„Треба то све да буде“

„Исус им одговори... Треба то све да буде. Али то неће још бити крај“ (МАТЕЈ 24:4-6).

1. Која тема завређује наше интересовање?

 НЕСУМЊИВО си заинтересован за свој живот и своју будућност. Онда би требало да будеш заинтересован и за једну тему која је заокупила пажњу Ч. Т. Расела, давне 1877. године. Расел, који је касније основао Watch Tower Society, написао је Циљ и начин повратка нашег Господа. Ова брошурица од 64 стране, говорила је о Исусовом повратку, то јест доласку, у будућности (Јован 14:3). Једном приликом када је Исус био на Маслинској гори, апостоли су га питали за његов повратак: „Кажи нам кад ће то бити, и какав ће бити знак твога доласка [„присутности“, NW] и свршетка света?“ (Матеј 24:3).

2. Зашто има тако много опречних гледишта о оном што је Исус прорекао?

² Да ли знаш како гласи Исусов одговор и да ли га разумеш? Он се налази у три јеванђеља. Професор Д. А. Карсон наводи: „Поред 24. поглавља Матеја и паралелних извештаја у Марку 13 и Луки 21, само је још неколико поглавља у Библији изазвало више неслагања међу тумачима.“ Затим он износи своје мишљење — само још једно од опречних људских гледишта. У последњих стотинак година, многа таква гледишта су одражавала недостатак вере. Они који су их износили сматрали су да Исус никада није рекао оно што читамо у јеванђељима, да су његове речи после биле искривљене или да се пророчанство није испунило — што су гледишта која је уобличио виши критицизам. Један коментатор је приступио Марковом јеванђељу чак ’кроз призму филозофије махајана будизма‘!

3. Како Јеховини сведоци прилазе Исусовом пророчанству?

³ За разлику од овога, Јеховини сведоци прихватају аутентичност и поузданост Библије, укључујући и оно што је Исус рекао четворици апостола који су били с њим на Маслинској гори, три дана пре његове смрти. Од времена Ч. Т. Расела, Божји народ је стицао све јасније разумевање пророчанства које је Исус тамо дао. У задњих неколико година, Кула стражара је још више појаснила гледиште Божјег народа о овом пророчанству. Да ли си упио ове информације и увидео како оне утичу на твој живот? a Хајде да се кратко осврнемо на њих.

 Трагично испуњење на видику

4. Зашто су апостоли питали Исуса о будућности?

⁴ Апостоли су знали да је Исус Месија. Када су га зато чули да помиње своју смрт, ускрсење и повратак, сигурно су се питали: ’Ако Исус умре и оде, како може да оствари све те дивне ствари које се очекују од Месије?‘ Надаље, Исус је говорио о крају Јерусалима и његовог храма. Апостоли су се могли питати: ’Када ће се и на који начин ово одиграти?‘ У настојању да разумеју те ствари, апостоли су упитали: „Кажи нам кад ће то бити и по ком ће се знаку познати да ће се све то испунити?“ (Марко 13:4; Матеј 16:21, 27, 28; 23:37–24:2).

5. Како се оно што је Исус рекао остварило у првом веку?

⁵ Исус је прорекао да ће бити ратова, глади, пошасти, земљотреса, мржње и прогонства хришћана, лажних месија и проповедања добре вести о Краљевству широм света. Онда треба да дође крај (Матеј 24:4-14; Марко 13:5-13; Лука 21:8-19). Исус је то рекао почетком 33. н. е. У наредним деценијама, његови будни ученици би могли препознати да се проречене ствари заправо одигравају на један значајан начин. Да, историја доказује да се тај знак испунио у то време и да је довео до завршетка јеврејског система ствари од руку Римљана, у периоду од 66-70. н. е. Како је дошло до тога?

6. Шта се 66. н. е. догађало између Римљана и Јевреја?

