„У опасности на мору“

У ТМИНИ ноћи, један брод са 276 особа приближава се једном острву у Средоземном мору. Посада и путници су 14 дана на узбурканој води која их баца тамо-амо и већ су исцрпљени. Након што у праскозорје угледају један залив, покушавају да пристану уз обалу. Али, прамац се заглавио и не може се померити, а крму таласи разбијају у парампарчад. Сви напуштају брод и, пливајући односно држећи се за дебла или друге пловне предмете, успевају да дођу до обале Малте. Смрзнути и измучени, излазе из усковитланих валова. Међу путницима је и хришћански апостол Павле. Њега превозе у Рим ради суђења (Дела апостолска 27:27-44).

Бродолом на Малти, није био прва епизода на мору у којој је Павле био у животној опасности. Неколико година раније, он је записао: „Три пута сам у бродолому страдао, ноћ и дан провео сам усред валова.“ Додао је и то да је био „у опасности на мору“ (2. Коринћанима 11:25-27). Пловидба морем помогла је Павлу да испуни своју од Бога дату улогу ’апостола паганаца‘ (Римљанима 11:13).

Колико је заправо био распрострањен поморски саобраћај у првом веку? Коју улогу је имао у ширењу хришћанства? Колико је био безбедан? Које су врсте бродова биле у употреби? И како су путници били смештени?

Потреба Рима за поморском трговином

Римљани су Средоземно море називали Mare Nostrum — наше море. Контрола над морским правцима била је од првенствене важности за Рим и то не само из војних разлога. Многа места у Римском царству била су луке, или места која су оне опслуживале. Примера ради, Рим је имао своју морску луку у близини Остије, док је Коринт користио Лехеј и Кенхреју, а сиријска Антиохија је користила Селевкију. Добре прекоморске везе између ових лука засигуравале су брзо комуницирање с најважнијим градовима и олакшавале ефикасно управљање римским провинцијама.

Рим је од бродске индустрије зависио и у погледу снабдевања животним намирницама. Са око милион становника, Рим је имао огромне потребе за житарицама — годишње од 250 000 до 400 000 тона. Одакле су пристизале све ове житарице? Јосиф Флавије цитира Ирода Агрипу II како напомиње да је осам месеци у години Рим хранила Северна Африка, док је Египат слао довољно житарица за преостала четири месеца. Хиљаде прекоморских бродова било је укључено у допремање житарица у овај град.

 Да би удовољила римском осећају за раскош, поморска трговина која је цветала допремала је свакојаку робу. С Кипра, из Грчке и Египта довожени су минерали, камење и мермер, а дрвна грађа из Либана. Вино је долазило из Смирне, ораси из Дамаска а урме из Палестине. Масти и гума су укрцавани у Киликији, вуна у Милету и Лаодикији, текстили у Сирији и Либанону, пурпурни штоф у Тиру и Сидону. Боја за текстил је слата из Тијатире, а стакло из Александрије и Сидона. Свила, памук, слоновача и зачини увозили су се из Кине и Индије.

Шта се може казати за брод који се разбио на Малти, а на ком је био Павле? Био је то брод за житарице, ’лађа Александријска, која је путовала за Италију‘ (Дела апостолска 27:6, фуснота у NW). Грци, Феничани и Сиријци су приватно држали флоте бродова за житарице којима су командовали и које су опремали. Међутим, те бродове је изнајмљивала држава. „Као што је то било и у случају пореза“, каже историчар Вилијам М. Ремзи, „влада је сматрала да је лакше да предају посао под уговор него да сами организују огромну машинерију у људству и опреми која је потребна за ову знамениту службу.“

Павле је своје путовање у Рим завршио на броду с прамчаном фигуром „Диоскура“. И то је био један александријски брод. Пристао је у Путеоле у Напуљском заливу, у луци где су се обично укотвљавале флоте са житарицама (Дела апостолска 28:11-13). Од Путеолија — савременог Поцулија — товар је био превожен копном или транспортован на мањим бродовима у правцу севера дуж обале, па до реке Тибра право у срце Рима.

Зашто су Павле и војници који су га чували путовали теретним бродом? Да бисмо одговорили на ово питање, треба да знамо шта је у то време значило бити путник у поморском саобраћају.

Путници на теретњаку?

У првом веку н. е., није постојало тако нешто као путнички брод. Бродови које су путници користили били су трговачки бродови. Све врсте људи — узев и државне функционере, интелектуалце, проповеднике, чаробњаке, уметнике, атлете, трговце, туристе и ходочаснике — сви су путовали њима.

