Пређи на садржај

Пређи на садржај

Павлови сарадници — ко су они били?

Павлови сарадници — ко су они били?

Павлови сарадници — ко су они били?

У БИБЛИЈСКОЈ књизи Дела апостолских и Павловим писмима спомиње се стотинак особа, које су биле чланови хришћанске скупштине у првом веку, и које су биле у додиру са, ’апостолом паганаца‘ (Римљанима 11:13). О многима се доста зна. Вероватно су ти познате активности Апола, Варнаве и Силе. С друге стране, вероватно би ти теже пало да нешто више кажеш о Архипу, Дамари, Клаудији, Лину, Персиди, Пуду и Сосипатару.

Многи појединци су, у различитим периодима и под разним околностима, активно подупирали Павлову службу. Неки попут Аристарха, Луке и Тимотеја, помагали су апостолу много година. Неки су били с њим док је био у притвору или на путу, било као сапутници или као домаћини и домаћице. Нажалост, други, попут Александра, Димаса, Ермогена и Фигела, нису истрајали у хришћанској вери.

Што се тиче неких других Павлових пријатеља, попут Асинкрита, Ерма, Јулије или Филолога, да споменемо само неке, о њима знамо тек нешто више од њихових имена. У случају Нирејеве сестре или Руфове мајке, или оних из Хлојине куће, не знамо чак ни толико (Римљанима 16:13-15; 1. Коринћанима 1:11). Поред свега тога, преглед и овако малих информација које поседујемо о тих стотинак особа баца светло на Павлов начин рада. То нас такође учи нешто и о користима које настају када смо окружени великим бројем суверника и кад блиско сарађујемо с њима.

Сапутници, домаћини и домаћице

Апостол Павле је у својој служби доста путовао. Један писац процењује да, само по извештају у Делима апостолским, раздаљина коју је превалио по земљи и мору приближно износи 16 000 километара. Путовати у то време не само да је било тешко већ и опасно. Бродолом, опасност на водама и од друмских разбојника, опасност у пустињи и на мору, биле су неке од разних недаћа с којима се суочавао (2. Коринћанима 11:25, 26). Одговарајуће томе, Павле је ретко био сам на својим путовањима из једног места у друго.

Они који су се придруживали Павлу били су извор пријатељства, охрабрења и практичне помоћи у служби. У неким приликама, Павле их је остављао да би могли да се брину за духовне потребе нових верника (Дела апостолска 17:14; Титу 1:5). Али вероватно је присутност сапутника била неопходна ради сигурности и подршке у савладавању тешкоћа путовања. Тако су људи као што су Сосипатар, Секунд, Гај и Трофим, за које знамо да су били међу Павловим сапутницима, можда одиграли важну улогу у постизању успеха у његовој служби (Дела апостолска 20:4).

Такође је била добродошла и помоћ коју су понудили домаћини и домаћице. Када би Павле стигао у неки град у коме је намеравао да обави проповедничку акцију или би се просто зауставио да преноћи, најважније би било наћи неко место где би одсео. Свако ко је путовао тако много као Павле неминовно би дословно морао да спава у мноштву кревета. Он је увек могао да одседне у некој гостионици, али њих историчари описују као „опасна и непријатна места“, па је Павле тамо где је то било могуће, вероватно одседао код суверника.

Имена неких Павлових домаћина и домаћица су нам позната — Аквила и Прискила, Гај, Јасон, Лидија, Мнасон, Филимон и Филип (Дела апостолска 16:14, 15; 17:7; 18:2, 3; 21:8, 16; Римљанима 16:23; Филимону 1, 22). У Филипима, Солуну и Коринту, таква услуга је Павлу обезбедила базу одакле је могао да организује своје мисионарске активности. У Коринту је такође Титије Јуст отворио свој дом да би апостолу обезбедио место с ког је могао да се брине за своје проповедање (Дела апостолска 18:7Ча).

Мноштво пријатеља

Као што се и могло очекивати, Павлови познаници су запамћени на различите начине због различитих околности под којима их је сретао. На пример, Марија, Персида, Фива, Трифена и Трифоса су све биле жене сувернице које су биле похваљене за свој труд и напоран рад (Римљанима 16:1, 2, 6, 12). Павле је крстио Криспа, Гаја и Стефанинов дом. У Атини су од њега прихватили поруку истине Дионисије и Дамара (Дела апостолска 17:34; 1. Коринћанима 1:14, 16). Андроник и Јуније, ’који су уживали велико поштовање међу апостолима‘, и били верници дуже од Павла, названи су ’другари у сужањству‘. Можда су неком приликом били у затвору с њим. И њих је као и Иродијона, Јасона, Лукија и Сосипатара, Павле назвао својим ’рођацима‘ (Римљанима 16:7, 11, 21). Иако грчка реч која се овде користи може значити „земљаци“, првенствено значење је „крвни рођаци истог колена“.

Многи од Павлових пријатеља су путовали ради добре вести. Међу његовим боље познатим сарадницима били су и Ахајик, Фортунат и Стефанин, који су путовали од Коринта до Ефеса да би се саветовали с Павлом о духовном стању у њиховој скупштини. Артем и Тихик били су спремни да путују да би се срели с Титом, који је служио на Криту, а требало је да и Зина крене на пут заједно са Аполом (1. Коринћанима 16:17; Титу 3:12, 13).

Ту су и неки о којима Павле пружа неке мале и фасцинантне детаље. На пример, он нам саопштава да је Епенет био „првина из Азије“, да је Ераст био „градски ризничар“ у Коринту, да је Лука био лекар, Лидија продавачица скерлета, а да је Тертије онај кога је Павле користио да напише његово писмо Римљанима (Римљанима 16:5, 22, 23; Дела апостолска 16:14; Колошанима 4:14). За свакога ко би желео да сазна више о овим особама, ово мало информација пожељно је због своје краткоће.

