„Благосиљај, душо моја Јехову“

„У НЕДАВНИМ месецима моја служба је постала једнолична и без радости“, каже Ненси. a Она већ десет година служи као пионир, пуновремени објавитељ добре вести. Ипак, додаје: „Не волим то што ми се догађа. Чини ми се да презентујем поруку о Краљевству више на прозаичан начин, а мање из срца. Шта би требало да учиним?“

Запази, такође, и пример Кита, старешине у скупштини Јеховиних сведока. Колико је био изненађен када је чуо своју жену да каже: „Мора да те нешто тишти. У молитви коју си управо упутио, захваљивао си се за храну иако ово није време ручка!“ Кит признаје: „Увиђам да су моје молитве постале механичке.“

Несумњиво, ти не желиш да твоји изрази хвале Јехови Богу буду хладни и површни. Напротив, желиш да буду срдачни, да проистичу из осећања захвалности. Међутим, осећања се не могу обући или скинути попут одеће. Она морају потећи изнутра. Како се неко може осећати захвално у срцу? Псалам 103 нам пружа увид у то.

Краљ, древног Израела, Давид саставио је 103. псалам. Почео је речима: „Благосиљај, душо моја Јехову, и све што је у мени нека благослови свето име његово!“ (Псалам 103:1). „Реч благосиљати, када се примењује на Бога“, каже једно реферално дело, „значи хвалити, и увек подразумева осећај захвалности као и снажну наклоност према њему.“ Пошто жели да Јехову хвали срцем пуним љубави и цењења, Давид подбуђује своју душу — себе — да ’благосиља Јехову‘. Али, шта у Давидовом срцу изазива ова топла осећања према Богу кога обожава?

Давид наставља: „Не заборављај ни једно доброчинство његово [Јеховино]“ (Псалам 103:2). Медитирање с цењењем о ’његовим доброчинствима‘ очевидно је повезано с осећањем захвалности. Која је Јеховина доброчинства Давид конкретно имао на уму? Посматрање стварства Јехове Бога, рецимо неба посутог звездама у ведрој ноћи, може заиста срце испунити захвалношћу према Створитељу. Давида је дубоко дирнуло звездано небо (Псалам 8:4, 5; 19:2). Међутим, у 103. псалму Давид се подсећа и на другу врсту Јеховиног деловања.

Јехова ’ти опрашта све грехе‘

У овом псалму, Давид наводи Божја дела љубазне доброте. Осврћући се на прво и најистакнутије међу свима, он каже: „Он ти све грехе опрашта“ (Псалам 103:3). Давид је без сумње био свестан свог грешног стања. Након што га је пророк Натан суочио с његовим прељубничким односом с Витсавејом, Давид је признао: „Самом теби [Јехова] згреших и починих што је зло пред очима твојим“ (Псалам 51:6). Сломљеног срца је преклињао: „Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, по великом милосрђу своме поништи преступе моје! Опери ме сасвим од неправде моје и од греха мога ме очисти“ (Псалам 51:3, 4). Колико мора да се Давид осећао захвалним што му је опроштено! Као несавршен човек починио је у свом животу и друге грехе, али никада није пропустио да се покаје, прихвати укор и исправи своје путеве. Размишљање о Божјим  величанственим делима доброте према њему, покренуло је Давида да благосиља Јехову.

Нисмо ли и ми такође грешни? (Римљанима 5:12). Чак се и апостол Павле јадао: „Јер се ја радујем закону Божјему по унутрашњем човеку, али видим други закон у удима својим, који се супроти закону разума мога, и заробљава ме законом греховним, који је у удима мојим. Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити из тела ове смрти?“ (Римљанима 7:22-24). Како захвални можемо бити што Јехова не води евиденцију о нашим гресима! Он их радо брише, када се ми кајемо и тражимо опроштај.

Давид се подсећа: „[Јехова] све болести исцељује твоје“ (Псалам 103:3). Пошто је исцељење једно дело опорављања, оно изискује више од опраштања грешке. Оно укључује отклањање „болести“ — лоших последица наших грешних путева. У новом свету који ће он створити, Јехова ће стварно искоренити физичке последице греха, као што су болести и смрт (Исаија 25:8; Откривење 21:1-4). Међутим, чак и данас, Бог нас исцељује од духовних болести. За неке је то лоша савест и прекинут однос с њим. „Не заборављај“ шта је Јехова већ урадио за сваког од нас лично у овом погледу.

