Ценимо „дарове у облику људи“

’Поштујте оне који напорно раде међу вама и показујте према њима нарочит обзир у љубави због њиховог рада‘ (1. СОЛУЊАНИМА 5:12, 13, NW).

1. Коју моћ има давање према Делима апостолским 20:35? Илуструј то.

 „ВИШЕ има радости у давању неголи у примању“ (Дела апостолска 20:35). Можеш ли да се сетиш када си последњи пут доживео истинитост ових Исусових речи? Можда је то био неки дар који си дао некоме кога много волиш. Пажљиво си га бирао јер желиш да то буде нешто што ће вољена особа ценити. Одушевљење на лицу вољене особе – како то само греје твоје срце! Када је исправно мотивисано, давање је један израз љубави, а изражавање љубави има ту моћ да нас учини срећнима.

2, 3. (а) Зашто се може рећи да нико није срећнији од Јехове, и како може припрема ’дарова у облику људи‘ обрадовати његово срце? (б) Шта не бисмо желели да урадимо с Божјим даром?

² Ко би онда могао бити срећнији од Јехове, Даваоца ’сваког доброг дара‘? (Јаков 1:17; 1. Тимотеју 1:11). Сваки дар који он даје мотивисан је љубављу (1. Јованова 4:8). Сигурно је тако и с даром који је Бог преко Христа дао скупштини – „дарове у облику људи“ (Ефесцима 4:8, NW). Припрема да се старешине брину за стадо јесте један израз Божје дубоке љубави према свом народу. Ти људи су брижљиво одабрани – они морају удовољавати библијским условима (1. Тимотеју 3:1-7;  Титу 1:5-9). Они знају да морају „обзирно поступати са стадом“, јер ће тада овце имати разлога да буду захвалне за такве пастире пуне љубави (Дела апостолска 20:29; Псалам 100:3). Кад Јехова види да је његовим овцама срце испуњено таквом захвалношћу, сигурно се и његово срце радује! (Пословице 27:11).

³ Свакако не бисмо желели да умањујемо вредност Божјег дара; нити бисмо желели да покажемо нецењење за његове дарове. Два питања која из тога произлазе јесу: како старешине треба да гледају на своју улогу у скупштини? И како остатак стада може показати да цени „дарове у облику људи“?

’Ми смо ваши сарадници‘

4, 5. (а) С чиме је Павле упоредио скупштину, и зашто је то одговарајуће поређење? (б) Шта нам Павлово поређење показује што се тиче тога како треба да гледамо на друге и да се опходимо према њима?

⁴ Јехова је ’даровима у облику људи‘ поверио извесну меру ауторитета у скупштини. Наравно, старешине не желе да злоупотребљавају свој ауторитет, али знају да им се као несавршеним људима то лако може десити. Како онда треба да сагледају себе у односу на остатак стада? Размотримо поређење које је користио апостол Павле. После разматрања о томе зашто су обезбеђени ’дарови у облику људи‘, Павле је написао: „У љубави, да у свему израстемо у ономе чији је главар Христос. По њему, и благодарећи везама његове помоћи, цело тело, добро састављено и сложено, расте по снази потребној сваком уду његовом, и уздиже се у љубави“ (Ефесцима 4:15, 16). Тако је Павле упоредио скупштину, укључујући и старешине и друге чланове, с људским телом. Зашто је то одговарајуће поређење?

⁵ Људско тело је сачињено од многих различитих удова али има само једну главу. Међутим, ништа у телу – ниједан мишић, ниједан нерв, ниједна вена – није бескорисно. Сваки уд је драгоцен и на неки начин доприноси здрављу и лепоти целине. Слично томе, скупштину сачињавају многи различити чланови, али сваки члан – било да је млад или стар, снажан или нејак – може на неки начин допринети свеобухватном духовном здрављу и духовној лепоти скупштине (1. Коринћанима 12:14-26). Нико нема потребе да мисли да је безначајан. С друге стране, нико не треба да сматра себе супериорним, јер смо сви ми – и старешине и овце – део тела, а постоји само једна глава, Христ. Павле на овај начин приказује срдачну слику љубави, бриге и поштовања што треба да имамо једни према другима. Сазнање о овоме помаже старешинама да имају понизно, уравнотежено гледиште о својој улози у скупштини.

6. Како је Павле показао понизан дух иако је имао ауторитет апостола?

