Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је заиста могуће вечно живети?

Да ли је заиста могуће вечно живети?

Да ли је заиста могуће вечно живети?

„Учитељу, какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?“ (МАТЕЈ 19:16).

1. Шта се може рећи за дужину нашег живота?

 ПЕРСИЈСКИ краљ Ксеркс I, у Библији познат као Асвир, вршио је смотру својих трупа пре једне битке 480. пре н. е. (Јестира 1:1, 2). Према грчком историчару Херодоту, краљ се заплакао док је гледао своје људе. Зашто? „Растужује ме“, рекао је он, „помисао о краткотрајности људског живота. Јер за сто година, нико од ових људи, ама баш ни један, неће бити жив.“ И ти си вероватно приметио да је живот жалосно кратак и да нико не жели да остари, да се разболи и умре. О, када бисмо само могли живети младалачки здрави и срећни! (Јов 14:1‚ 2).

2. Коју наду многи гаје, и зашто?

2 Вредно је помена да је The New York Times Magazine од 28. септембра 1997, имао чланак „Они желе да живе“. Ту је цитиран један истраживач који је изјавио: „Заиста верујем да бисмо могли бити прва генерација која ће вечно живети!“ Можда и ти верујеш да је вечни живот могућ. Можда тако мислиш због тога што Библија обећава да можемо заувек живети овде на земљи (Псалам 37:29; Откривење 21:3, 4). Међутим, неки људи верују да је вечни живот могућ из другачијих разлога него што су они који се налазе у Библији. Осматрање неколико ових разлога помоћи ће нам да увидимо да је заиста могуће вечно живети.

Креирани за вечни живот

3, 4. (а) Зашто неки верују да бисмо могли заувек живети? (б) Шта је Давид рекао о свом настанку?

3 Један од разлога због чега многи верују да би људи могли вечно живети повезан је с чудесним начином на који смо саздани. Примера ради, заиста је право чудо како смо настали у мајчиној материци. Један водећи ауторитет на пољу старења написао је: „Након што изврши чуда која нас воде од зачећа до рођења па до полне зрелости и одраслог доба, природа даље не смишља нешто што би изгледа било много једноставнији механизам који би та чуда једноставно подржавао у сву вечност.“ Да, када узмемо у обзир нашу чудесну грађу, остаје питање: зашто морамо да умремо?

4 Миленијумима раније, библијски писац Давид промишљао је о тим чудима, иако у ствари није могао да погледа унутар материце као што то могу данашњи научници. Давид је размишљао о томе како је он са̂м настао, када је, као што је и написао био ’састављен у утроби мајке његове‘. Рекао је да је тада ’створена његова утроба [„бубрези“, NW]‘. Такође је говорио о настајању његових ’костију‘, када је, као што је приметио, ’био тајно саздан‘. Давид је затим говорио о ’свом заметку‘ у мајчиној материци и у вези с њим забележио: ’Сви [његови делови] су били записани‘ (Псалам 139:13-16).

5. Каква се чуда догађају када настајемо у материци?

5 Очигледно, није постојао никакав руком писани нацрт за стварање Давида у материци његове мајке. Али, када је медитирао о томе како су настали његови ’бубрези‘, његове ’кости‘ и други делови тела, њему је то изгледало као да се њихово развијање одвијало по неком плану — да је све било, да тако кажемо, ’записано‘. Било је то као да је оплођена ћелија у његовој мајци имала велику просторију пуну књига с детаљним упутствима о томе како створити људску бебу па су та компликована упутства онда слата у сваку ћелију која се појављивала. Отуда часопис Science World користи метафору да ’свака ћелија у заметку који се развија има комплетан кабинет нацрта‘.

6. Који доказ постоји да смо, као што је и Давид записао, ’дивно саздани‘?