Он „избавља твој живот“

„[Јехова] избавља твој живот из саме јаме“, пева Давид (Псалам 103:4, NW). ’Јама‘ је заједнички гроб човечанства — Шеол, то јест Ад. Чак и пре него што је постао краљ над Израелом, Давид се налазио у смртној опасности. На пример, израелски краљ Саул је гајио убилачку мржњу према Давиду и у различитим приликама покушао да га убије (1. Самуилова 18:9-29; 19:10; 23:6-29). Филистеји су такође желели Давида мртвог (1. Самуилова 21:10-15). Али сваки пут га је Јехова спасавао из „саме јаме“. Како мора да се захвалним осећао Давид када се подсећао на ова Јеховина доброчинства!

Како је с тобом? Да ли те је Јехова подржао кроз периоде утучености или времена губитка? Или, да ли си сазнао за примере из нашег доба када је он избавио живот својим верним Сведоцима од јаме Шеола? Можда си био дирнут читајући на страницама овог часописа извештаје о његовим делима ослобађања. Зашто не узмеш време да с цењењем промишљаш о овим доброчинствима правог Бога? И, наравно, сви ми имамо разлога да будемо захвални Јехови за наду у ускрсење (Јован 5:28, 29; Дела апостолска 24:15).

Јехова нам даје и живот и оно што га чини пријатним и вредним живљења. Псалмиста објављује да Бог ’крунише милосрђем и добротом‘ (Псалам 103:4). У време наших потреба, Јехова нас не напушта већ нам кроз своју видљиву организацију и наименоване старешине, или пастире у скупштини прилази у помоћ. Таква помоћ нас оспособљава да се суочимо с тешким ситуацијама, а да не изгубимо наше самопоштовање и достојанство. Хришћански пастири доста брину за стадо. Они охрабрују болесне и утучене и чине све што могу да поврате оне који су пали (Исаија 32:1, 2; 1. Петрова 5:2, 3; Јуда 22, 23). Јеховин дух мотивише ове пастире да буду саосећајни и пуни љубави према стаду. Његово ’милосрђе и доброта‘ су заиста као круна која нас краси и даје нам достојанство! Никад не заборављајући његова доброчинства, благосиљајмо Јехову и његово свето име.

Настављајући са својим самоопомињањем, псалмиста Давид пева: ’[Јехова] живот твој добрима испуња и подмлађује те као орла‘ (Псалам 103:5). Живот који Јехова даје јесте живот задовољства и радости. Па већ само спознање истине је само по себи неупоредиво благо  и извор огромне радости! Брижљиво размисли и о томе колико нам дубоко задовољство доноси посао који нам је Јехова дао, проповедање и прављење ученика. Какво је усхићење наћи неког ко је заинтересован да сазна о правом Богу, и помоћи му да упозна Јехову и благосиља га! Чак, без обзира да ли на нашем подручју неко слуша или не, велика је предност имати удела у делу које је повезано с посвећењем Јеховиног имена и оправдањем његовог суверенитета.

Мада и даље устрајавамо у делу објављивања Божјег Краљевства, ко је тај ко се не умори и не клоне? Али Јехова стално обнавља снагу својих слугу, чинећи их ’као орлове‘ који имају моћна крила и домашај до великих висина на небу. Како захвални можемо бити што наш небески Отац пун љубави обезбеђује такву „динамичну енергију“, тако да можемо из дана у дан верно обављати нашу службу! (Исаија 40:29-31, NW).

Да то илуструјемо: Клара има пуновремено световно запослење и такође проводи око 50 сати сваког месеца у служби проповедања. Она каже: „Понекад сам уморна и присиљавам себе да изађем у службу проповедања само зато што сам уговорила с неким. Али чим изађем, увек се осећам окрепљено.“ И ти си можда искусио снагу која је резултат божанске подршке у хришћанској служби. Буди и ти покренут да кажеш, као што је Давид рекао започињући овај псалам: „Благосиљај, душо моја Јехову, и све што је у мени нека благослови свето име његово!“

Јехова избавља свој народ

Псалмиста такође пева: „Јехова правду чини, пониженим право даје. Он показа Мојсију путеве своје, дела своја синовима Израеловим“ (Псалам 103:6, 7). Вероватно Давид мисли на ’понижене‘ Израелце под египатским тлачитељима у данима Мојсија. Медитирање о томе како је Јехова Мојсију показао своје путеве избављења, мора да је изазвало осећање захвалности у Давидовом срцу.

