Бог није спор у погледу свог обећања

„ДОКЛЕ Јехова?... завапих, али ти не слушаш?“ Ово су речи хебрејског пророка Авакума који је живео у седмом веку пре н. е. Ове ти речи познато звуче, зар не? У људској је природи да ствари за којима дуго чезнемо желимо одмах, или што пре. То је нарочито случај у данашњем времену брзог задовољења (Авакум 1:2).

У првом веку било је неких који су изгледа мислили да је требало да Бог раније испуни своја обећања. Они су постали толико нестрпљиви да су чак сматрали да је Бог спор или да касни. Зато је апостол Петар морао да их подсети да се Божје гледиште о времену прилично разликује од нашег. Петар пише: „Али ово једно да вам не буде непознато, љубљени: да је један дан пред Јеховом као хиљада година, а хиљада година као један дан“ (2. Петрова 3:8).

Према овом начину рачунања времена, једна особа од 80 година живела је само око два сата, а целокупна људска историја  је трајала свега око шест дана. Кад на ствари гледамо из овог угла, бива нам лакше да разумемо Божји начин поступања с нама.

Међутим, Бог није незаинтересован за време. Напротив, он је и те како свестан времена (Дела апостолска 1:7). Зато Петар наставља речима: „Не доцни Јехова с обећањем, као што неки мисле да доцни; него вас трпи, јер неће да ко погине, него сви да дођу на покајање“ (2. Петрова 3:9). За разлику од људи, Бог се не осећа примораним да предузима ствари као да му време истиче. Као ’краљ векова‘ он има изванредан преглед, те може утврдити када ће у струји времена његови поступци имати највећу корист за све оне којих се то тиче (1. Тимотеју 1:17).

Након што је објаснио зашто се чини да је Бог спор, Петар износи следеће упозорење: ’Доћи ће дан Јеховин као лупеж.‘ Другим речима, дан за свођење рачуна доћи ће баш онда када га људи не буду очекивали. Затим, Петар у наредним стиховима указује на чудесни изглед за оне који ’живе свето и у побожности‘, наиме, да могу преживети у Божје обећано ’ново небо и нову земљу‘ (2. Петрова 3:10-13).

Зато треба тим више да будемо захвални што Божја пресуда још није извршена. Његова стрпљивост нам је омогућила да се упознамо с његовом намером и изменимо свој живот како бисмо примили благослове које је обећао. Зар не би требало да сматрамо да је ’трпљење Господа нашега спасење наше‘, као што Петар снажно подстиче? (2. Петрова 3:15). Међутим, постоји још један чинилац Божјег стрпљења.

Злоћа треба напунити меру

Када проучавамо како је Бог у прошлости поступао с људима, запажамо да је често одлагао своју пресуду све док није нестао и последњи изглед да се ствари побољшају. У вези с Божјом пресудом над Хананцима, примера ради, Бог је Авраму много унапред указао на њихове грехе. Али, време за извршење пресуде још није било дошло. Зашто? Библија каже: „Јер злоћа Аморејаца [Хананаца] није још [била] дошла до врхунца“ (Постање 15:16). a

Међутим, око 400 година касније, Бог је извршио своју пресуду и Аврамови потомци, Израелци, преузели су земљу. Мали број Хананаца, као што су Рава и Гаваоњани спасао се због свог става и поступака, али, већина осталих је отишла до крајности у својој нечистоћи, као што су открила савремена археолошка ископавања. Практиковали су обожавање фалуса, храмску проституцију и жртвовање деце. Halley’s Bible Handbook наводи: „Археолози који ископавају рушевине хананских градова чуде се што их Бог није још раније уништио.“ На крају се ’мера [Хананских] грехова напунила‘; њихова злоћа је „дошла до врхунца “. Нико с правом није могао оптужити Бога да је неправедан када је дао да се земља очисти, док је у исто време поштедео оне који су показали исправан став.

Сличну слику налазимо и у Нојевим данима. Упркос чињеници да су пре Потопа људи били зли, Бог је милосрдно одлучио да им да још 120 година. Током једног дела тог времена, Ноје је служио као ’проповедник правде‘ (2. Петрова 2:5). Кад је време истекло, злоћа је очигледно дозрела. „Бог погледа на земљу, и, гле, она беше покварена; јер је свака пут покварила била пут свој на земљи“ (Постање 6:3,12). Њихова ’мера греха се напунила‘; с проласком  времена њихова погрешна нагињања доживела су пуни процват. Било је сасвим оправдано када је Бог ступио у акцију. Само се осам особа показало праведнима у Божјим очима, и он их је спасао.

