Плодоносна земља Венда

ВЕЋ десет година, моја жена и ја радимо као пуновремени јеванђелизатори међу Вендама. Венде живе јужно од реке Лимпопо на северу Јужне Африке и њихов народ сачињавају бројна племена која су прешла Лимпопо током протеклих векова. Неке Венде тврде да су се њихови преци овде доселили пре више од 1 000 година.

Заиста, ово подручје је некада било део једне старе цивилизације зване Краљевство Мапунгубве. То је било прво велико градско насеље у Јужној Африци и контролисало је огромну долину реке Лимпопо, од Боцване на западу па до Мозамбика на истоку. Од око 900. до 1100. н. е., Мапунгубве је снабдевало арапске трговце слоновачом, роговима носорога, животињским кожама, бакром, па чак и златом. Вешто извајани предмети обложени златом били су извађени из једне краљевске гробнице на брду названом Мапунгубве. Они спадају у „најраније указе на руднике злата у јужној Африци“, наводи једна енциклопедија.

Овде се више не ископава злато. Данас је земља Венда позната по својој плодности. Јужно од планина Соутпансберг лежи родна долина, где воће попут авокада, банане, манга и гуаве расте у изобиљу. Поред ораха као што су хикори и макадамиа, ту су и многе врсте поврћа. Међу њима је и дивљи мурохо, који има укус спанаћа и врло је омиљен код мештана.

Венде су мирољубив и гостољубив народ. Није ништа необично да поглавар домаћинства затражи да се припреми пиле за неког неочекиваног госта. Заједно с тим се једе вусва, главна храна, припремљена од кукуруза. Након посете, глава породице ће отпратити свог госта један краћи део пута. То је традиционални начин исказивања поштовања према посетиоцима. Деца се уче да љупко поздрављају посетиоце тако што се наклоне и трљају руке. На овој страни видиш две Венда жене како се поздрављају на овај уобичајен начин.

Компликован језик

Људима који су пореклом из Европе није лако да науче венда језик. Једна од потешкоћа је што се многе речи пишу на исти начин али се другачије изговарају. Једног дана док сам држао библијски говор у венда скупштини Јеховиних сведока, настојао сам да охрабрим публику да говоре свакој особи. Неко у публици није  могао да се суздржи и праснуо је у смех зато што сам ја рекао „прст прсту“ уместо „особа особи“.

Када сам први пут покушао да говорим венда језик у јавном делу сведочења, једна Венда жена ми је одговорила: „Не говорим енглески.“ Ја сам баш мислио да добро говорим венда, али она је мислила да је то био енглески! Када сам једном другом приликом дошао на врата једне куће, замолио сам дете да позове поглавара породице. Венда реч за поглавара породице је то’хо. Грешком, ја сам рекао тохо, и тако затражио да разговарам с мајмуном куће! Грешке попут ових су ме обесхрабривале, али тиме што смо истрајали моја жена и ја сада можемо да солидно разговарамо на венда језику.

Духовни плодови

Земља Венда се показује и као духовно плодна. У 1950-им била је формирана скупштина Јеховиних сведока међу радницима који су дошли из суседних земаља да раде у једном руднику бакра у граду Месина. Њихова ревна активност привукла је многе Венде библијској истини. Десет година касније, једна група Венда Сведока одржавала је састанке у једној приватној кући у граду Сибаса.

Да би убрзала пораст, Јужноафричка подружница Watch Tower Societia послала је пуновремене јеванђелизаторе на ово плодоносно подручје. Убрзо је група Сибаса израсла у велику скупштину. Хришћански састанци су се у то време одржавали у једној учионици. Међутим, уз помоћ Јеховиних сведока с подручја Питерсбурга, неких 160 километара јужно, била је изграђена Дворана Краљевства у Тохојандоуу, суседном граду.

На северу Јужне Африке има преко 500 000 људи који говоре венда. Када је 1950-их започето дело проповедања о Краљевству, овде није било Венда Сведока. Сада их има више од 150. Али још увек има нетакнутих подручја и још пуно посла да се обави. Током 1989. почели смо да посећујемо венда село названо Хамутша. До тада, ту је живео само један Сведок. Сада у том селу живи преко 40 објавитеља Краљевства. Заузети смо око завршавања наше Дворане Краљевства, опет захваљујући помоћи Сведока из скупштине Питерсбург и новчаним прилозима браће из богатијих земаља.

Живимо у каравану (малој приколици) на једној фарми. Пошто једноставно живимо, имамо више времена да допремо до мештана с добром вешћу (Марко 13:10). Као резултат тога, били смо богато благословљени предношћу да помажемо многима да предају свој живот Јехови Богу. Један пример је човек по имену Мајкл, који је у кући свог пријатеља видео књигу Ти може заувек да живиш у рају на земљи. a Почео је да је чита и одмах је препознао истину. Затим је писао Watch Tower Societyju за још библијске литературе. У свом писму Мајкл је објаснио да се недавно крстио као члан локалне Апостолске цркве. „Открио сам“, наставио је, „да сам на погрешном путу до Божјег Краљевства. Одлучио сам да постанем ваш члан, али не знам како то да урадим.“ Затим је навео своју адресу и замолио да му дође неко од Јеховиних сведока да му помогне. Успео сам да пронађем Мајкла и започео сам библијски студиј с њим. Он је данас крштени Јеховин сведок и лојално служи Јехови.

Децембра 1997, присуствовали смо Обласном конгресу Јеховиних сведока „Вера у Божју Реч“ који је био одржан на спортском стадиону у Тохојандоуу. Било је 634 присутних, а 12 нових се крстило. Имао сам предност да одржим два говора на венда језику. То је била права прекретница у нашој срећној деценији коју смо провели у овој плодоносној земљи! (Приложено).

[Фуснота]