Да ли показујеш да си захвалан?

у једном мисионарском дому у Западној Африци, живео једном један пас чувар по имену Теди. Када би Тедију неко бацио парче меса, он би га из цуга прогутао, не сладивши се и не жвакавши га. Дахћући при тропском сунцу, чекао је да му се баци следећи залогај. Када меса више није било, окренуо се и отишао својим путем.

Теди никада није показао ни трунку захвалности за оно што је добио. Нити је то ико од њега очекивао. На крају крајева, он је био само пас.

ШТО се тиче захвалности, често од наших ближњих очекујемо више него што очекујемо од животиња. Обично се разочарамо. Многи људи у животу грабе све што могу и траже још. Ни то не изненађује. Библија је прорекла да ће у последњим данима људи бити незахвални (2. Тимотеју 3:1, 2).

Међутим, Божје слуге имају другачији дух. Они узимају к срцу савет апостола Павла који је сувернике саветовао: „Будите захвални“ (Колошанима 3:15, Савремени српски превод).

Јехова показује да је захвалан

Јехова Бог пружа савршени пример у показивању цењења. Осмотри како он гледа на своје верне слуге. Под надахнућем, Павле је написао хебрејским хришћанима: „Бог није неправедан да заборави труд ваш и љубав коју показасте за име његово, послуживши и још даље служећи светима“ (Јеврејима 6:10).

Примера у којима Јехова показује своје цењење према својим верним слугама има на претек. Он је благословио Аврама умножавајући његово потомство, тако да га је било ’као звезда на  небу, као песка на обали морској‘ (Постање 22:17). Ценећи Јовову верност под кушњом, Јехова му није само повратио велико богатство већ му је ’дао дупло од онога што је имао‘ (Јов 42:10). Начин на који се Јехова кроз миленијуме опходио с људима потврђује истинитост ове изјаве: „Очи Господа гледају по свој земљи да би показао силу своју према онима којима је срце цело према њему“ (2. Летописа 16:9).

Цењење према онима који траже да врше његову вољу и тежња да их награди, јесу главне црте Божје личности. Препознати ово је главна ствар у хришћанској вери. Павле је написао: „Без вере није могуће Богу угодити, јер онај који хоће да дође к Богу треба да верује да Бог... награђује оне који га траже“ (Јеврејима 11:6).

Ако би Јехова уместо овога показивао груб, критички дух, сви бисмо били осуђени. Пре много времена псалмиста је указао на ову ствар: „Ако би ти, Господе, безакоња памтио, Господе, ко би могао опстојати?“ (Псалам 130:3). Јехова није незахвалан нити је критичан. Он цени оне који му служе. Он показује да је захвалан.

Исус — особа која је показивала дубоко цењење

Савршено одражавајући особине свог небеског Оца, Исус Христ је показивао да је захвалан за ствари које су други чинили с вером. Осмотри шта се једном десило у храму у Јерусалиму: „Подигнувши очи, виде Исус богаташе који метаху прилоге своје у касицу за прилоге, и виде и једну сиромашну удовицу, која меташе онде две лепте; и рече: ’У истину вам кажем, ова сиромашна удовица метну више од свију, јер сви метнуше у касицу од сувишка свога, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше‘“ (Лука 21:1-4).

С новчаног становишта, прилог је био мали, нарочито у поређењу с прилогом богаташа. Већина присутних тешко да би приметила ту удовицу. Па ипак, Исус ју је и те како запазио. Он је разабрао њене околности. Он ју је запазио и ценио.

Још један догађај односио се на једну богату жену, Марију. Док се Исус мало опружио након оброка, она је на Исусова стопала и главу излила веома скупо парфимисано уље. Неки су критиковали то што је урадила, размишљајући да се уље могло продати а новац употребити за помоћ сиротињи. Како је Исус одреаговао? Рекао је: „Оставите је, што је цвелите? Она учини добро дело на мени. У истину вам кажем: где се год проповеда ово јеванђеље по свету, казаће се, за спомен њезин, и ово што она учини“ (Марко 14:3-6, 9; Јован 12:3).

Исус није критички негодовао што драгоцено уље није другачије употребљено. Он је ценио великодушни израз Маријине љубави и вере. Тај догађај је забележен у Библији као сећање на њено племенито дело. Ови и други извештаји показују да је Исус био човек који је показивао дубоко цењење.

Ако си Божји слуга, можеш бити сигуран да и Јехова Бог и Исус Христ дубоко цене твоје напрезање у унапређивању чистог обожавања. То сазнање нас привлачи њима и мотивише нас да их опонашамо тако што ћемо и ми бити захвални.

Сотонин критички дух

Хајде сада да осмотримо један пример онога који не показује да је захвалан — Сотоне Ђавола. То што Сотона није имао цењења, довело је до ширења катастрофалне побуне против Бога.

Пошто је у себи потхрањивао критички дух незадовољства, Сотона је почео  да га сеје и у другима. Осмотри догађаје у Еденском врту. Јехова је створио првог човека и жену, ставио их у рајски врт и рекао им: ’Једите слободно са сваког дрвета у врту.‘ Постојало је само једно ограничење. Бог је рекао: „С дрвета познања добра и зла не једи, јер у који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:16, 17).

Међутим, Сотона је убрзо довео у питање да ли је Јехова достојан поверења. Могло би се рећи да је Сотона желео да Ева буде до те мере незахвална према Јехови да је то покрене да се побуни, баш као што је то и он учинио. „Је ли баш казао Бог: нећете јести са свакога дрвета у врту?“, упитао је Сотона (Постање 3:1). Оно што се у овим речима јасно подразумевало јесте да је Бог Еви ускраћивао нешто драгоцено за њу, нешто што би јој отворило очи и довело до тога да и она буде попут Бога. Уместо да је показала захвалност за многе благослове којима ју је Јехова обасуо, Ева је почела да жуди за оним што је било забрањено (Постање 3:5, 6).

Катастрофалне последице су опште познате. Иако је добила име Ева зато што је требало да буде ’мати свих живих‘, у једном другом смислу је постала мајка свих који умиру. Од Адама су сви људи наследили грех који доводи до смрти (Постање 3:20; Римљанима 5:12).

Опонашај Бога и Христа

Осмотри супротности између Сотоне и Исуса. Сотона је описан као „опадач браће наше, који их тужаше пред Богом нашим дан и ноћ“ (Откривење 12:10). Исус „може савршено да спасава оне који по њему к Богу приступају, кад је за увек жив, да може посредовати за њих“ (Јеврејима 7:25).

Сотона окривљује Божје слуге. Исус их цени и моли се у њихову корист. Као они који опонашају Христа, хришћани треба да се труде да траже добро једни у другима, ценећи и вреднујући једни друге. Чинећи то, они показују да су захвални ономе ко је врховни пример у цењењу, Јехови Богу (1. Коринћанима 11:1).

[Слика на 17. страни]

Исус је показао цењење за Маријино племенито дело