Да ли треба да прошириш своје видике?

КОБЕ, на западу Јапана, погодио је један разоран земљотрес, и пожртвовани добровољци су притрчали у помоћ погођеним становницима. Међутим, захтев за медицинским средствима, од једног тима лекара који је дошао у посету, одбио је неко из градског Здравственог завода. Тај званичник, који је такође био и директор велике градске болнице, хтео је да се жртве сместе у болнице у Кобеу а не да им лекари дају скупе инјекције и инфузију у центрима за пружање помоћи. Најзад је захтев лекара одобрен, али почетни непопустљиви став и, како изгледа, недостатак саосећања овог званичника, изазвали су велику критику.

Можда си и ти искусио сличну крутост од неког на положају. Можда си се чак осећао кривим. Можеш ли извући користи ако прошириш своје видике?

 Стеци потпуну слику

Људима је својствено да на ствари гледају само из једног угла, односно да имају само један видик, и да тако ограничавају своје опажање и разумевање ствари. Обично је то због чиниоца као што су образовање, искуство у животу и порекло. Када особа настоји да стекне потпуну слику она може да доноси мудрије одлуке. Примера ради, ако прелазиш неку прометну раскрсницу где нема семафора, да ли би било мудро да гледаш само напред? Нипошто! Слично томе, то што проширујеш своје размишљање да би стекао целокупан преглед ствари може бити веома корисно у доношењу одлука и у поступању на одговоран начин. Чак може спасти и живот.

У овоме се вероватно сви можемо побољшати. Зато се упитај: ’Која су нека подручја на којима бих могао проширити границе свог размишљања?‘

Твоја слика о другима

Шта запажаш кад гледаш друге? Да ли нагињеш да оно што кажу или ураде видиш црно-бело, као да не постоје друге боје или нијансе? Да ли нечији коментар схваташ као комплимент или увреду? Или је особа потпуно у праву или је тотално погрешила? Имати такав став било би као да се неки фотограф не обазире на велику шароликост бриљантних нијанси и прелаза јесењег пејзажа, као да постоје само црни и бели обриси. Или да ли си склон да се усредсредиш на негативне стране личности једне особе, што је у многоме слично путнику који допусти да његов ужитак у прелепом призору поквари мало отпадака које је за собом оставио неки безобзирни посетилац. (Упореди с Проповедником 7:16.)

Можемо много да научимо ако узмемо у обзир то како Јехова гледа на људске грешке. Иако је свестан многих људских слабости и грешака, он одлучује да се не усредсређује на њих нити да се задржава на њима. Захвални псалмиста је приметио: „Ако би ти, Јехова, безакоња памтио [„гледао“, NW], Јехова, ко би могао опстојати?“ (Псалам 130:3). Јехова је вољан да грешке гурне далеко од покајничких грешника, да, да их великодушно избрише, тако да не угрожавају наш однос с њим (Псалам 51:3; 103:12). Јехова је о краљу Давиду, који је у једном тренутку починио озбиљне грехе с Витсавејом, могао рећи да је био човек „који је држао заповести моје и ходио за мном свим срцем својим“ (1. Краљевима 14:8). Зашто је то Бог могао рећи за Давида? Зато што је био усредсређен на боље особине покајничког Давида. Узео је у обзир све важне чиниоце и решио да и даље показује милосрђе свом слузи.

Христ Исус је беспрекорно одражавао ово широкогрудо гледиште о грешкама других (Јован 5:19). Када се суочио с пропустима својих апостола, он је био милосрдан и пун разумевања. Увиђао је да је код несавршених људи „дух спреман, али је пут слаба“ (Матеј 26:41). Са овим на уму, могао се стрпљиво и с разумевањем поставити према слабостима и пропустима својих ученика. Он се није усредсређивао на њихове пропусте, већ уместо тога, на њихова добра својства.

Једном приликом након што је исправио апостоле јер су се препирали око тога ко је највећи, Исус је додао: „Ви сте они који сте се одржали са мном у мојим искушењима, и ја вама остављам краљевство, као што је Отац мој мени оставио, да једете и пијете за трпезом мојом у краљевству мојему, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израелових“ (Лука 22:24-30). Да, упркос многим пропустима апостола, Исус је упамтио њихову верност и љубав према њему (Пословице 17:17). Исус је имао поверења у оно што би они могли урадити и што ће и урадити, и зато је с њима склопио савез за Краљевство. Да, ’Исус је љубио своје ученике до краја‘ (Јован 13:1).

Ако те нечије карактерне црте и недостаци нервирају, буди попут Јехове и  Исуса. Прошири своје размишљање и труди се да узмеш у обзир све чиниоце. Тиме што ствари стављаш у исправну перспективу, установићеш да ти је лакше да цениш и волиш своју браћу.

