Историјска посета радује једно острво

Куба, прелепо острво на Карибима, недавно је искусило изванредну сезону духовног освежења. Крај 1998. године донео је дуго чекани благослов за Јеховине сведоке који живе у овој западноиндијској земљи. Први пут након више од 30 година, посетили су је чланови Водећег тела Јеховиних сведока заједно с још 15 других делегата. Посетиоци су били држављани Аустрије, Белгије, Велике Британије, Италије, Новог Зеланда и Порторика.

ТО ЈЕ био историјски догађај за 82 258 тамошњих објавитеља Краљевства и 87 890 оних који су им се придружили да би у пролеће 1988. прославили Господову вечеру!

Од 1. до 7. децембра 1998. Лојд Бари, Џон Бар и Герит Лош посетили су бетелски дом у Хавани и присуствовали неким од обласних конгреса „Божји пут живота“ одржаним на Куби. Били су срећни што су могли да се састану с путујућим старешинама и боље упознају с кубанским званичницима.

„Ово је за мене и моју жену био теократски врхунац у животу“, рекао је Џон Бар. „Наша драга браћа и сестре на Куби су тако пуни ревности за истину! Остао ми је утисак да је наше светско братство стварно драгоцено!“ Лојд Бари је додао:  „Ова важна недеља ми је помогла да боље разумем ситуацију наше браће овде.“

Током протеклих пет година, Јеховиним сведоцима је дата већа слобода обожавања на Куби, а коментари кубанских власти наводе на веровање да они желе да се та тенденција и настави.

У септембру 1994. у бетелском дому у Хавани почело се са штампањем. Поново су Јеховини сведоци могли да се јавно састају и да сведоче од куће до куће. Касније, 1998. године власти су дозволиле ову посету међународне делегације од 18 Јеховиних сведока, укључујући и тројицу чланова Водећег тела.

Срећно поновно сједињење

Када је делегација стигла на аеродром Хосе Марти, у Хавани, била је гостољубиво примљена од стране неочекиваних званичника и групе из бетелског дома, међу којима је био и брат који се сећа последње посете Куби члана Водећег тела— Милтона Хеншела — 1961. године. Брат је тада имао 12 година; сада је путујући надгледник.

Када су делегати стигли у бетелски дом, дочекани су с букетима гладиола, ружа, јасмина, жутих и црвених красуљака, које је један брат одгајио посебно за ту прилику. Текли су потоци суза док је бетелска породица изражавала добродошлицу делегатима. Касније су се послужили кубанским свињским печењем, пиринчем и пасуљем, салатом, јуком с мохом (сос направљен од белог лука и маслиновог уља) и свежим воћем. Након оброка сваки члан Водећег тела одржао је изграђујући говор о благу бетелске службе. Коментари брата Лоша били су нарочито побуђујући док се обраћао браћи на шпанском. Бетелску породицу чине 48 сталних радника добровољаца и 18 привремених помоћника.

Мада се за браћу на Куби књиге и Библије штампају у Италији, црно-бела издања Куле стражаре и Пробудите се! производе се у самој земљи, на два мимеографа. Потребно је много времена и једноличног физичког рада, и то у скученим просторијама, да би се произвели сви потребни часописи. Тако добровољци  на један посебан начин цене своје благо службе Јехови (2. Коринћанима 4:7).

Врхунци конгреса

Делегација од 18 чланова се раздвојила у три групе да би присуствовала обласним конгресима одржаним на три локације — у Камагуеју, Хавани и Холгину. Велика група браће и сестара, укључујући и многе старешине и пионире, била је позвана да присуствује на свакој локацији сва три дана. Локалним Сведоцима је било речено да ће ово бити посебна прилика али нису знали да ће и чланови Водећег тела бити присутни. Замислите њихово изненађење када су у петак ујутру видели ову драгу браћу и њихове супруге како излазе из изнајмљених аутобуса!

Конгреси су одржани у отвореним објектима које су браћа изградила уз дозволу власти. На конгресном месту у Хавани, на једном од камена на улазу, био је угравиран навод „Псалам 133:1“. То је подсетило браћу на речи које се налазе у том стиху: „Како је лепо и красно кад су браћа заједно!“. Свакако да је током конгреса на том месту било доброг и пријатног хришћанског дружења.

Посетиоци су приметили одличан начин држања говора и интервјуа, и били су импресионирани извођењем драме која се темељила на библијској причи из трећег поглавља Данила, чија се радња одвијала у древном Вавилону. Једна сестра је коментарисала: „Сви глумци су били изванредни, и гласови су били тако добро синхронизовани да је било тешко уочити да је тон унапред снимљен... Зли Вавилонци су стварно изгледали зли, док су тројица Јевреја били чврсти и одлучни.“

Представници канцеларије за верска питања и други владини службеници који су дошли да виде конгресе похвалили су браћу за организацију и лепо понашање. Брат Бари је изразио своју искрену захвалност за изврсно опхођење кубанских власти према гостујућим делегатима. Дугим клицањем које је често трајало неколико минута, браћа су изражавала своје цењење за говоре, а и за то што су власти дозволиле одржавање конгреса. „Ово је и више него што смо очекивали — међународни конгрес у малом!“ рекла је једна хришћанска породица. „Било је дивно, јер је то пружило доказ Јеховине велике моћи да своја обећања обистини.“

Конгрес је такође пружио могућност другима да боље упознају Сведоке. Један од возача аутобуса посетио је конгрес у суботу и поново у недељу. Рекао је да је чуо многе ствари о Јеховиним сведоцима, али сада зна да су то добри, мирољубиви људи.

„Ствари које никада нећемо заборавити“

Кубански народ је импресионирао делегате својом топлином и пријатељским осећањима. Кубанци су вредни, принципијелни и љубазни. „Више пута, потпуни странци су се понудили да нам помогну“, рекао је један делегат.

Вера, срећа и љубав коју су показивали сусведоци на Куби дубоко су импресионирали делегате. Упркос огромним препрекама, они чине Јехову својом тврђавом (Псалам 91:2). Џон Бар је рекао: „Толико много ствари ме је пријатно изненадило на овој мојој првој посети Куби — лепота земље, љубазност људи које сам срео и изнад свега искрено одушевљење кубанских Сведока. Никада у животу нисам чуо такво срдачно певање наших песама Краљевства и тако дуге аплаузе када су духовне ствари дирнуле њихова срца! То су ствари које никада нећемо заборавити. Увек ћемо их се сећати.“

Псалам 97:1 каже: „Нек се многа острва веселе!“ Заиста, Јеховини сведоци на острву Куба радују се због своје повећане слободе обожавања Бога и историјске посете ове међународне делегације.

[Слике на 8. страни]

Многе породице су посетиле посебне Обласне конгресе на Куби „Божји пут живота“

[Слика на 8. страни]

Бетелски дом у Хавани опет је био отворен 1994.

[Слика на 8. страни]

Чланови Водећег тела потписују поклоњене Библије званичницима.