Они су вршили Јеховину вољу

Павлов тријумф над несрећом

ПАВЛЕ је у очајничкој ситуацији. Он и 275 других особа су на броду који је у канџама северо-источњака — најсуровијег ветра на Средоземљу. Олуја је тако снажна да се дању не може видети сунце, нити звезде ноћу. Разумљиво, путници се плаше за свој живот. Па ипак, Павле их смирује причајући им оно што му је божански откривено у сну: „Ни један од вас се неће изгубити, само ће лађа да пропадне“ (Дела апостолска 27:14, 20-22).

Четрнаесте ноћи како је олуја, морепловци откривају нешто запањујуће — дубина воде је само 20 хвати. a Након кратког растојања, још једном мере дубину. Овог пута, вода је дубока 15 хвати. Копно је у близини! Али, ова добра вест носи једну отрежњавајућу мисао. Пошто је ноћ и брод се љуља тамо-амо по плиткој води, могао би ударити о стене и разбити се. Морнари мудро бацају сидра. Неки желе да спусте скиф, уђу у њега, и окушају срећу на мору. b Али их Павле зауставља. Центуриону и војницима он каже: „Ако ови не остану на лађи, не можете ви да се избавите.“ Центурион слуша Павла и сада свих 276 путника нестрпљиво чекају свануће (Дела апостолска 27:27-32).

Бродолом

Наредног јутра, бродски путници су угледали један залив са обалом. Са обновљеном надом, морнари су одсекли сидра и развили предње једро према ветру. Брод је кренуо према обали — несумњиво уз радосне поклике (Дела апостолска 27:39, 40).

Међутим, изненада брод наилази на један спруд. Што је још горе, бесни таласи ударају у бродску крму, разбијајући је на комадиће. Сви путници ће морати да напусте брод! (Дела апостолска 27:41). Али, има један проблем. Многи с брода су затвореници — међу њима је и Павле. Према римском закону, стражар који допусти да му затвореник побегне мора да добије казну коју је требало да добије тај затвореник. Примера ради, ако је побегао убица, немарни стражар би морао платити својим животом.

Плашећи се ових последица, војници су одлучили да побију све заробљенике. Међутим, центурион, који је био пријатељски настројен према Павлу, интервенише. Он заповеда свима онима који то могу да скачу у воду и пливају према копну. Они који не знају да пливају морају да зграбе неку даску или неки други предмет с брода. Један по један, путници с уништеног брода пливају према обали. Баш као што је Павле рекао, нико није изгубио живот! (Дела апостолска 27:42-44).

Чудо на Малти

Исцрпљена група проналази уточиште на једном острву званом Малта. Њени становници су „мештани“, дословно „варвари“ (грчки барбарос). c Али, људи с Малте нису неки дивљаци. Не, напротив, Лука, Павлов сапутник, извештава да се „показаше необично љубазни, и скупише нас око једне велике ватре, коју беху наложили, јер је падала киша и била је јака зима“. И Павле се придружио староседеоцима Малте у скупљању и ложењу цепаница (Дела апостолска 28:1-3, види и превод Чарнић).

Изненада се једна отровница баца на Павлову руку! Острвљани претпостављају да је Павле сигурно убица. Они вероватно сматрају да Бог кажњава грешнике тиме што напада део тела којим су починили злочин. Али гле! На  велико изненађење домородаца, Павле отреса змију и баца је у ватру. Као што извештај очевица Луке каже, „људи очекиваху да ће [Павле] отећи, или да ће одједном мртав пасти“. Острвљани променише своје мишљење и почеше говорити да мора да је Павле неки бог (Дела апостолска 28:3-6).

Павле на Малти проводи три месеца, током којих лечи поглавара острва, оца Публија који је примио Павла с гостопримством, а такође и друге болеснике. Поред тога, Павле сеје семе истине, што води до многих благослова за становнике Малте (Дела апостолска 28:7-11).

Поуке за нас

У својој служби, Павле се суочавао с многим изазовима (2. Коринћанима 11:23-27). У горњем извештају он је био затвореник због добре вести. Затим се морао суочити с неочекиваним кушњама; снажном олујом и затим бродоломом. Кроз све то, Павле се никада није поколебао у својој одлучности да буде реван проповедник добре вести. Из искуства је написао: „У свему и свуда навикох и наситити се и гладовати, и изобиловати и оскудевати. Све могу по ономе који ме укрепљује“ (Филипљанима 4:12, 13).

Нека се никада не деси да животни проблеми ослабе нашу решеност да будемо ревне слуге истинитог Бога! Када настане неочекивана кушња, бацимо своје бреме на Јехову (Псалам 55:23). Затим, стрпљиво чекајмо да видимо како ће нам омогућити да издржимо испит. У међувремену, наставимо да му верно служимо уверени да он брине о нама (1. Коринћанима 10:13; 1. Петрова 5:7). Тиме што остајемо чврсти, шта год да искрсне, и ми можемо попут Павла тријумфовати над несрећом.

[Фусноте]