⁶ За време врелог јудејског лета 66. н. е., јеврејски зелоти су повели један напад на римске стражаре у једном утврђењу у близини јерусалимског храма, распирујући насиље свуда по земљи. У делу History of the Jews, професор Хајнрих Грец износи: „Цестије Гал, чија је  надлежност била да као гувернер Сирије одржава поштовање према римској војсци... није више могао гледати како се око њега шири побуна без покушаја да се заустави њено напредовање. Сазвао је своје легије а околни владари су добровољно послали своје трупе.“ Ова војска од 30 000 војника опколила је Јерусалим. Након неког времена борбе, Јевреји су се повукли иза зидова у близину храма. „Током пет узастопних дана, Римљани су јуришали на зидове, али сваки пут би се повлачили због свега онога што су Јудејци бацали. Тек шестог дана су успели да поткопају један део северног зида испред храма.“

7. Зашто су Исусови ученици на ствари гледали другачије од већине Јевреја?

⁷ Само помисли колико су Јевреји били збуњени, пошто су већ дуго сматрали да ће Бог штитити њих и њихов свети град! Исусови ученици су, међутим, били унапред упозорени да Јерусалим чека пропаст. Исус је био прорекао: „Јер ће доћи дани на тебе када ће те опколити непријатељи твоји опкопима и опсадиће те, и стегнуће те са свију страна, и обориће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камен на камену“ (Лука 19:43, 44). Али, хоће ли то значити смрт за хришћане који су се 66. н. е. налазили у Јерусалиму?

8. Коју је трагедију Исус прорекао, и ко су били ’изабрани‘ због којих су дани били скраћени?

⁸ Када је одговарао апостолима на Маслинској гори, Исус је предсказао: ’У те дане биће невоља каква није била од почетка света који је Бог створио, и неће ни бити. И да Јехова не скрати те дане, нико се не би спасао [„ниједно тело“, NW], али изабраних ради које он изабра, скратио је он те дане‘ (Марко 13:19, 20; Матеј 24:21, 22). Значи, дани би се скратили и ’изабрани‘ би се спасли. Ко су били они? Свакако не бунтовни Јевреји који су тврдили да обожавају Јехову, а одбацили су његовог Сина (Јован 19:1-7; Дела апостолска 2:22, 23, 36). Прави изабраници су тада били Јевреји и нејевреји који су исказивали веру у Исуса као Месију и Спаситеља. Бог је изабрао такве, а на Педесетницу 33. н. е. од њих створио једну нову духовну нацију, ’Израел Божји‘ (Галатима 6:16; Лука 18:7; Дела апостолска 10:34-45; 1. Петрова 2:9).

9, 10. Како су дани римског напада били ’скраћени‘ и с којим исходом?

⁹ Да ли су ти дани били ’скраћени‘ и да ли су помазани изабраници спасени из Јерусалима? Професор Грец указује: „[Цестије Гал] није сматрао да је препоручљиво да настави борбу против јуначког ентузијазма и да у то доба године крене с дугачким походом, у време кад убрзо започињу јесење кише... и кад би му војска могла остати без намирница. Због тога је вероватно мислио да је много смотреније повући се.“ Без обзира шта је Цестије Гал мислио, римска војска се повукла из града, с тешким губицима што су им нанели Јевреји који су их гонили.

¹⁰ Такво изненадно повлачење Римљана омогућило је ’телу‘ — Исусовим ученицима који су унутар Јерусалима били у опасности — да се спасу. Историја бележи да су они, када им се указала прилика, напустили то подручје. Какво испољавање Божје способности да унапред зна будућност и да својим обожаваоцима обезбеди преживљавање! Али, шта је било с неверним Јеврејима који су остали у Јерусалиму и Јудеји?

 Савременици би то доживели

11. Шта је Исус рекао о ’овом нараштају‘?

¹¹ Многи Јевреји су сматрали да ће њихов систем обожавања, са средиштем у храму, трајати још дуго. Али, Исус је рекао: „Поређење са смоквом нек вас поучи: Кад се њезине гране помладе и улистају, знате да је близу лето. Тако кад видите све ово, знајте да је Син човечји близу, код врата. У истину вам кажем: Овај нараштај неће проћи док се све то не збуде. Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи“ (Матеј 24:32-35, курзив наш).

12, 13. Како би Исусови ученици разумели његово указивање на ’овај нараштај‘?

