште није био задовољан оваквим поступањем с Његовим стадом, иако су они били далеко од тога да су беспрекорни (Бројеви 20:2-12). Када се данас суоче са сличним изазовима, старешине треба да теже да поуче и обуче, са увидом и љубазношћу. Наша браћа се најбоље одазивају када се према њима опходимо са обзирношћу и као са особама којима је потребна помоћ, а не као са онима којима нема лека. Старешине треба да задрже позитивно гледиште какво је имао Павле када је рекао: „Уздамо се у Господа за вас да ви чините и да ћете чинити оно што вам ми препоручујемо“ (2. Солуњанима 3:4).

Реагујмо на њихове потребе

18, 19. (а) Како треба да реагујемо на потребе студената Библије који имају ограничене способности? (б) Како бисмо могли помоћи студентима који имају потешкоћа са специфичним стварима?

¹⁸ Ефикасан учитељ је спреман да се прилагоди способностима и ограничењима својих студената. (Упореди с Јованом 16:12.) У Исусовом поређењу о талантима, господар је дао предности „свакоме према његовој моћи“ (Матеј 25:15). Када водимо библијске студије, можемо следити сличан образац. Наравно, пожељно је да се на Библији темељена публикација пређе за један разумно кратак период. Ипак, мора се признати да немају сви добре навике читања или способност да тако брзо усвоје нове идеје. Стога, потребна је разборитост што се тиче тога када током студија да пређемо с једне мисли на другу уколико је особама које се одазивају тешко да прате брзи темпо. Важније је да студентима помогнемо да разумеју смисао онога што уче него да прелазимо материјал неким фиксним темпом (Матеј 13:51).

¹⁹ Исто би се могло рећи и за студенте Библије који имају потешкоћа са специфичним стварима, као што су Тројство или религиозни празници. Премда обично није неопходно да на нашим студијима укључимо и додатни материјал који истражујемо у Библији, можемо то повремено учинити уколико би то очигледно било корисно. Треба добро проценити како би се предупредило беспотребно успоравање студентовог напретка.

Буди одушевљен!

20. Како је Павле пружио пример у показивању одушевљења и уверљивости у свом поучавању?

²⁰ „Будите духа пламенога“, каже Павле (Римљанима 12:11). Да, било да водимо кућни библијски студиј или да учествујемо у неком делу на скупштинском састанку, треба то да радимо с ревношћу и одушевљењем. Павле је рекао Солуњанима: „Јеванђеље наше не би [вам] проповедано само у речи него и у сили, с Духом Светим и с пуним уверењем“ (1. Солуњанима 1:5). Према томе, Павле и његови сарадници су им подарили „не само јеванђеље Божје, него и живот свој“ (1. Солуњанима 2:8).

21. Како можемо задржати одушевљен став према нашим задацима поучавања?

 ²¹ Истинско одушевљење проистиче из чврстог уверења да је нашим студентима Библије потребно да чују оно што имамо да им кажемо. Никада немојмо било који задатак поучавања схватати као рутинску ствар. Писар Јездра сигурно је у том погледу обраћао пажњу на своје поучавање. Он је „управио срце своје да научи и да извршује закон Господњи и да учи Израиља“ (Јездра 7:10). Исто тако и ми треба то да радимо темељно се припремајући и размишљајући о важности материјала. Молимо се Јехови да нас испуни вером и увереношћу (Лука 17:5). Наше одушевљење може помоћи студентима Библије да развију праву љубав према истини. Наравно, у обраћање пажње на наше поучавање може спадати и коришћење нарочитих техника поучавања. Наш следећи чланак осмотриће неке од њих.

[Фусноте]

Да ли се сећаш?

◻ Зашто су данас потребни вешти хришћански учитељи?

◻ Које добре навике проучавања можемо неговати?

◻ Зашто су тако важни љубав и поштовање према онима које поучавамо?

◻ Како се можемо одазвати на потребе наших студената Библије?

◻ Зашто су одушевљење и уверљивост јако важни када поучавамо друге?

[Питања за разматрање]

[Слика на 10. страни]

Добри учитељи су и сами истраживачи Божје Речи

[Слика на 13. страни]

Лично се занимај за студенте Библије