Када размишљамо о Божјем поступању са Израелцима, можемо бити  покренути сличном захвалношћу. Али не би требало да пропустимо да размишљамо и о искуствима Јеховиних савремених слугу, као што су она у 29. и 30. поглављу књиге Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom. Извештаји који су у њој и у другим публикацијама Watch Tower Societyja омогућују нам да видимо како Јехова свом народу у савремено доба помаже да истраје у затварању, насртајима руља, забранама, концентрационим и радним логорима. Биле су ту и кушње у ратом погођеним земљама, као што су Бурунди, Либерија, Руанда и бивша Југославија. Кад год се прогањање догодило, Јеховина рука је увек подупрла своје верне слуге. Промишљање о овим доброчинствима нашег великог Бога, Јехове, може да учини за нас оно што је размишљање о извештају о ослобођењу из Египта учинило за Давида.

Размотри такође и то како нас Јехова с нежношћу избавља од бремена греха. Обезбедио је ’крв Христову‘ да би ’очистио савест нашу од мртвих дела‘ (Јеврејима 9:14). Када се кајемо за наше грехе и тражимо опроштење на темељу Христове проливене крви, Бог удаљује наше преступе од нас — „колико је исток далеко од запада“ — и враћа нас у своју милост. Размисли и о Јеховиној припреми хришћанских састанака, изграђујућег дружења, пастира у скупштини и публикација темељених на Библији које добијамо кроз ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45, NW). Зар нам сва ова Јеховина дела не помажу да ојачамо наш однос с њим? Давид објављује: „Јехова је милостив и добар, спор на гнев и богат у доброти... не поступа с нама по гресима нашим, нити враћа по неправдама нашим“ (Псалам 103:8-14). Медитирање о Јеховиној бризи пуној љубави свакако нас може покренути да га славимо и величамо његово име.

„Благосиљајте Јехову, сва дела његова“

У поређењу с бесмртношћу Јехове, ’Бога вечности‘, ’дани човекови‘ су заиста кратки — „као трава“. Али Давид с цењењем промишља: „Али милост Јеховина довека остаје на онима који га се боје, а правда његова на синовљевим синовима оних који држе савез његов и његове заповести памте, да их извршују“ (Постање 21:33, фуснота у NW, Псалам 103:15-18). Јехова не заборавља оне који га се боје. У одговарајуће време, он ће им дати вечни живот (Јован 3:16; 17:3).

Изражавајући своју захвалност за Јеховино краљевство Давид каже: „Јехова на небесима престо свој постави и краљевство његово свиме влада“ (Псалам 103:19). Иако је Јеховино краљевство неко време било видљиво изражено кроз краљевство Израела, његов престо је у ствари на небу. Због тога што је све створио, Јехова је Суверени Владар свемира и спроводи своју божанску вољу на небу и на земљи према свом нахођењу.

Давид чак подстиче небеска анђеоска створења. Он пева: „Благосиљајте Јехову, анђели његови, који сте силни и јаки, и извршујете реч његову, слушајући глас речи његове! Благосиљајте Јехову, све војске његове! слуге његове, који чините вољу његову! Благосиљајте Јехову, сва дела његова, по свим местима господства његовог! Благосиљај, душо моја, Јехову!“ (Псалам 103:20-22). Зар не би требало да и нас размишљање о Јеховиним делима љубазне доброте према нама покрене на то да га благосиљамо? Свакако! И можемо бити сигурни да звук нашег гласа у личној хвали Богу неће бити изгубљен међу силним хором хвалилаца који укључује чак и праведне анђеле. Нека бисмо пуним срцем хвалили нашег небеског Оца, увек говорећи добро о њему. Заиста, узмимо к срцу Давидове речи: „Благосиљај, душо моја Јехову.“

[Фусноте]

[Слика на 23. страни]

Давид је медитирао о Јеховиним делима љубазне доброте. Да ли ти медитираш?