У материјалном давању

Предност давања је једна од радости која је хришћанима на располагању. Али, да ли треба да наше давање ограничимо на само једну активност, рецимо, учествовање у служби на терену? (Матеј 24:14; 28:19, 20). Или своје размишљање можеш проширити тако да обухвата и материјалне потребе и добробит других? Наравно, сви хришћани схватају да је духовно давање од највеће важности (Јован 6:26, 27; Дела апостолска 1:8). Међутим, ма колико да је важно духовно давање, сигурно не треба занемарити ни материјално давање (Јаков 2:15, 16).

Док размишљамо о хитним потребама своје духовне браће у нашој скупштини и широм света, можемо потпуније увидети  како да им помогнемо. Када они који имају могућности, великодушно деле с другима, тада долази до изједначавања. На тај начин су потребе све наше браће подмирене. Један хришћански старешина је то изразио на овај начин: „Ако за нечим изникне потреба у једном крају света, браћа из другог краја света прискочиће у помоћ. Ако ни они нису у стању да помогну, онда ће то учинити браћа из неког другог места. Тако су широм света задовољене потребе наше браће. Светско братство је засигурно величанствено“ (2. Коринћанима 8:13-15; 1. Петрова 2:17).

Једна сестра која је искрено желела да присуствује једном од међународних конгреса који су се одржавали у Источној Европи једноставно није била у позицији да то и оствари. Начула је да су тамошњој браћи веома потребне Библије, тако да је дала прилог за Библије преко некога ко је тамо ишао. На тај начин је доживела срећу која произлази из давања, то јест, срећу што је нешто поделила са својом браћом у једној страној земљи (Дела апостолска 20:35).

Тиме што проширујеш своје размишљање можда ћеш моћи још и више да приложиш за светско библијско образовно дело које се све више шири, а то ће обрадовати како тебе тако и друге (Поновљени закони 15:7; Пословице 11:24; Филипљанима 4:14-19).

Када дајеш савет

Приликом давања савета или опомене, увиђавно и уравнотежено резоновање помоћи ће нам да задобијемо поштовање своје духовне браће и да пружимо заиста делотворну помоћ. Тако је лако усредсредити се на неколико чињеница и на пречац доћи до брзоплетог, једностраног закључка. То ствара утисак да смо ускогруди, ако не и задрти, попут верских вођа Исусових дана који су били склони да друге оптерете својим безбројним правилима (Матеј 23:2-4). С друге стране, ако избегавамо крајности и пружамо добар савет заснован на начелима из Писма, одражавајући Јеховино праведно али ипак уравнотежено и милосрдно размишљање, другима ће бити много лакше да прихвате и примене наше предлоге.

Пре неколико година, млада браћа из неколико скупштина окупила су се да би играли неку спортску игру. Нажалост, међу њима се развио такмичарски дух, који је довео до оштрих вербалних сукоба. Како су локалне старешине решиле тај проблем? Зато што су увидели да је младима потребна рекреација, нису их саветовали да сасвим престану с рекреацијом (Ефесцима 5:17; 1. Тимотеју 4:8). Уместо тога, пружили су им чврста али разумна упозорења о томе до чега такмичарски дух може довести. Такође су понудили корисне предлоге, као рецимо да буду присутне и старије, одговорне особе. Омладинци су ценили мудрост и уравнотеженост тог савета и повољно су реаговали. Штавише, порасло им је поштовање и наклоност према старешинама.

Ради на томе да се прошириш

Иако не мораш хотимично то јест свесно имати предрасуде, још увек ће бити потребни одлучни напори да би проширио своје размишљање. Док проучаваш Божју Реч, медитирај о њој тако да схваташ и цениш Јеховин начин размишљања (Псалам 139:17). Настој да разумеш разлоге за изјаве које се налазе у Библији и начела која су у то укључена, и труди се да ствари процењујеш онако како их Јехова процењује. То ће бити у складу с Давидовом молитвом: „Покажи ми, Јехова, путеве своје, научи ме стазама својим! Упути ме истини својој, научи ме“ (Псалам 25:4, 5).

Бићеш благословљен док усвајаш шири поглед на ствари. Један благослов ширег видика јесте тај да ћеш стећи репутацију разумне и уравнотежене особе. Кад пружаш помоћ у различитим ситуацијама, моћи ћеш разумније и увиђавније да реагујеш. То ће за узврат допринети величанственом јединству и хармонији хришћанског братства.

[Слике на 12. страни]

Великодушно давање помаже другима, доноси радост даваоцу и допада се нашем небеском Оцу