Други Павлови сарадници су примили личне поруке, о којима се сада извештава у Библији. На пример, у свом писму Колошанима, Павле је опоменуо Архипа: „Пази на службу коју си примио у Господу, да је испуниш!“ (Колошанима 4:17). Еводија и Синтихија су очигледно имале неки лични сукоб који је требало да реше. Тако их је Павле побудио, преко неименованог ’друга‘ у Филипима, „да буду једнаких осећаја у Господу“ (Филипљанима 4:2, 3). Сигурно да је то добар савет за све нас.

Лојална подршка док је био у притвору

Павле је неколико пута био у затвору (2. Коринћанима 11:23). У тим приликама, локални хришћани, ако их је уопште било, мора да су се трудили да учине све што могу да би му то искуство било подношљивије. Када је Павле био први пут затворен у Риму, било му је дозвољено да изнајми кућу за себе на две године и могао је да прима посете пријатеља (Дела апостолска 28:30). Током тог периода, написао је писма скупштинама у Ефесу, Филипима и Колосима, као и Филимону. Ови извори нам доста говоре о онима који су били блиски с Павлом током његовог притвора.

На пример, сазнајемо да се Онисим, Филимонов одбегли роб, срео с Павлом у Риму, и да је требало да се и Тихик придружи Онисиму док се враћао свом господару (Колошанима 4:7-9). Био је ту и Епафродит, који је превалио дуг пут од Филипа с даром из његове скупштине, а који се затим разболео (Филипљанима 2:25; 4:18). Они који су тесно сарађивали с Павлом у Риму били су Аристарх, Марко и Исус назван Јуст, за које је Павле рекао: „Они су једини који су са мном за краљевство Божје радили и који ми беху утеха“ (Колошанима 4:10, 11). Заједно са свим овим вернима, били су и познатији Тимотеј и Лука, као и Димас који је касније, због љубави према свету, напустио Павла (Колошанима 1:1; 4:14; 2. Тимотеју 4:10; Филимону 24).

Изгледа да нико од њих није био из Рима, а ипак су били поред Павла. Можда су неки отишли баш зато да би му били од помоћи током његовог притвора. Без сумње су му неки чинили услуге, други су били послати на удаљене задатке, а опет другима је Павле диктирао писма. Какво речито сведочанство о дубини оданости и лојалности коју су сви они имали за Павла и Божје дело!

Из закључака неких Павлових писама, примећујемо да је вероватно био окружен великим друштвом хришћанске браће и сестара које бројчано надилази тих неколико имена које знамо. У различитим приликама је писао: „Поздрављају вас сви свети“ и „Поздрављају те сви који су са мном“ (2. Коринћанима 13:13; Титу 3:15; Филипљанима 4:22).

Током Павловог критичног другог затварања у Риму, кад се његова мученичка смрт назирала, Павлу су његови сарадници и те како били у мислима. Још увек је био активан у надгледању и координирању активности, барем неких од њих. Тит и Тихик су били послати на задатке, Крискент је отишао у Галатију, Ераст је остао у Коринту, Трофим је био остављен болестан у Милету, само је требало да Марко и Тимотеј дођу код њега. Ипак је Лука био поред Павла, а кад је апостол написао своје друго писмо Тимотеју, неколико других верника, укључујући и Еувула, Пуда, Лина и Клаудију, били су ту у близини да пошаљу своје поздраве. Несумњиво су чинили оно што су могли да би помогли Павлу. Истом приликом, сам Павле је послао поздраве Прискили и Аквили и Онисифоровом дому. Нажалост, ипак у то време невоља, Димас га је напустио, а Александар му нанео много зла (2. Тимотеју 4:9-21).

„Ми смо Божји сарадници“

Павле је ретко био сам током својих проповедничких активности. Коментатор Е. Ерл Елис каже: „Слика која израња је мисионар с великим бројем помоћника. Заиста, тешко да се Павле икад нашао без сарадника.“ Под вођством Божјег светог духа, Павле је био у могућности да покрене много људи и организује делотворне мисионарске акције. Био је окружен верним партнерима, привременим помоћницима, снажним личностима и бројним понизним слугама. Ипак, они нису били само сарадници. Без обзира на степен до којег су радили или сарађивали с Павлом, веза хришћанске љубави и личног пријатељства је очигледна.

Апостол Павле је имао нешто што је названо „изузетна обдареност за пријатељство“. Учинио је доста тога да би добру вест објавио народима, али није покушавао да то учини сам. Сарађивао је и потпуно искористио организовану хришћанску скупштину. Павле није себи приписао никакву заслугу због постигнутих резултата, већ је понизно признао да је био роб а да сва слава припада Богу који даје да расте (1. Коринћанима 3:5–7; 9:16; Филипљанима 1:1).

Павлово време се разликовало од нашег, али без обзира на то, не би требало да ико у хришћанској скупштини закључује да може или треба да буде независан. Уместо тога, требало би да увек сарађујемо с Божјом организацијом, с нашом локалном скупштином и нашим суверницима. Потребна нам је њихова помоћ, подршка и утеха у добру и у злу. Имамо драгоцену предност да будемо део „целе заједнице наше браће по свету“ (1. Петрова 5: 9NW). Ако верно и с љубављу радимо једни уз друге, у сарадњи са свима, баш као Павле, и ми можемо рећи да смо „Божји сарадници“ (1. Коринћанима 3:9).

[Слике на 31. страни]

АПОЛО

АРИСТАРХ

ВАРНАВА

ЛИДИЈА

ОНИСИФОР

ТЕРТИЈЕ

ТИХИК