⁶ Ти ’дарови у облику људи‘ не настоје да контролишу живот или веру својих суобожавалаца. Павле, иако је имао ауторитет апостола, понизно је рекао Коринћанима: „Не да смо ми господари ваше вере, него смо сарадници на вашу радост, јер ви својом вером стојите“ (2. Коринћанима 1:24, NW). Павле није желео да контролише веру и начин живота своје браће. Он стварно није видео потребу за тим јер је имао поверење да су то већ верни мушкарци и жене који су у Јеховиној организацији зато што желе да чине оно што је исправно. Дакле, говорећи о себи и свом путујућем сараднику Тимотеју, Павле је у ствари рекао: ’Наш задатак је да радимо с вама да бисмо служили Богу с радошћу‘ (2. Коринћанима 1:1). Какав понизан дух!

7. Шта понизне старешине схватају што се тиче своје улоге у скупштини, и у шта су сигурни?

⁷ ’Дарови у облику људи‘ данас имају тај исти задатак. Они су ’сарадници на нашу радост‘. Понизне старешине схватају да није на њима да одлучују колико други могу да учине у служби Богу. Они знају да иако могу да охрабре друге да прошире  или побољшају своју службу, служба Богу треба да потиче из спремног срца. (Упореди с 2. Коринћанима 9:7.) Они су сигурни да ће њихови сарадници учинити све што могу ако су срећни. Зато из дна душе желе да помогну својој браћи да ’служе Јехови радосно‘ (Псалам 100:2).

Помагати свима да служе с радошћу

8. Који су неки од начина на које старешине могу помоћи својој браћи да служе Јехови с радошћу?

⁸ Старешине, како можете помоћи својој браћи да служе с радошћу? Можете их охрабрити својим примером (1. Петрова 5:3). Допустите да се ваша ревност и радост у служби виде, и други ће бити охрабрени да опонашају ваш пример. Похвалите друге за њихово свесрдно залагање (Ефесцима 4:29). Срдачна и искрена похвала помаже другима да осећају да су корисни и потребни. То подстиче овце да желе да дају максимум од себе у служењу Богу. Избегавајте неповољно упоређивање (Галатима 6:4). Такво упоређивање обично обесхрабрује уместо да мотивише друге да се побољшају. Сем тога, свака Јеховина овца је особа за себе – с другачијим околностима и способностима. Попут Павла, показујте поверење у своју браћу. Љубав „увек верује“, зато је добро да верујемо да наша браћа воле Бога и да желе да му угоде (1. Коринћанима 13:7). Када исказујете ’част другима‘, ви из њих извлачите оно најбоље (Римљанима 12:10). Будите сигурни да ће већина оваца учинити све што може у служењу Богу и наћи радост у тој служби ако су охрабрене и окрепљене (Матеј 11:28-30).

9. Какво ће гледиште о другим старешинама помоћи сваком старешини да служи с радошћу?

⁹ Ако себе понизно сматрате ’сарадницима‘ то ће и вама помоћи да служите с радошћу и да цените јединствене дарове других старешина. Сваки старешина има неке своје таленте и способности које може користити на добробит скупштине (1. Петрова 4:10). Један је можда надарен за поучавање. Други је можда добар организатор. Неки други је пак изузетно приступачан због своје срдачности и самилости. Чињеница је да ниједан старешина нема сваки дар у истој мери. Да ли то што старешина има неки посебан дар – рецимо, дар поучавања – значи да је супериорнији од другог? Ни у ком случају! (1. Коринћанима 4:7). С друге стране, нема потребе завидети другоме на дару који има, или можда себе сматрати недораслим зато што неки други старешина убире похвале од других због својих способности. Упамти да ти имаш дарове које Јехова види у теби. И он ти може помоћи да развијаш те дарове и да их користиш на добробит своје браће (Филипљанима 4:13).

’Будите послушни и будите подложни‘

10. Зашто је сасвим на месту да покажемо цењење за „дарове у облику људи“?

¹⁰ Кад добијемо неки дар сасвим је на месту да изразимо цењење за њега. ’Будите захвални‘, каже се у Колошанима 3:15 (Ча). А како је онда са ’даровима у облику људи‘, драгоценим даровима које нам је Јехова дао? Наравно, ми смо првенствено захвални Јехови, великодушном Дароваоцу. Али шта је са самим ’даровима у облику људи‘? Како можемо показати да их ценимо?

11. (а) Како можемо показати наше цењење за „дарове у облику људи“? (б) Које је значење израза ’бити послушан‘ и ’бити подложан‘?