6 Јеси ли икада размишљао како чудесно функционише наше тело? Биолог Јаред Дајмонд је запазио: „Ћелије које облажу наша црева замењују се сваких неколико дана, ћелије мокраћне бешике свака два месеца, а наша црвена крвна зрнца свака четири месеца.“ Он је закључио: „Природа нас свакодневно раставља и саставља.“ Шта то у ствари значи? То значи да без обзира колико година живели — 8, 80 или чак 800 — наше физичко тело остаје веома младо. Један научник је једном дао следећу процену: „Годишње се око 98 посто наших атома замени другим атомима, које узимамо путем ваздуха, хране и течности.“ Заиста, као што је Давид изрекао кроз хвалу, ми смо ’дивно саздани‘ (Псалам 139:14).

7. Шта су неки закључили на основу конструкције нашег физичког тела?

7 Један ауторитет на пољу старења је на основу конструкције нашег физичког тела рекао следеће: „Није јасно зашто би се старење догађало.“ Заиста изгледа да би требало да живимо вечно. Зато се људи труде да путем технологије постигну тај циљ. Не тако давно, др Алвин Силверстајн је пун поуздања записао у својој књизи Conquest of Death: „Открићемо ми бит живота. Схватићемо... како особа стари.“ С којим исходом? Он је предвиђао: „Више неће бити ’стараца‘, јер ће знање које ће довести до победе над смрћу донети и вечну младост.“ Што се тиче савременог научног истраживања људске грађе, да ли мисао о вечном животу звучи тако невероватно? Постоји још један чак и јачи разлог да верујемо да је могуће вечно живети.

Жеља за вечним животом

8, 9. Коју су природну жељу људи имали кроз целу историју?

8 Да ли си икада запазио да је вечни живот природна људска жеља? Један доктор је у једном немачком часопису рекао: „Сан о вечном животу стар је вероватно колико и човечанство.“ Описујући веровања неких древних Европљана, The New Encyclopædia Britannica наводи: „Они који су достојни живеће заувек у једном блиставом замку покривеном златом.“ И докле су све људи отишли у настојању да задовоље ту основну жељу за вечним животом!

9 The Encyclopedia Americana бележи да су у Кини пре више од 2 000 година, „цареви и исто [обичан] народ, под вођством таоистичких свештеника запоставили рад, у потрази за еликсиром живота“ — такозваним извором младости. Заиста, људи су кроз историју веровали да ако конзумирају разноразне смеше или чак ако пију одређену воду, могу остати млади.

10. Који савремени покушај постоји у циљу продужења људског живота?

10 Ништа мање вредни пажње нису ни савремени напори у настојању да се задовољи човекова урођена жеља за вечним животом. Један истакнут пример тога јесте замрзавање човека који је подлегао некој болести. То се ради у нади да ће се у будућности повратити у живот када се открије лек за ту болест. Присталица ове праксе, назване крионика, написао је: „Ако се наш оптимизам оствари и ако се сазна како да се излечи или поправи свако оштећење — укључујући и старачке тегобе — онда ће они који сада ’умиру‘, у будућности имати прилику да се њихов живот продужи недогледно у будућност.“

11. Зашто људи желе заувек да живе?

11 Зашто је, можда се питаш, та жеља за вечним животом тако уткана у наше размишљање? Да ли је то зато што је „Бог ставио вечност у људски ум“? (Проповедник 3:11, Revised Standard Version). То је ствар за озбиљно размишљање! Размисли мало: зашто бисмо имали урођену жељу да вечно живимо — то јест заувек — ако Створитељева намера није била да се та жеља задовољи? И зар би то било пуно љубави да нас створи са жељом за вечним животом и да нас онда изигра тако што нам никада не омогући да испунимо ту жељу? (Псалам 145:16).

Коме да верујемо?

12. Које поуздање неки имају, и да ли верујеш да је то чврсто утемељено?

12 Где, или у шта, треба да положимо наше поуздање у постизање вечног живота? У људску технологију 20. односно 21. века? Чланак „Они желе да живе“ из The New York Times Magazine говорио је о „божанству — технологији“ и о „ентузијазму у погледу технолошког потенцијала“. За једног истраживача је речено да је био „полетно сигуран... да ће током времена на располагању бити технике генетског манипулисања које ће [нас] спасти заустављајући старење, а можда и преокрећући га у супротном правцу“. У стварности, међутим, људска настојања су се показала заиста потпуно неделотворнима у заустављању старења или у побеђивању смрти.

