Радујте се у Јехови и будите весели

УСПЕШАН завршетак неког вредног пројекта увек је време за радовање. Свечаност поводом градуације 48 студената 106. разреда Библијске школе Гилеад Watchtowera, која је одржана 13. марта 1999. у Образовном центру Watchtowera у Патерсону, Њујорк, за њих је сасвим сигурно била један повод за то.

Уводни коментари Теодора Џереса, члана Водећег тела, дипломца седмог разреда Гилеада, и председавајућег програма градуације, истакли су речи Псалма 32:11 (NW): „Радујте се у Јехови и будите весели, праведници.“ Објашњавајући зашто је прикладно да у овој прилици сви буду радосни, рекао је: „У оваквим приликама ми се радујемо због онога што Јехова постиже са онима који су честитог срца, укључујући и наше студенте Гилеада.“ Мада су студенти планирали да дођу у Школу Гилеад и мада су се вредно трудили да испуне услове за мисионарску службу, Јехова је тај који је омогућио да се све успешно заврши (Пословице 21:5; 27:1). То је, истакао је брат Џерес, разлог да се ’радујемо у Јехови‘.

Међу публиком у Патерсону били су чланови породица и гости студената који су пристигли из 12 земаља да би присуствовали овом радосном догађају. Док је публика од 5 198 особа — укључујући и чланове бетелске породице у Бруклину, Патерсону и Волкилу који су имали аудио и визуелну везу — ишчекивала програм који је требало да уследи, било је очигледно да је преовладавао радостан дух.

Подстакнути да сачувају радостан дух

Док је брат Џерес завршавао своје уводне коментаре, најавио је првог од пет говорника који су припремили охрабрујуће библијске савете не само за дипломце Гилеада већ и за целу публику.

Први говорник био је Вилијам Маленфонт, дипломац 34. разреда Гилеада, који сада помаже у Одбору за поучавање у Водећем телу. У повезаности са својом темом „’Све‘ није таштина!“ темељеном на Проповеднику 1:2, поставио је питање: „Да ли је Соломон стварно мислио да је све таштина, у апсолутном смислу те речи?“ Одговор гласи: „Не. Он је истакао да људски подухвати којима се игнорише оно што је Божја воља, тежње којима се не обазире на оно што је Божја воља — то је све таштина.“ Насупрот томе, обожавање истинитог Бога, Јехове, није таштина; нити је таштина проучавање Божје Речи, Библије, и поучавање других. Јехова не заборавља такав труд својих слугу (Јеврејима 6:10). У ствари, чак и ако несрећа задеси оне који се допадају Богу, они ће бити ’везани у свежњу живих код Јехове’ (1. Самуилова 25:29). Каква дирљива мисао! Подсећање на ове мисли може помоћи свим обожаваоцима Јехове да сачувају радостан дух.

Џон Бар, члан Водећег тела, охрабрио је разред дипломаца својим говором под насловом „Уживајте у својој мисионарској додели“. Он је рекао да је мисионарска служба нешто што је увек  било веома блиско срцу Јехове Бога. „То је било нешто што је везано за саму суштину Јеховиног изражавања љубави према свету. Он је послао свог јединорођеног Сина на ову планету. Исус је био највећи мисионар, непревазиђени мисионар.“ Док су дипломци могли да размишљају о изменама које је Исус морао да предузме да би био успешан на свом задатку на земљи, предности његове мисионарске службе још увек су на располагању свима који ће извући користи из њих. То је зато што је Исус уживао у обављању Божјег дела и што је волео људе, истакао је брат Бар (Пословице 8:30, 31). Брат Бар је подстакао дипломце да се држе своје доделе, не само због тога што су устрајни већ зато што уживају у њој. „Ослоните се на Јехову; он неће дозволити да паднете“, замолио је разред (Псалам 55:23).

„Ходити у Јеховино име заувек“, била је тема коју је изабрао следећи  говорник, Лојд Бари, још један члан Водећег тела. Пошто је у Јапану и сам служио као мисионар више од 25 година након што је завршио 11. разред Гилеада, брат Бари је испричао нека искуства првих мисионара и описао изазове с којима су се суочавали. Које је практичне савете имао за овај разред дипломаца? „Изнад свега, сачувајте своју духовност. Такође, научите језик и упознајте културу. Задржите смисао за хумор. И прионите на посао; немојте се уморити нити одустати.“ Брат Бари је рекао дипломцима да ће се на својим страним доделама сусрести с многим људима који ходе у име различитих богова и божанстава, и подсетио их је на Михејеве речи: „Док у име свога бога сваки народ иде, ићи ћемо ми у име Јехове, Бога свога, увек и довека“ (Михеј 4:5). Пример ранијих мисионара сигурно снажно мотивише све Божје слуге да и даље ходе у Јеховино име и да му верно служе.