 ¹¹ Наше цењење за „дарове у облику људи“ можемо показати тиме што се спремно држимо њихових савета и одлука темељених на Библији. Библија нас саветује: „Будите послушни онима који међу вама предводе и будите подложни, јер они бдију над вашим душама као они који ће положити рачун; да би то чинили с радошћу, а не с уздисањем, јер би то вама било на штету“ (Јеврејима 13:17, NW). Запази да морамо бити не само „послушни“ већ и „подложни“ онима који предводе. Грчка реч за ’подложан‘ дословно значи „покорити се под“. Коментаришући о изразима ’бити послушан‘ и ’бити подложан‘, библијски изучавалац Р. К. Х. Ленски каже: „Особа је послушна када се слаже са оним што јој је речено да уради, уверена је у исправност и сврсисходност тога; особа чини уступке... кад има супротно мишљење.“ Када разумемо упутства оних који предводе и када се слажемо с тим онда нам је лако да будемо послушни. Али шта ако не разумемо разлог који стоји иза извесне одлуке?

12. Зашто треба да будемо подложни, то јест да чинимо уступке, чак и онда када не разумемо потпуно разлог који стоји иза извесне одлуке?

¹² Ту можда треба да будемо подложни, то јест да правимо уступке. Зашто? Као прво, треба да имамо поверење да нам ти духовно оспособљени људи мисле најбоље. На крају крајева, они добро знају да морају положити рачун Јехови за овце које су им поверене на бригу (Јаков 3:1). Сем тога, добро је да се сетимо да ми не знамо све поверљиве чињенице које су их водиле до једне информисане одлуке (Пословице 18:13).

13. Шта нам може помоћи да будемо подложни када се ради о правним одлукама старешина?

¹³ А како је с подложношћу када се ради о правним одлукама? Истини за вољу, то можда није лако, нарочито када је донета одлука да се искључи неко кога ми волимо – неки рођак или близак пријатељ. И овде је најбоље покорити се суду ’дарова у облику људи‘. Они су у положају да буду објективнији од нас, и знају више чињеница. Та браћа се често муче да донесу такве одлуке; озбиљна је одговорност ’судити за Јехову‘ (2. Летописа 19:6). Они се свакако труде да буду милосрдни, јер су свесни да Бог ’опрашта‘ (Псалам 86:5). Али они такође морају скупштину одржати чистом, и зато Библија налаже да се непокајнички преступници искључе (1. Коринћанима 5:11-13). У многим случајевима са̂м преступник прихвата ту одлуку. Можда је дисциплина баш оно што му је потребно да дође к памети. Ако смо ми, његови  вољени, подложни када се ради о таквој одлуци, тиме му можемо помоћи да извуче корист из дисциплине (Јеврејима 12:11).

’Показујте нарочит обзир према њима‘

14, 15. (а) Зашто старешине заслужују да покажемо обзир према њима, у складу с 1. Солуњанима 5:12, 13? (б) Зашто се може рећи да старешине ’напорно раде међу нама‘?

¹⁴ Наше цењење према ’даровима у облику људи‘ можемо доказати и тиме да показујемо нарочит обзир према њима. У свом писму скупштини у Солуну, Павле је саветовао њене чланове: ’Поштујте оне који напорно раде међу вама и који вам председавају у Господу и опомињу вас; и показујте према њима нарочит обзир у љубави због њиховог рада‘ (1. Солуњанима 5:12, 13, NW). ’Који напорно раде‘ – зар то не описује предане старешине које се несебично дају у нашу корист? Размисли на тренутак о тешком терету који ова драга браћа носе.

¹⁵ У многим случајевима то су породични људи који морају да раде на светском послу да би издржавали породицу (1. Тимотеју 5:8). Ако старешина има децу, тим младима је потребно очево време и пажња. Можда треба да им помогне око школских задатака, као и да испланира неко време када ће та деца своју младалачку енергију трошити у здравој рекреацији (Проповедник 3:1, 4). Оно што је најважније, он води бригу о духовним потребама своје породице тиме што редовно води породични студиј Библије, заједно с њима иде у службу на терену и води их на хришћанске састанке (Поновљени закони 6:4-7; Ефесцима 6:4). Не заборавимо да поред ових одговорности које су уобичајене за већину од нас, старешине имају и додатне дужности: да се припремају за тачке на састанцима, да обављају пастирске посете, да се брину за духовну добробит скупштине, и, када је то потребно, да решавају правне случајеве. Неки носе и додатне одговорности у вези с покрајинским састанцима, обласним конгресима, изградњом Дворане Краљевства и Одборима за односе с болницама. Та браћа стварно ’напорно раде‘!