¹² У годинама које су претходиле 66. н. е., хришћани су видели како се испуњавају многи уводни елементи тог сложеног знака — ратови, глади, чак и распрострањено проповедање добре вести о Краљевству (Дела апостолска 11:28; Колошанима 1:23). Шта је Исус мислио када је рекао: „Овај нараштај [грчки, генеа] неће проћи?“ Исус је често јеврејске масе бунтовних савременика, укључујући и верске вође, називао ’нараштајем злим и прељуботворним‘ (Матеј 11:16; 12:39, 45; 16:4; 17:17; 23:36). Отуда, када је на Маслинској гори поново говорио о ’овом нараштају‘, очигледно није мислио на цели јеврејски род кроз историју; нити је мислио на своје следбенике, иако су били „изабран род“ (1. Петрова 2:9). Није говорио ни то да је ’овај нараштај‘ једно временско раздобље.

¹³ Уместо тога, Исус је на уму имао бунтовне Јевреје који би у оно време доживели испуњење знака који је дао. У указивању на ’овај нараштај‘ из Луке 21:32, професор Џоел Б. Грин бележи: „У трећем јеванђељу, ’овај нараштај‘ (и повезани изрази) редовно означава једну категорију људи који се опиру Божјој намери... [Он указује] на људе који тврдоглаво окрећу леђа Божјој намери.“ b

14. Шта је ’нараштај‘ доживео, а како су хришћани прошли другачије?

¹⁴ Зли нараштај бунтовних Јевреја који је могао запазити да се знак испуњава такође би доживео и крај (Матеј 24:6, 13, 14). И још како га је доживео! Године 70. н. е., римска војска се вратила под вођством Тита, сина цара Веспазијана. Патња Јевреја који су поново били безизлазно затворени у граду готово је непојмљива. c Очевидац тога, Јосиф Флавије, извештава да је до времена када су Римљани разрушили град, настрадало 1 100 000 Јевреја, а око 100 000 их је било заробљено, од којих је већина на језив начин убрзо умрла од глади или у римским позориштима. Ова невоља у периоду 66-70. н. е. заиста је била највећа коју је Јерусалим и јеврејски систем икада доживео или коју ће икад доживети. Колико је другачији био исход за хришћане који су пазили на Исусово пророчанско упозорење  и напустили Јерусалим након одласка римске војске 66. н. е.! Помазани хришћански ’изабрани‘ били су ’спасени‘, то јест очувани на животу, 70.године н. е. (Матеј 24:16, 22).

Биће још једно испуњење

15. Како можемо бити сигурни да ће Исусово пророчанство имати једно веће испуњење након 70. н. е.?

¹⁵ Међутим, то није крај. Исус је раније указао да ће након уништења града, он доћи у Јеховино име (Матеј 23:38, 39; 24:2). Затим је то појаснио у свом пророчанству изговореном на Маслинској гори. Након што је поменуо предстојећу ’велику невољу‘, рекао је да ће се после тога појавити лажни хришћани и да ће један подужи период Јерусалим газити нације (Матеј 24:21, 23-28; Лука 21:24). Да није посреди једно друго, веће испуњење? Чињенице кажу да јесте. Када упоредимо Откривење 6:2-8 (написано после ове невоље на Јерусалим 70. н. е.) с Матејем 24:6-8 и Луком 21:10, 11, видимо да су ратовања, несташице хране и куге у већем степену, тек предстојале. Ово веће испуњење Исусових речи одвија се од избијања Првог светског рата 1914. године.

16-18. Шта очекујемо да ће се још дешавати?

¹⁶ Јеховини сведоци већ деценијама научавају да садашње испуњење знака доказује да ’велика невоља‘ тек треба да дође. Садашњи зли „нараштај“ ће видети ту невољу. Изгледа да ће поново постојати уводна фаза (напад на криву религију), као што је и Галов напад 66. н. е. отпочео невољу на Јерусалим. d Затим ће након неодређеног временског размака доћи крај — уништење на светском нивоу, слично оном из 70. н. е.

¹⁷ Исус је о невољи, која је ту пред нама, рекао следеће: „После тих дана невоље [уништења криве религије] одмах ће сунце помрчати, и месец светлост изгубити, и звезде с неба падати и силе небеске уздрмати се. Тада ће се показати знак Сина човечјега на небу, и тада ће проплакати сва племена на земљи, и видеће Сина човечјега долазити на облацима небеским са силом и славом великом“ (Матеј 24:29, 30).