Следећи учесник у програму био је инструктор Лоренс Боуен. Тема његовог излагања било је питање: „Каквим ћеш се показати?“ Он је рекао да успех у Божјој служби зависи од вере и поуздања у Јехову. Потпуно ослањање на Јехову донело је краљу Аси велику победу над непријатељском војском од милион људи. Ипак га је пророк Азарија подсетио да треба да се и даље ослања на Бога: „Јехова је с вама, јер сте ви с њим“ (2. Летописа 14:9-12; 15:1, 2). Пошто Божје име, Јехова, носи мисао да он постаје шта год је потребно да би испунио своју намеру — било да то значи да буде Старатељ, Заштитник или чак Извршилац пресуде — мисионари који се ослањају на Јехову и који раде у складу с његовом намером биће успешни на својим задацима (Излазак 3:14). „Никада немојте заборавити“, закључио је брат Боуен, „да све док је Јеховина намера и ваша намера, он ће учинити да будете све што је потребно како бисте испунили свој задатак.“

Последњи говорник у овом делу програма био је Волас Ливеранс, бивши мисионар а сада секретар школе. Његов говор, под насловом „Нека Божја Реч остане жива и нека делује у вама“, скренуо је пажњу на Божју непогрешиву поруку, то јест обећање, које се увек креће напред ка свом испуњењу (Јеврејима 4:12). Она утиче на животе оних који јој то дозволе (1. Солуњанима 2:13). Како та реч може остати жива и деловати у нашем животу? Марљивим проучавањем Библије. Брат Ливеранс је подсетио дипломце на методе проучавања Библије које су научили у Гилеаду а које обухватају читање, разлагање смисла и примењивање Божје Речи. Цитирао је речи Алберта Шродера, члана Водећег тела који је служио као председавајући у одбору који је основао Школу Гилеад пре више од 50 година: „Примењујући контекст човек може добити потпуну, тачну духовну снагу коју Бог ставља на располагање у својој Речи.“ Овакав приступ проучавању Библије, одржава Божју Реч живом и делотворном.

 Радосна искуства и интервјуи

После говора, публика је од студената чула нека радосна искуства. Под вођством Марка Нумара, бившег мисионара и садашњег инструктора у Гилеаду, једна група студената је испричала и приказала како су се трудили да дају сведочанство у разним ситуацијама. Неки су успели да започну и да воде библијске студије с људима на подручју зато што су запажали околности тих људи као и то што су говорили, и зато што су се лично занимали за њих. Тако су ови студенти ’пазили на себе и на науку своју‘ и заиста су били заинтересовани да помажу другима да добију спасење (1. Тимотеју 4:16).

Дати су многи практични предлози, а радост мисионарске службе такође је била очигледна и код искусне браће која су похађала школу за чланове одбора подружнице, у Образовном центру Watchtowera. Брат Самуел Херд и Роберт Џонсон из особља централе водили су занимљиве интервјуе с представницима канцеларија подружница Заједнице из Боливије, Зимбабвеа, Никарагве, Централноафричке Републике, Доминиканске Републике, Папуа-Нове Гвинеје и Камеруна.

После искустава и интервјуа, Герит Лош, дипломац 41. разреда Гилеада а сада члан Водећег тела, одржао је завршни говор који подстиче на размишљање под темом „Да ли си ’пожељна особа‘?“ Брат Лош је најпре подсетио дипломце да Исуса, савршеног Сина Божјег, људи нису сматрали пожељним, већ „презрен беше, одбачен од људи“ (Исаија 53:3). Зато не изненађује што се и данас у многим деловима света на мисионаре гледа као на непожељне личности, као на особе које нису прихватљиве нити су добро дошле. С друге стране, за време Данилове дугогодишње службе у Вавилону, Створитељ га је преко анђела три пута назвао ’веома пожељним‘ (Данило 9:23; 10:11, 19, NW). Зашто је Данило био такав? Он никада није компромитовао библијска начела када се прилагођавао култури у Вавилону; био је поштен у сваком смислу, и никада није користио свој положај за лични добитак; ревно је проучавао Божју Реч (Данило 1:8, 9; 6:4; 9:2). Редовно се молио Јехови Богу и увек му спремно приписивао славу за оно што је постизао (Данило 2:20). Тиме што следе Данилов пример, Божје слуге могу да се покажу као пожељне особе пред Јеховом Богом, мада не увек и пред светом.

Да би закључио овај духовно изграђујући програм, председавајући је прочитао неке телеграме и поруке који су пристигли из целог света. Затим су свим студентима уручене дипломе и објављено је у које земље иду. На крају је представник разреда прочитао писмо упућено Водећем телу и бетелској породици у коме разред изражава цењење за школовање и припрему коју су добили у последњих пет месеци.

Док се програм ближио крају, чуло се ’весеље и хвале‘ међу мноштвом које се разилазило (Немија 12:27, ДК).

[Оквир на 27. страни]

Статистички подаци о разреду

Број заступљених земаља: 10

Број додељених земаља: 19

Број студената: 48

Број брачних парова: 24

Просечна старост: 33

Просек година у истини: 16

Просек година у пуновременој служби: 13

[Слика на 25. страни]

106. разред дипломаца Библијске школе Гилеад Watchtowera

У доњем списку редови су нумерисани од спреда према натраг, а имена су за сваки ред наведена слева на десно.

(1) D. Deakin; M. Puopolo; M. Laguna; S. Davault; E. Dominguez; J. Burke. (2) S. Gauter; W. Vazquez; A. Seabrook; A. Mosca; L. Helly; L. Breward. (3) T. Brandon; N.Olivares; D. Coleman; V. Scott; L. Petersen; K. McLeod. (4) J. McLeod; J. Thompson; F. Luberisse; B. Speta; M. Lehtimäki; J. Laguna. (5) U. Gauter; R. Dominguez; F. Helly; M. Smith; D. Beyer; A. Mosca. (6) K. Scott; V. Seabrook; R. Speta; R. Coleman; L. Breward; W. Davault. (7) D. Smith; T. Lehtimäki; P. Petersen; G. Thompson; R. Vazquez; A. Beyer. (8) M. Luberisse; C. Deakin; D. Brandon; D. Puopolo; O. Olivares; S. Burke.