Свако жели слободу

„Човек је рођен слободан, а посвуда је у ланцима“, написао је француски филозоф Жан Жак Русо, године 1762. Рођен слободан. Каква дивна мисао! Али, као што је и Русо запазио, током историје милиони људи никада нису окусили слободу. Уместо тога, живот су провели у „ланцима“, поробљени у систему који им је из живота украо сваку трајну срећу и задовољство.

МИЛИОНИ људи данас исто тако увиђају да „човек над човеком влада, да га несрећним учини“ (Проповедник 8:9). У својој тежњи за моћи, амбициозни људи и жене и даље имају мало гриже савести због гушења слободе других, или је уопште немају. „Разјарене убилачке групе убиле 21 човека“, гласи један типичан извештај. Други говори о „кланици“, у којој снаге обезбеђења ’убијају незаштићене жене и децу који не пружају отпор, кољу, пуцају цивилним затвореницима у главу и следе политику спаљене земље уништавањем села и насумичном артиљеријском паљбом‘.

Није чудо што људи из свег срца желе и што се одиста боре за ослобођење од тлачења! Међутим, жалосна ствар је да борба за слободу једног човека често укључује гажење по правима и слободама другог. Недужни људи, жене и деца су готово неизбежно жртвовани у том процесу, њихова смрт је „оправдана“, под изговором да је та ствар вредна тога и да је праведна. Примера ради, у Ирској је прошле године бомба коју је у колима подметнуо „покрет отпора“ у градићу Ома, убила 29 недужних пролазника и повредила још стотине других.

И даље „у ланцима“

Када се борбе окончају, шта се постиже? Када „борци за слободу“ извојују своје битке,  извесна ограничена слобода би се могла постићи. Па ипак, да ли би заиста били слободни? Зар није тачно да су људи чак и у најслободнијим друштвима, такозваном слободном свету, и даље у „ланцима“ код тако сурових господара као што су немаштина, несавршеност, болест и смрт? Како ико може да каже да је истински слободан док га овакве ствари и даље поробљавају?

Древни библијски писац Мојсије с тачношћу је описао живот многих кроз историју, а и данас је живот такав. Можда живимо 70, 80 година, каже он, „и сав је понос њихов мука и невоља“ (Псалам 90:10). Хоће ли се то икада променити? Хоће ли икада бити могуће да сви ми живимо испуњеним животом, без бола и терора због ког данас многи пате?

Библија каже да хоће! Она говори о „славној слободи деце Божје“ (Римљанима 8:21, Савремени српски превод). Хајде да поближе осмотримо ту слободу о којој је у првом веку говорио апостол Павле, у писму које је написао хришћанима у Риму. У том писму Павле јасно објашњава како свако од нас може постићи истинску, трајну ’славну слободу‘.

[Извор слике на 3. страни]

Из књиге Beacon Lights of History, том XIII