13. Како грађа нашег мозга указује да је предвиђено да заувек живимо?

13 Да ли то значи да не постоји пут за постизање вечног живота? Нипошто! Тај пут постоји! Грађа нашег задивљујућег мозга, с готово неограниченим капацитетом за учење треба да нас увери у то. Молекуларни биолог Џејмс Вотсон је наш мозак назвао „најсложенијом ствари коју смо до сада открили у свемиру“. Неуролог Ричард Рестак је рекао: „Нигде у познатом свемиру не постоји ништа чак ни мало слично њему.“ Зашто бисмо имали мозак с капацитетом за смештање и усвајање практично неограниченог броја информација и тело које је осмишљено да заувек функционише, ако нисмо предвиђени за вечни живот?

14. (а) Који закључак о људском животу наводе библијски писци? (б) Зашто треба да се уздамо у Бога, а не у човека?

14 До ког онда једино разумног доказа који је поткрепљен чињеницама морамо доћи? Зар не до тога да нас је осмислио и створио један свемоћни, интелигентни Творац тако да можемо заувек живети? (Јов 10:8; Псалам 36:10; 100:3; Малахија 2:10; Дела апостолска 17:24, 25). Стога, зар није мудро да следимо надахнуту заповест библијског псалмисте: „Не уздајте се у кнезове ни у смртника од кога помоћи нема“? Зашто да се не уздамо у човека? Зато што, као што је псалмиста записао: ’Излази дух из њега, враћа се у прах свој, и тад пропадају све помисли његове.‘ Заиста, упркос потенцијалу за вечни живот, људи су беспомоћни у суочавању са смрћу. Псалмиста закључује: „Благо оном коме је... надање у Господу [„Јехови“, NW], Богу његовому“ (Псалам 146:3-5).

Да ли је заиста Божја намера?

15. Шта показује да је Божја намера да заувек живимо?

15 Али, можда се питаш: да ли је заиста Јеховина намера да заувек живимо? Да, јесте! Његова Реч то много пута обећава. „Дар Божји је живот вечни“, засигурава нам Библија. Божји слуга Јован је записао: „Обећање које нам он [Бог] учини, то је живот вечни.“ Није ништа чудно што је један млади човек упитао Исуса: „Учитељу, какво ћу добро да учиним да имам живот вечни?“ (Римљанима 6:23; 1. Јованова 2:25; Матеј 19:16). Заправо, апостол Павле је писао о „нади вечнога живота, који од времена најисконијих обећа Бог који не лаже“ (Титу 1:2).

16. Који је могући смисао тога што је Бог обећао вечни живот „од времена најисконијих“?

16 Шта значи то да је Бог обећао вечни живот „од времена најисконијих“? Неки мисле да је апостол Павле имао на уму то да је Бог, пре него што је створио први људски пар, Адама и Еву, намеравао да људи заувек живе. Међутим, ако је Павле на то указивао након што су људи створени и након што је Јехова изрекао своју намеру, онда је и даље јасно да Божја воља подразумева вечни живот за људе.

17. Зашто су Адам и Ева истерани из Еденског врта и зашто су на улазу били постављени херувими?

17 Библија каже да је у еденском врту ’Господ, Бог, учинио да из земље никне дрво живота‘. Разлог који се пружа за истеривање Адама из тог врта био је да „не пружи руке своје и убере с дрвета живота и окуси, па... живи“ — да, заувек! Након што је Адама и Еву протерао из Едена, Јехова је поставио „херувиме који витлају пламеним мачевима да бране пут ка дрвету живота“ (Постање 2:9; 3:22-24).

18. (а) Шта би то значило када би Адам и Ева јели с дрвета живота? (б) Шта је представљало једење с тог дрвета?

18 Ако би Адаму и Еви било дозвољено да једу с дрвета живота, шта би то значило за њих? Предност да заувек живе у Рају! Један изучавалац Библије теоретише: „Дрво живота је у себи сигурно имало неку одлику која би људско тело чувала од старачке оронулости, или пропадања које се окончава смрћу.“ Чак је тврдио да је „у рају постојао биљни потенцијал, који је био у стању да неутралише последице“ старења. Међутим, Библија не говори да је дрво живота у себи имало животодајна својства. Уместо тога, то дрво је једноставно представљало Божје засигурање да ће дати вечни живот ономе коме би било дозвољено да једе његов плод (Откривење 2:7).

