Божје име је изговорено у Израелу
Божје име је изговорено у Израелу
ВЕКОВИМА је традиционални јудаизам стриктно забрањивао својим следбеницима да изговарају Божје име Јехова. Према Мишни, свако ко изусти Божје име неће имати „удела у свету који долази“ (Санхедрин 10:1) a.
Дана 30. јануара 1995, бивши главни сефардски рабин Израела намерно је изговорио Божје име. Учинио је то док је рецитовао тикун, једну кабалистичку молитву за поправљање. Ова молитва је изговорена да би Бог повратио извесну меру хармоније у свемиру, коју су, према неким обожаваоцима, пореметиле зле силе. Новине Yedioth Aharonoth, од 6. фебруара 1995, навеле су: „То је литургија тако велике моћи да се њене речи налазе само у једној специјалној брошурици која се не продаје у јавности.“ Сматра се да призивање Божјег имена у овом контексту даје посебну снагу овој молитви.
Вредно је запазити да Библија заповеда Божјим слугама да користе Божје име Јехова (Излазак 3:15; Пословице 18:10; Исаија 12:4; Софонија 3:9). У изворном хебрејском тексту Библије то име се појављује скоро 7 000 пута. Међутим, Библија упозорава на злоупотребу Божјег имена. Трећа од Десет заповести гласи: „Нећеш узимати узалуд имена Јехове, Бога свога, јер Јехова неће оставити без казне онога који узме узалуд име његово“ (Излазак 20:7). Како би се Божје име могло узалуд узети? Један коментар Јеврејског издавачког друштва запажа да хебрејски израз преведен са ’узалуд узети‘ може обухватати не само „испразно коришћење“ Божјег имена већ и „рецитовање непотребног благослова“.
Како онда треба да гледамо на тикун кабалистичку молитву за поправљање? Одакле јој је порекло? У 12. и 13. веку н. е., један мистични облик јудаизма, назван кабала, почео је да стиче популарност. У 16. веку, рабин Исак Лурија увео је „тикуним“ у кабалистичку литургију. Божје име се користило као мистична чар с посебним моћима и оно је постало део кабалистичког обреда. Мислиш ли да је прикладно да се Божје име користи на овакав начин? (Поновљени закони 18:10-12).
Какав год да је твој одговор, сложићеш Исаија 12:4, 5).
се да је ово јавно изговарање Божјег имена у данашњем Израелу био најнеобичнији догађај. Међутим, лично је Бог прорекао: „И тада ћете рећи: Хвалите Јехову, гласите име његово, јављајте по народима дела његова, спомените величину имена његова! Хвалите Јехову, јер учини велика дела, нек се она по свој земљи познају!“ (Радосно је што се у Израелу, као и у преко 230 земаља широм света, Јеховини сведоци на све начине труде да својим ближњима помогну да стекну тачно спознање о Јехови. Они се надају да ће још многи схватити значење стихова као што је Псалам 91:14: „Кад постави у ме [Јехову] љубав своју избавићу га, узвисићу га; јер име моје зна.“
[Фуснота]
a Мишна је збирка коментара који допуњују библијски закон, заснована на објашњењима рабина званих танаит (учитељи). У писаној форми састављена је крајем другог и почетком трећег века н. е.
[Слика на 28. страни]
Овде у Нагебу, Јеховино име и његова реч обзнањени су његовом народу
[Слика на 29. страни]
Плакат који показује Божје име