16. Опиши на које начине можемо показати обзир према старешинама.

¹⁶ Како можемо показати обзир према њима? Једна библијска пословица каже: „Угодна је реч згодно изречена“ (Пословице 15:23; 25:11). Зато им речи искреног цењења и охрабрења могу показати да њихов рад не сматрамо нечим што је само по себи разумљиво. Такође треба да будемо разумни што се тиче онога што очекујемо од њих. С друге стране, треба да се осећамо  слободни да им приђемо када нам треба помоћ. Можемо се наћи у тренуцима када нас ’спопада смртни страх‘ и када нам треба охрабрење из Писма, вођство, или савет од некога ко је ’способан да поучава‘ из Божје Речи (Псалам 55:5; 1. Тимотеју 3:2). У исто време треба да се сетимо да старешина нема толико времена које може да нам посвети, јер не сме да занемари потребе своје породице или других у скупштини. Ако ’показујемо саосећање‘ према овој браћи која напорно раде, нећемо од њих тражити нешто што није разумно (1. Петрова 3:8, NW). Уместо тога, ценимо сваки тренутак и пажњу коју нам у разумној мери могу посветити (Филипљанима 4:5, NW).

17, 18. Како се жртвују многе супруге чији су мужеви старешине, и како можемо показати да то не сматрамо нечим што је само по себи разумљиво?

¹⁷ А шта је са супругама старешина? Не заслужују ли и оне да покажемо обзир према њима? На крају крајева, оне деле своје мужеве са скупштином. То од њих често захтева жртве. С времена на време старешине морају потрошити вечерње сате на скупштинске ствари када би иначе могли да буду са својом породицом. У многим скупштинама верне хришћанске супруге се спремно жртвују да би њихови мужеви могли да се брину за Јеховине овце. (Упореди с 2. Коринћанима 12:15.)

¹⁸ Како можемо показати да то што раде те верне хришћанске сестре не сматрамо нечим што је само по себи разумљиво? Свакако тиме да не тражимо превише од њихових мужева. Али не заборавимо ни снагу једноставних речи захвалности. Пословице 16:24 кажу: „Љубазне су речи саће меда, сласт за душу и здравље за тело.“ Погледајмо једно искуство. После хришћанског састанка један брачни пар је пришао једном старешини и замолио га да поразговарају с њим о њиховом сину тинејџерског узраста. Док је старешина разговарао с тим брачним паром његова супруга је стрпљиво чекала. После тога мајка је пришла супрузи тог старешине и рекла: „Хтела бих да ти захвалим за време које је твој муж издвојио да помогне мојој породици.“ Такве једноставне, љубазне речи цењења стварно су дирнуле супругу тог старешине.

19. (а) Које циљеве верно испуњавају старешине као целина? (б) На шта сви треба да будемо решени?

¹⁹ Припрема да се старешине брину за овце јесте један од Јеховиних ’добрих дарова‘ (Јаков 1:17). Не, ти људи нису савршени; као и сви ми и они праве грешке (1. Краљевима 8:46). Па ипак, као целина старешине у скупштинама широм света верно испуњавају циљеве које Јехова има у мислима – наиме, да исправљају, изграђују, уједињују и штите стадо. Нека сваки старешина буде решен да се и даље обзирно стара за Јеховине овце, и да се тако покаже као дар, то јест благослов, својој браћи. А сви ми будимо решени да покажемо цењење за те „дарове у облику људи“ тако што ћемо им бити послушни и подложни и тиме што ћемо им показати да имамо обзира према њима због њиховог напорног рада. Колико само можемо бити захвални што се Јехова с пуно љубави побринуо за људе који у ствари кажу његовим овцама: ’Наш задатак је да вам помогнемо да служите Богу с радошћу!‘

Како би одговорио?

◻ Зашто се скупштина одговарајуће може упоредити с телом?

◻ Како старешине могу помоћи својој браћи да служе Јехови с радошћу?

◻ Зашто треба да будемо не само послушни већ и подложни онима који предводе?

◻ На које начине можемо показати обзир према старешинама?

[Питања за разматрање]

[Слика на 16. страни]

Старешине, похвалите друге за њихово свесрдно залагање

[Слика на 17. страни]

Својим верним примером у служби старешине могу помоћи члановима породице и другима да служе с радошћу

[Слике на 18. страни]

Ми ценимо наше старешине које напорно раде!