Бог није променио своју намеру

19. Зашто је Адам умро, и зашто ми, његови потомци, такође умиремо?

19 Када је згрешио, Адам је изгубио право на вечни живот за себе и за све своје нерођене потомке (Постање 2:17). Када је због непослушности постао грешник, постао је мањкав, несавршен. Од тада па надаље, Адамово тело је у ствари постало програмирано за смрт. Као што то каже Библија: ’Плата за грех је смрт‘ (Римљанима 6:23). Штавише, несавршено Адамово потомство такође је програмирано за смрт, не за вечни живот. Библија објашњава: „Као што по једном човеку [Адаму] дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише“ (Римљанима 5:12).

20. Шта указује на то да су људи предвиђени за вечни живот на земљи?

20 Али, шта да Адам није згрешио? Шта да се није успротивио Богу и да му је дато да једе с дрвета живота? Где би он уживао Божји дар вечнога живота? На небесима? Не! Бог није ништа рекао о томе да ће се Адам узети на небеса. Његов радни задатак је био овде на земљи. Библија објашњава да, „Господ, Бог, учини те из земље никоше свакојака дрвета лепа за гледање и добра за јело“, и каже да „Господ, Бог, узе човека и намести га у врту Едемском да га ради и да га чува“ (Постање 2:9, 15). Након што је Ева створена као Адамов брачни друг, дати су им даљњи радни задаци, овде на земљи: Бог им је рекао: „Рађајте се, множите се и напуните земљу, и владајте њом, и имајте власт над рибама морским и над птицама небеским, и над свим животињама које се по земљи мичу“ (Постање 1:28).

21. Које су прелепе могућности имали први људи?

21 Помисли на чудесне могућности које су та упутства отворила за Адама и Еву на земљи! Требало је да подижу савршено здраве синове и кћери у земаљском Рају. Док би њихова вољена деца одрастала, они би били с њима и њиховим потомцима и заједно би уживали у баштованству док би одржавали тај Рај. Пошто би им све животиње биле подложне, сви људи би били веома задовољни. Размисли каква би била радост док би се границе Еденског врта проширивале тако да би на крају цела земља била рај. Да ли би живео са својом савршеном децом у тако прелепом земаљском дому, без брига које доносе старост и смрт? Нека природно нагињање твога срца одговори на ово питање?

22. Зашто можемо бити сигурни да Бог није променио своју намеру за земљу?

22 Али, да ли је онда Бог, када су се Адам и Ева успротивили и били избачени из Едена, променио своју намеру да људи живе заувек у Рају на земљи? Сасвим сигурно није! Ако би то Бог учинио то би било као да је признао пораз да не може да оствари своју првобитну намеру. Можемо бити сигурни да Бог и учини оно што обећа, као што и сам изјављује: ’Тако и реч која из уста мојих излази: не враћа ми се она празна а да није вољу моју извршила, и намеру моју испунила‘ (Исаија 55:11).

23. (а) Шта потврђује да је Божја воља да праведно наклоњене особе заувек живе на земљи? (б) Шта ћемо надаље размотрити?

23 Да се оно што Бог намерава са земљом није променило, јасно је стављено до знања у Библији, где Бог обећава: „Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати.“ Чак је и Исус Христ у својој Беседи на гори рекао да ће кротки наследити земљу (Псалам 37:29; Матеј 5:5). Па ипак, како можемо добити вечни живот, и шта морамо чинити да бисмо имали такав живот? То ћемо размотрити у наредном чланку.

Како би одговорио?

◻ Зашто многи верују да је могуће живети вечно?

◻ Шта треба да нас увери у то да је предвиђено да заувек живимо?

◻ Шта је била Божја првобитна намера за људе и земљу?

◻ Зашто можемо бити сигурни да ће Бог испунити своју првобитну намеру?

[Питања за разматрање]