¹⁸ Отуда и сам Исус каже да ће „после тих дана невоље“, на небу бити неки видови небеских феномена. (Упореди с Јоилом 2:28-32; 3:15.) То ће толико пренеразити и ужаснути непослушне људе да ће они „проплакати“. Многи ће  „умирати од страха у очекивању онога што ће да дође на земљу“. Али, то неће бити случај с правим хришћанима! Они ће ’подигнути главе своје, јер се приближава избављење њихово‘ (Лука 21:25, 26, 28).

Суђење на домаку!

19. Како можемо да утврдимо када ће се испунити парабола о овцама и јарцима?

¹⁹ Запази да се у Матеју 24:29-31 предсказује да (1) Син човечји долази, (2) тај долазак ће бити с великом славом, (3) анђели ће бити с њим и (4) видеће га сва племена на земљи. Исус понавља ове елементе у параболи о овцама и јарцима (Матеј 25:31-46). Одатле можемо да закључимо да се та парабола бави временом након уводног избијања невоље, када ће Исус доћи са својим анђелима и сести на свој престо да суди (Јован 5:22; Дела апостолска 17:31; упореди с 1. Краљевима 7:7; Данило 7:10, 13, 14, 22, 26; Матеј 19:28). Коме ће се судити и с којим исходом? Та парабола показује да ће Исус поклонити пажњу свим народима, као да су се окупили право пред његовим небеским престољем.

20, 21. (а) Шта ће се десити са овцама из Исусове параболе? (б) Шта ће јарци доживети у будућности?

²⁰ Овцама слични мушкарци и жене биће одвојени на Исусову десну страну наклоности. Зашто? Зато што су користили прилике да чине добро његовој браћи — помазаним хришћанима који ће учествовати у Христовом небеском Краљевству (Данило 7:27; Јеврејима 2:9–3:1). У складу с параболом, милиони овцама сличних хришћана препознали су Исусову духовну браћу и поступали као њихова подршка. Као резултат тога, ово ’велико мноштво‘ има на Библији засновану наду да ће преживети ’невољу велику‘ и да ће затим вечно живети у Рају, земаљском подручју Божјег Краљевства (Откривење 7:9, 14, ДК; 21:3, 4; Јован 10:16).

²¹ Колико ће само бити другачији исход за јарце! Матеј 24:30 их описује како ће „проплакати“ када Исус дође. И још како треба да плачу, јер су изградили досије о одбијању добре вести Краљевства, противљењу Исусовим ученицима и већој љубави према свету који пролази (Матеј 10:16-18; 1. Јованова 2:15-17). Исус одређује ко су јарци — а не ниједан његов ученик на земљи. Он за јарце каже: „Отићи ће у вечну казну“ (Матеј 25:46, Ча).

22. Који део Исусовог пророчанства завређује даљње разматрање?

²² Како је узбудљив напредак у разумевању пророчанства из 24. и 25. поглавља Матеја. Међутим, постоји један део Исусовог пророчанства који завређује нашу даљњу пажњу — ’одвратна ствар која узрокује пустошење на светом месту‘. Исус је снажно подстицао своје ученике да користе разборитост у погледу тога и да буду спремни да предузму акцију (Матеј 24:15, 16, NW). Шта је та ’одвратна ствар‘? Када стоји на светом месту? И како се то тиче наших садашњих и будућих изгледа на живот? То ће бити размотрено у наредном чланку.

[Фусноте]

Да се подсетимо

◻ Како се у првом веку испунио Матеј 24:4-14?

◻ Како су у време апостола дани били скраћени а тело спасено, као што је проречено у Матеју 24:21, 22?

◻ Шта је обележавало „нараштај“ споменут у Матеју 24:34?

◻ Како знамо да ће пророчанство дато на Маслинској гори имати још једно, веће испуњење?

◻ Када ће се и како испунити парабола о овцама и јарцима?

[Питања за разматрање]

[Слика на 12. страни]

Детаљ с Титовог славолука у Риму приказује плен из уништеног Јерусалима

[Извор]

Soprintendenza Archeologica di Roma