Исти образац се види и у Божјем поступању с Израелом. Упркос њиховом неверном и исквареном понашању, Бог је стотинама година био стрпљив с њима. Извештај каже: „Јехова... слаше... једнако гласнике своје, јер му беше жао народа свога... али... не мараху за речи његове и смејаху се пророцима његовим, докле се не распали гнев Јеховин на народ, те не би више лека“ (2. Летописа 3:15, 16). Народ је дошао до тачке када више није било могуће да се поправи. Само су се Јеремија и неколико других могли спасти. Није се могло рећи да је Бог био неправедан када је над осталима на крају спровео своју пресуду.

На прагу је време да Бог делује

Из ових примера можемо видети да се Бог уздржава од извршења пресуде над садашњим системом ствари само до оног тренутка док не сазри време за то. То је изражено у заповести коју је добио Божји симболични извршилац казне: „Замахни српом својим оштрим, и одрежи грожђе винограда земаљскога, јер већ сазреше гроздови његови. И анђео баци срп свој на земљу и обра виноград земаљски и баци бербу у велику кацу гнева Божјега.“ Запази да је људска злоћа ’сазрела‘, то јест, да је дошла до тачке кад се више не може поправити. Кад Бог изврши своју пресуду, неће бити сумње у погледу оправданости његове интервенције (Откривење 14:18,19).

С обзиром на горе изнесено, јасно је да је Божје време да спроведе своју пресуду против овог света сигурно близу, јер свет поприма обележја која су у прошлости оправдала извршење Божје пресуде.  Где год да погледамо, земља је пуна насиља, баш као и пре Потопа Нојевих дана. Ставови људи све више постају попут оних описаних у Постању 6:5: ’Све мисли срца [људи] свагда су само к злу управљене.‘ Данас су уобичајени чак и они страховити греси који су довели до тога да Бог изврши пресуду против Хананаца.

Нарочито од Првог светског рата човечанство пролази кроз ужасне промене. Оно је видело земљу натопљену крвљу милиона људи. Ратови, геноцид, тероризам, криминал и безакоње разбуктали су се по целом свету. Глад, болести и неморал проширили су се нашом планетом. Сви докази указују да сада живимо међу оним злим нараштајем о ком је Исус рекао: „Овај нараштај неће проћи док се све то не збуде“ (Матеј 24:34). Свет сада допуњава своју ’меру греха‘. ’Грожђе винограда земаљскога‘ постаје зрело за бербу.

Време је да делујеш

Апостолу Јовану је речено да како се време за извршење пресуде буде примицало, одвијаће се две врсте сазревања. С једне стране, „ко је неправедан нека још буде неправедан, а ко је поган нека се још погани“. Али с друге, „ко је праведан нека још чини правду, а ко је свет нека се још свети“ (Откривење 22:10, 11). Ово друго везано је за светско библијско образовно дело које спроводе Јеховини сведоци. Циљ овог дела је да се људи поуче ономе што Бог захтева од њих тако да могу бити убројани међу оне који су вредни добијања вечног живота. Ова делатност се сада спроводи у 233 земље у око 87 000 скупштина.

Бог није спор. Он људима стрпљиво даје времена које им је потребно да би ’обукли нову личност‘ како би имали изгледа у испуњење његових обећања (Ефесцима 4:24, NW). Бог и сада још увек чека, упркос све горим условима у свету. Јеховини сведоци широм света чине све што им је разумно могуће да би то спознање које води у вечни живот пренели својим комшијама (Јован 17:3, 17). Радосно је што се сваке године преко 300 000 људи одазове и крсти.

С вечним животом у изгледу, сада је време, не за чекање, већ за акцију. Ускоро ћемо видети испуњење Исусовог обећања: „Сваки који живи и верује у мене неће никад умрети“ (Јован 11:26).

[Фуснота]

[Слика на 6. страни]

Божјем извршиоцу казне речено је да замахне српом када је земаљско грожђе сазрело

[Слика на 7. страни]

Јеховини сведоци помажу људима широм света да би људи имали изгледа за добијање Божјих вечних благослова