Наравно, било је и малих бродова који су уз обалу превозили путнике и товар. Можда је Павле користио један такав брод да из Трое ’пређе у Македонију‘. До Атине и из ње, он је у више наврата пловио овим малим бродовима. Павле је користио мали брод и када је касније путовао од Трое до Патаре кроз острва близу обале Мале Азије (Дела апостолска 16:8-11; 17:14, 15; 20:1-6, 13-15; 21:1). Коришћење ових малих бродова штедело им је време, али ипак нису могли да се одваже да отплове много далеко од копна. Зато су бродови на којима је Павле путовао до Кипра а затим до Памфилије и они бродови на којима је путовао из Ефеса до Ћесарије и из Патаре до Тира сигурно били знатно већи (Дела апостолска 13:4, 13; 18:21, 22; 21:1-3). Брод на којем је Павле доживео бродолом на Малти такође се сматрао великим. Колики су могли да буду такви бродови?

Књижевни извори навели су једног изучаваоца да каже: „Најмањи капацитет [брода] који су обично користили стари народи био је око 70 до 80 тона. Веома популарна величина, бар у хеленистичком добу, била је 130 тона. Један брод од 250 тона, иако уобичајен, свакако је био изнад просечног. У римско доба, бродови који су се користили за услуге царског транспорта били су чак и већи, пожељан капацитет је био 340 тона. Највећи пловни бродови имали су и до 1 300 тона, можда чак и нешто мало више. Према једном опису забележеном у другом веку н. е., Isis, александријски брод за житарице, био је преко 55 метара дугачак, око 14 метара широк, висок око 13 метара, и вероватно је могао носити преко хиљаду тона житарица и можда неколико стотина путника.

Како су на броду за житарице били збринути путници? Будући да су бродови  првенствено били за робу, путници су били у другом плану. Хране и услуга, сем воде, није било за њих. Спавали би на палуби, можда под склоништима налик шаторима које би ноћу разапињали а свако јутро их склањали. Премда им се могло допустити да користе бродску кухињу за припремање хране, требало је да се снабдеју са свим што је потребно за кување, јело, купање и спавање — од лонаца и тигања до простирки за спавање.

Пловидба морем — колико је била безбедна?

Пошто нису имали инструменте — чак ни компас — навигатори првог века водили су се искључиво видом. Зато је путовање било најбезбедније када је видљивост била најбоља — уопште узев од краја маја до средине септембра. Два месеца пре тог периода и два након тога, трговци су могли да плове на ризик. Али, током зиме, магла и облаци су дању често заклањали копнене оријентире и сунце, а ноћу звезде. Навигација је од 11. новембра до 10. марта сматрана затвореном (латински mare clausum), изузев у случајевима неизбежне потребе или хитности. Они који су пловили касно у сезони излагали су се ризику да презиме у некој страној луци (Дела апостолска 27:12; 28:11).

Упркос томе што је била опасна и сезонска, да ли је пловидба нудила икакве предности над путовањем копном? И те како! Путовање бродом је било мање изнурујуће, јефтиније и брже. Када су ветрови били повољни, један брод је могао да пређе можда 150 километара дневно. Уобичајена брзина неког подугачког пута пешице била је од 25 до 30 километара дневно.

Брзина пловидбе је скоро у потпуности зависила од ветра. Путовање од Египта до Италије било је стална борба против ветрова у прса, чак и у јеку сезоне. Најкраћа рута била је преко Рода, или Мира или неке друге луке на обали Ликије у Малој Азији. Након што је брод за житарице, Isis, пролазио кроз олује и након што се изгубио, једном приликом се усидрио у Пираеусу, 70 дана пошто се отиснуо из Александрије. С преовладавајућим северозападним ветровима иза себе, брод је могао да заврши повратни део пута из Италије вероватно за 20 до 25 дана. За путовање копном у било ком правцу било би потребно преко 150 дана по повољном времену.

Добра вест однесена далеко преко мора

Павле је очигледно био свестан опасности пловидбе морем ван сезоне. Чак је и саветовао да се не путује крајем септембра односно почетком октобра, рекавши: „Људи, видим да пут наш неће бити без опасности и без велике штете не само товара и лађе него и живота наших“ (Дела апостолска 27:9, 10). Међутим, војни заповедник који је био на дужности није се освртао на ове речи, и то је довело до бродолома код Малте.

До краја своје мисионарске каријере, Павле је барем четири пута доживео бродолом (Дела апостолска 27:41-44; 2. Коринћанима 11:25). Па ипак, претерана забринутост о могућим догађајима није спречавала ране проповеднике добре вести да се отисну на море. Они су у потпуности користили сва расположива превозна средства да би ширили вест о Краљевству. И у складу с послушношћу Исусовој заповести, сведочанство је пружано надалеко и нашироко (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8). Захваљујући њиховој ревности, вери оних који су следили њихов пример и вођству Јеховиног светог духа, добра вест је доспела до најудаљенијих делова настањене земље.

[Извор слике на 31. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.